Šta će biti sa Palićem?

Pitanje je koje se često postavljalo zadnju deceniju, dok je sada, od prošle godine, pomalo utihnula priča o tom poduhvatu. Ipak, to je ostao kao najveći ekološki problem našeg grada i naselja Palić a interesuje svakoga ko prošeta prošeta obalom jezera i zamisli se nad izgledom jezerske vode.

Nedavno se pojavila informacija da su odvojena izvesna sredstva u okviru sanacije jezera vezano za projekat izmuljavanja jezera u okviru sanacije jezera a i saznanje da imamo novog pomoćnika, savetnika, gradonačelnika, kojem će jezero biti glavni zadatak, bio mi je povod da se raspitam šta se planira raditi dalje oko Palića.

Nazvao sam Mesaroša i objasnio mu temu...

- Molim te, javit ću ti se za par dana, a do tada popričaj sa Mišelom, diplomiranim hidrologom, iz Parka Palić, on zna kakva je situacija.
- U redu, ali ko je to? - rekoh u čudu - Nikad čuo za čoveka.
- Kako ne znaš, pa je on je tu već duže vreme. Nemac, koji je tu kao nezavisni lik koji prati stanje u jezeru.
- Ok. Čujemo se.

Iako sam pratio gotovo sva “dešavanja” vezano za sanaciju Palića, ne sećam se da sam primetio neku novu facu u ekipi ljudi zaduženih da daju izjave oko stanja jezera i budućih koraka na sanaciji istog.  Izgleda, bilo je vreme da ga upoznam. Stiže mi kontakt broj od Gabora dok razmišljam.

- Alo, Mišel ? - nisam znao kako da mu se obratim; engleski, srpski, nemački ne znam. Kad ono, čovek zna srpski i to solidno s obzirom koliko vremena je ovde. Raspoložen, bez ikakvog odlaganja, reče da možemo razgovarati o jezeru.
- Može sutra, slobodan sam od 13.00 do 15.00.
- Ok. Nazvat ću vas oko 12.00 da prethodno potvrdimo susret.
- U redu.

I tako ja saznadoh za Michell Rohmann-a, kako on kaže; Ro”l”man-a.

***

Sutradan, susret je bio potvrđen a picerija Denis određena kao mesto susreta.

Parkirao sam ispred Denisa u 13.15. Stigoh na vreme - pomislih, - iako sam imao problem sa tajmingom zbog nekoliko paralelnih dešavanja koje sam želeo ispratiti. No, po meni, to je ipak bilo kašnjenje...

Ulazim, brzi sken restorana, nigde ne vidim strana lica da sedi samo za stolom. Ipak ne kasnim! Pozdravljam poznate i okrenem se tragajući dalje, kad nepoznati lik sa rancem ulazi unutra. That-s the guy!

- Mišel?

Osmeh.

On je. Rukujemo se i sedamo za najbliži sto za dvoje pored prozora terase. On Next, ja moj crni čaj bez ičega...

I tako počinje razgovor...

- Molim te, predstavi se - Ko si i odakle ti ovde?

- Ja sam Michell Rohmann i došao sam preko nemačko-srpske saradnje u okviru nemačkog GIZ ( Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju) koji sadrži i deo CIM ( Center for international migration & development ).

To su posebni programi. Oni imaju svoje ljude i sredstva u Srbiji itd...

Recimo, oni pošalju čoveka koji ima znanje. U ovom slučaju ja, kao diplomirani hidrolog, imam znanje kako da se reši ovakav problem koji vi imate sa jezerom Palić. I tako su “oni”, kao prvi korak, poslali mene da savetujem “grad” kako da reši ovaj problem.

Ja kao pojedinac nemam mogućnosti, sredstava, da nešto sam uradim, ali zato u Park Palić d.o.o., u kojem radim, koje je nadležno je za razvoj i sanaciju jezera učestvujem u izradi programa, recimo za izgradnju kanalizacione mreže koja nedostaje na Paliću. Potom, ako taj projekt dobije političku podršku, ja sam u mogućnosti da ih spojim sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) koja je spremna da ponudi novac da se zamišljeno ostvari, odnosno kanalizaciona mreža postavi. Na primer, pre godinu ipo dana banka je dala ponudu od 3 miliona eura konkretno za to rešenje, 60% kredit I 40% gotovina - odnosno subvencija od strane nemačke.

