Tekst nastao prilikom obilaska delova centra grada - videti ovde https://www.subotica.info/2024/05/21/balint-pastor-radimo-na-zastiti-istorijskih-delova-centra-grada
************
Iz zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da rade na horizontalnom proširenju zona zaštite grada kako bi se i u graditeljstvu sačuvali njegovi istorijski slojevi.
U strogom centru našeg grada, na nekoliko desetina metara od Gradske kuće, trenutno se grade tri višespratnice, od kojih će dve biti stambene zgrade, a jedna je hotel od 12 spratova.
To više neće biti slučaj – najavljuje Balaž Sič, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji kaže da im je u planu horizontalno širenje zone zaštite centra grada.
Nakon što je Ulica braće Radić, kroz čiju kulturno – istorijsku celinu se čuva nasleđe gradnje i izgleda grada od 18. veka naovamo, plan je da se na sličan način zaštite i ulice u Zoni 2 centra grada.
„Zaštita poput one koja je odlukom vlade doneta za Ulicu braće Radića biće nastavljena u ulicama Frankopanskoj, Tolstojevoj i Henriha Sjenkijevića. U ovim ulicama, koje spadaju u najstarije delove Subotice, zdanja su podizali čuveni arhitekti i naš sledeći korak je da se zona zaštite vertikalno proširi“ kaže Sič.
Prema njegovim rečima očuvanje istorijskih slojeva i ambijentalnih celina javni je interes grada.
„Niko naš grad ne posećuje da bi video kako su lepe zgrade u naselju Prozivka, već da upravo videli te istorijske slojeve. Evropske gradove posećujemo jer želimo da vidimo lepote starog grada, ako to u Subotici izgubimo izgubićemo i turiste. To je taj javni interes, na koji građani često zaborave. Treba reći i da je zaštita spomenika kulture je od 80-tih godina prošlog veka zauzela stanovište da ako je zgrada ruševna ne znači da je treba srušiti, već da je treba obnoviti“ kaže Sič.
Zbog stanovišta da je lakše rušiti nego obnoviti nastao je i spor oko uređenja ulice Petra Drapšina, ili po nekadašnjem nazivu Gomboškog sokaka u centru grada. Nekadašnja zanatska ulica, sve teže se nosi sa svojom istorijskom zaleđinom, ali i pritiskom investitora da i ovde podignu nove zgrade. U burnoj raspravi pre tri godine odbijen je predlog plana detaljne regulacije za ovu ulicu u kojoj je trebalo biti srušeno 55 objekata. Savez vojvođanskih Mađara, kao koalicioni partner u vlasti tada je oštro istupio protiv takvog plana, a sada se najavljuje da bi uskoro novi plan koji će uvažavati posebnost jedne od najstarijih gradskih ulica uskoro mogao biti pred odbornicima u novom skupštinskom sazivu.
„Za SVM je bitno da se graditeljsko nasleđe očuva i sačuva, to je naša komparativna prednost, nismo protiv razvoja, ali zna se gde se grade višespratnice. Novi plan detaljne regulacije sačuvaće objekte u ulici Petra Drapšina, neće biti onemogućen razvoj, ali će se na ovaj deo grad koji je deo strogog centra gledati kao na kulturno istorijsku celinu, gde se čuva ambijent a ne samo pojedinačni objekti“ kaže dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada.
Prema njegovim rečima već su prikupljena iskustva iz okolnih države, Rumunije, Hrvatske i Mađarske, a posebno iz grada Sekešfehervara (Stoni Beograd) koji imaju odličnu praksu saradnje sa građanima kako bi im i finanijski pomogli da obnove građevine u zaštićenim zonama.
„Prvi korak je bilo da se ulica sačuva, da se ne radi o tome da li je građevina vredna sa apsekta spomenika kulture već gledati kao ambijentalnu celinu. Naredni potez je da se ona oživi, i ne treba novo izmišljati, već pogledajmo kako funkcioniše Skadarska ulica u Beogradu, ili ulice u Budimpešti. Cilj nam je formiranje fonda kako bi građani u partnerstvu sa gradom rekonstruisali svoje zgrade, odnosno fasade“ kaže dr Pastor.
info: Aleksandra Isakov