Ali,...

- Pre svega, imamo tri neophodna koraka koja su potrebna da se urade da bi jezero moglo da se vrati u život.

Serija slika i karta Palića sa okolinom prekrije sto.

- Prvi korak, da se izgradi kanalizaciona mreža na Paliću I da se poveže na prečistač.

- Drugo, potrebno je postepeno poboljšavati efikasnost prečistača I prilagođavati ga na oštrije ciljeve (smanjivati dozvoljene količine supstanci - fosfora kao vodećeg problematičnog sastojka u vodi) nego što su sada. Palić je plitko jezero i zahteva strožije standarde nego ovaj Evropski standard koj je postavljen za reke kao recipijente.

- Treći korak je da se formira zaštitni pojas oko jezera u širini od 20 metara. To je u stvari pokušaj sprečavanja, odnosno značajnog smanjivanja, difuznog zagađenja od strane poljoprivrede.

Roman nastavlja...

- Da se vratimo na prvi korak. Kanalizaciona mreža postoji u približno polovini naselja Palić. Ta mreža koja trenutno postoji samo usmerava otpadnu vodu u jezero Ludaš dok ostali deo naselja oko obale ima propusne septičke jame gde se ustvari preko podzemnih voda zagađuje jezero. Postojeću kanalizaciju bi trebalo povezati na najblizu tačku postojeće gradske kanalizacije kod Metroa i otuda povezati na prečistač.

- Na primer Zoo vrt, kojeg možemo posmatrati kao jednu farmu ima priličan broj životinja, nema skroz rešenu kanalizaciju u okviru svoga placa. Manji deo otpadne vode ide u kanalizaciju, ali jedan deo verovatno podzemnim vodama, ili Tapšinim kanalom, završava u jezeru. Kontrolisanjem šahtova, pri puštanju veće količine vode, uočava se nestanak vode pre sledećeg šahta...

- Zavod za javno zdravlje je prošle godine u svakom uzorku vode pronašao koliformnih-bakterije fekalnog porekla i to je jasan dokaz da se fekalna voda uliva u Palić.

- I ako to ne rešavaš onda možeš da izmuljavaš jezero svake godine..

- Korak dva - nastavlja hidrolog Mišel - Zaštitni pojas

Zaštitni pojas treba da je što širi (kada bi se jezero pitalo oko toga:), ali mora se naći  kompromis (između ekonomskog interesa, zaštitara i poljoprivrednika), jer njive su praktično do vode jezera, naročito na južnom i istočnom. Sa Pokrajinskim zavodom zavodom za zaštitu prirode bilo je reči o širini pojasa. Predloženo je bilo od 6 metara, kao minimum, i 20 metara kao optimum, s time da bi ovaj širi pojas bio najprihvatljviji.

- Da li je možda potrebno da imamo neku vrstu kanalizacije u pojasu blisko oko jezera koja bi sa slivnicima primala tu spirajuću vodu sa njiva ? - upadam sa pitanjem.

- To ne. Potrebno je da u 12 meseci tokom godine ima zeleni pokrivač, direktno pored obale. A ako bi mi to proširili jednom stazom, recimo za bicikliste i pešake, (zimi to postaje nordijska staza za “skijanje”) time smo istovremeno povećali turističku ponudu Palića. Ovo je jedan jednostavan primer a daljim razmišljanjem možemo da dođemo i do rešenja koja bi pospešila  eko-turizam...

Gledamo sliku sa traktorom dok na njivi dok duva vetar...

To vetar duva prašinu u jezero, kada je kiša, onda to površinski ode u vodu. A ako imamo ovakav prirodni zaštitni pojas sa recimo trskom, zelenim pojasom, i stazom okolo ovo je mnogo bolje.

- E, na ovaj način bi sva obala jezera, ne samo turistički deo, trebala da bude obuhvaćena. Ja sam to premeravao malo i kada se sabere ukupno je to nekih 15 hektara zemljišta, oko celog jezera, koje bi trebalo “odvojiti” za jezero od vlasnika parcela - nastavlja Mišel.

“Odvajanje” u ovom smisli ne mora značiti otkup ili vršenje ekspropriacije - rešenje bi moglo da bude i u tome da se sa vlasnicima dogovori da na tome imanja, njive, sade nešto drugo, odnosno da vrše tretiranje đubrivom, pesticidima. A da je ovo rešenje realno je i rekacija nekih od pitanih vlasnika parcela koji i sami izražavaju želju da se jezero vrati u život jer i oni bi želeli da se kupaju u njemu.

- Hmm - prekidam ga - pričali su mi stariji sugrađani, ovde na jugu je bio takođe kolski put nekada, ali talasi su erodirali obalu tokom godina i mnogima je sada deo imanja negde u vodi. I to je dobro znati pri mogućem rešavanju obale.

- Da, i meni su to zaštitari rekli, a i to, da od kada je prečistač počeo raditi trska je počela ponovo rasti erozija se usporila jer trska prirodna zaštita obale. No, nije baš dobro što se tiče pogleda na jezero.

- Sada ključni treći korak - Zajedno svi oni čine Terapiju za jezero.

- No, prethodno je potrebno znati sledeće!

Fosfor u prirodnim uslovima ograničava rast algi. Ako ga ima previše onda se alge mogu neograničeno razmnožavati – to je slučaj u Paliću. Stručni pojam za ovaj problem je eutrofikacija a u slučaju Palića je to: hiper eutrofikacija.

Eutrofikacija je proces obogaćivanja vode sadržajima koji čine uglavnom azot + fosfor, što rezultuje povećanom primarnom proizvodnjom, odnosno ogromnim porastom broja algi, što dovodi do smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi, što negativno utiče na biljke, ribe itd. Osim toga, te alge luče toksine koji mogu da budu opasni po životinje i ljude.

Uzrok problema = previše fosfora u vodi => đubrivo za alge

- Ovaj dijagram - gledamo ga i Mišel ga tumači - je veoma bitan - Kretanje količine fosfora u Paliću.

- Fosfor od januara 2004. do danas. S leve strane se vide vrednosti od 2,3,4, 5 pa i do 7 miligrama/litru fosfora. Oko 7 mg/l su vrednosti kao otpadna voda. Sada, gledamo desnu stranu, se nalazimo ispod 0.5 mg/l. (u 2012 srednja koncentracija fosfora u sektor 2 do 4 je bila oko 0,2 mg/l) i to je smanjenje za više od 90% za rok od tri godine i to je veliki uspeh zbog prečistača, gotovo neočekivan, u tako kratkom periodu. To je stvarno veliki uspeh, ali ipak smo još uvek daleko od cilja.

- Ali, ovakve terapije za jezero uglavnom počinju tek od 0.2 do 0.5mg/l. Sve ovo do sada praktično je bilo dovođenje jezera tek na nivo da počne da se “leči”.

- Kada sam ovaj diagram pokazao na seminaru u Nemačkoj gde su bili 90% stručnjaci, koji se bave terapijama jezera: iz Nemačke, Švicarske, Austrije, Engleske i ja iz Srbije, oni nisu verovali, mislili su da sam ja pogrešio unoseći vrednosti u diagram, da sam zamenio miligrame sa mikrogramima.

- Katastrofa, a ?! - smeh mi je otužan.

- Katastrofa, jeste, nikada nisu videli ovakve rezultate u ovako velikom jezeru...

- Ali sada pogledaj ovu crvenu liniju, horizontalna pri dnu, na diagramu, to je linija na 0.1 miligram/litru koju treba postići, koja u nastavku rada ne sme da se pređe. Kada su vrednosti fosfora ispod te linije tek onda je i za laika, nestručnjaka, vidljivo poboljšanje kvaltitea vode. Algama je tada sprečena mogućnost bujanja zbog ograničenog nivoa fosfora.

- Tek kada su vrednosti ispod crvene linije dolazi do smanjenja količine algi.  Prosek vrednosti je u zadnjem periodu u sektorima 2, 3 i 4 bio je 0.2 i to je mesto od koga sada treba da se “radi”, znači za duplo se mora skinuti vrednost fosfora na dalje. Prošlost, levu stranu diagrama, treba zaboraviti...

- Radi praćenja podataka, pored postojećih mernih tačaka, na branama između sektora, bila bi dobra još jedna dodatna, u sredini, četvrtog sektora, sa merenjima na razmacima 2 nedelje. Ali dobro to je spojeno sa dodatnim troškovima...

- Znači cilj je da linija 0.1mg/l. Odnosno ispod ove vrednosti i laik počinje da vidi napredak na izgledu vode. Što više uspemo smanjiti sadržaja fosfora ispod te linije od 0,1 mg/l to će  voda biti bistrija.

- E sada, ovo je treći korak - gledamo novi diagram, ukupan protok fosfora iz prečistača.

- Sada imamo nov cilj, nivo fosfora do nivoa 0.05 mg/l, jer onda će verovatno stvarno biti dobar kvalitet vode !

- Zašto težiti tako malom iznosu ?

- Jezero ima približno 10 miliona m3 vode, dok prečistač pusti u jezero 11 do 12 miliona m3, što znači da je prečistač glavni izvor, resurs,  jezera.

- E sada, prečistač je projektovan evropske standarde što je nivo fosfora 1.0 mg/l, ali to je vrednost predviđene za reke. A Palić je plitko jezero i zbog toga su potrebni mnogo oštriji ciljevi jer evo šta kaže logika i matematika.

- Ako ti puštaš u jezero količinu vode veću od onoga što ono može da primi, sa sadržajem fosfora od  1 mg/l onda ti nikada nećeš moći da postigneš cilj od 0.05 mg/l jer jezero je malo i nema kapacitet, količinu vode, gde da se rastvori taj fosfor i da padne na ciljno 0.05 mg/l. Kapacitet prečistača po kubikaži vode je veći od zapremine jezera pa stime on mora u startu da obori nivo fosfora, na poželjno 0.05, u prečišćenoj vodi pri puštanju u jezero!

Na slici vidimo zelenu liniju koja je na 0.3 i vidimo da vrednosti se uglavnom kreću oko toga.

- Šta su ti visoki pikovi na dijagramu - pitam.

-To su ekstremne situacije, kod topljenja snega, kada stignu velike količine soli u prečistač i poremete biološke procese. Treba izvesno vreme da se to vrati u normalu.

- A ovi ostali, manji ?

- E to je nešto drugo - traži drugu sliku koja odmah daje objašnjenje - digestirani mulj ( svi otrovi koji se uklone iz vode se nalaze u njemu ) koji se deponuje pored prečistača, posle većih kiša se ponovo rastvara i polako se spira natrag, u sektor 1 i tako poništi efekat rada prečistača :(.

- Znači imamo problem sa neodgovarajućim mestom deponovanja mulja.

- Da. Oni su svesni problema ali za sada nema rešenja gde da se nosi mulj. Za to je potrebno da se donese politička odluka, nisu to velike pare...

- Do tada treba prilagođavati tehnologiju prečistača na ovaj nivo 0.3 mg/l. Inžinjer u vodovodu kaže da to nije velika investicije i da je moguće ostvariti taj cilj.

- Ima još nekih stvari koje se “dobro vide” što se tiče direktnog zagađenja jezera sa nekih farmi i objekata pored jezera. Zimi se to najbolje vidi, kada se jezero zaledi tamo gde se ispušta voda iz objekata pored obale,... nema leda...

- I onda ako ovakve stvari ne rešavaš tada možeš da izmuljavaš koliko hoćeš - zaključuje na kraju priču Mišel.

::