Darko Kovačević
Gledam maturante kako glasno, na trgu, oglašavaju svoju akademsku dozrelost ostalim sustanarima i žiteljima staračkog doma Subotica.
Zagledam, neznajući oću l seirit il žalostit što je gradska fontana, na inicijativu gradskih opunomoćenika za odvrtanje i zavrtanje slavine, ostala bez vode. Vele somnabulni suspavači i sapatnici subotičke spavaone da je rđav adet kupanje u fontani. Smetaju im i zastave, i muzika, i uopšte ganc razuzdanost omladine. Nije hoch, vele, da se slavi uz narodnjake. Tamo gde ima reda, vele, gde se znaju pravila, tamo bi maturanti u špaliru, dva po dva, držeć se za ručice, pognutih glava prošetali okolo Trga, i tiho (bez razumevajućeg osećaja) mantrali „Gaudeamus igitur“. I ništa im ne bi falilo. Crkve bi im oprostile što su...
detaljnije
Miljan Vuksanović, menadžer, čovek za koga možemo reći da stoji iza novog master-plana razvoja turizma na Paliću.
Mnogi ljudi pričaju o Paliću i šta treba uraditi, a rezultate ne vidimo. Zbog čega je to tako? Prva stvar koja se ovde dešava jeste da ljudi ne vide jasno ono što treba da vide. Pre nekoliko meseci napravili smo anketu koliko Subotičani znaju o Paliću. Subotičani malo znaju o Paliću, Subotičani su napustili Palić. Pogledajte ovaj parking, videćete kola iz Beograda, Novog Sada, Budimpešte, ali ne toliko mnogo iz Subotice. Subotičani nažalost ne znaju više toliko mnogo o Paliću, i to je jedan od razloga zašto se stvari ne dešavaju kako bi mogle da se dešavaju.
Da ste hteli da vidite ono što ste mogli da vidite...
detaljnije
Đerđ Šugar, dipl. ing. tehnologije, direktor resora proizvodnje u JKP Vodovod i kanalizacija Subotice.
Priča o prečišćavanju otpadnih voda na teritoriji opštine Subotica kreće od 1975. godine, kada je sagrađen prvi prečistač. Sagrađen je zbog toga što je početkom 70-ih jezero bilo u lošem stanju, trebalo je da se saniraju vode jezera, i tako je donešena odluka da se izgradi prvi prečistač. Taj prečistač je u to vreme bio moderan, međutim, za današnje potrebe je zastareo. Stari prečistač je sa manjim izmenama funkcionisao sve do 2009. godine. Hidraulički kapacitet je tokom 80-ih godina povećan, a početkom 2003. godine napravljena je i dubinska aeracija, jer je do tada bila moguća samo danas neadekvatna površinska.
Godine...
detaljnije
Žika Reh, biolog, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
detaljnijeMediji često površno izveštavaju o tematici i problemu Palićkog jezera. Najčešće problem banalizuju, tipa, „kad će se očistiti Palić“. Pojam "čišćenja" je banalizovanje, jer nije uzrok problema u (ne)čišćenju, već u tome što na kvalitet vode deluju svi građani. Otpadne vode ulaze u Palić, i samim tim ne postoji neka metla koja bi ga očistila. Imamo prečistač otpadnih voda, savremeni uređaj koji radi pod određenim standardima, ali uprkos tome potrebni su i dodatni napori da dovedemo u red nešto što je godinama degradirano zbog lošeg gazdovanja vodama. Tako da ne možemo da očekujemo preko noći rezultate u rešavanju tih problema. Pogrešno je, i zamena teze, ako se smatra da...
Klara Sabadoš, biolog, saradnik (i načelnik) Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Krajem 1989. godine počela da radi kod upravljača, u JP Palić Ludaš, a pre četiri i po godine prešla u Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, gde je postala koordinator zaštićenih dobara u okolini Subotice, jer posao zahteva dobro poznavanje terena. Stručni je koordinator zaštite koji ima najviše saradnje sa upravljačem.
Ja nikad ne znam šta su drugi rekli, svako priča svoju priču, zašto jednom ne sednemo da pričamo svi zajedno? To su gluvi telefoni, svi mediji tako funkcionišu, ne znam kad je bio okrugli sto da sednemo i diskutujemo.
Šta je potrebno Paliću?
Paliću bi bilo portrebno jako puno novčanih sredstava, a...
detaljnije
U Galeriji dr Vinko Perćić, 28.1.2016. otvorena je izložba Gorana Trbuljaka ( HR ) pod nazivom "Umetnik bez galerije je isto što i krompir bez friteze"
Izložba je otvorena do 26.02.2016.godine, svaki radni dan od 7:30 do 18:30 sati, i subotom od 10 do 14 sati.
detaljnijePoštovana, poštovani
Prije nekoliko mjeseci posjetio sam vašu galeriju. Svidio mi se njen program a i njen prostor. Stoga, odmah sam odlučio vašu galeriju nacrtati.
I što je razumljivo, taj crtež galerije vama prvima ponuditi na kupnju.
Vrijednost samog crteža procijenjujem ne po njegovoj umjetničkoj kvaliteti ( premda sama činjenica da je crtano in situ i sur motive, jednostavno prostom rukom, istina s nekim nepreciznostima, govore dovoljno samo za sebe) već po onim...
Priča o Paliću toliko je kompleksna, da ne može da se opiše jednim bombastičnim naslovom i jednom fotografijom. Teško je ispričati priču u kojoj se prepliće toliko mnoštvo javnih, privatnih i prikrivenih aktera. Teško je raspoznati ko je ko u maloj bari prepunoj krokodila. Teško, ali (uz sve nužne greške) - moguće, i pre svega potrebno. Kada prihvatimo da nam se poraz dogodio, kada počnemo da priznajemo greške, i kada javno progovorimo o problemima, tek tada može početi naš put ka rešenju.
I
Krhka pastorala
Subotica sa svojih stotinjak hiljada stanovnika i Palić kao jezero (ali i naselje 10-tak hiljada duša) sudbinski su vezani. Subotica je doprinela da Palić danas postoji (i kao jezero i kao naselje), ali je ona istovremeno i...
detaljnije
U sredu, 2. decembra 2015. godine, sa početkom u 20 sati, u Omladinskom klubu Skladište Fondacije "Danilo Kiš" održan je “Razgovor sa povodom”, drugi u nizu serije intervjua sa istaknutim subotičkim muzičarima i umetnicima koju organizuje Udruženje građana “Junior Music Studio”. Cilj programa “Razgovor sa povodom” je predstavljanje umetnika srednje i mlađe generacije široj publici kao i negovanje stvaralačkog potencijala grada.
U drugom razgovoru sagovornici su bili Leonid Pilipović i Dario Kostić.
Leonid „Leo“ Pilipović je srpski strip crtač i muzičar. Najpoznatiji je po stripovima koje je radio za francuske izdavače po scenarijima Žan-Pjera Pekoa i Silvana Kordurija, kao i po sviranju gitare i tambura u rok grupama Džukele i Goblini, te sastavu Slobodana Trkulje....
detaljnijeAko je verovati istoriji, 1. septembra 1779. godine Subotičani su otkupili patent grada od bečke carice Marije Terezije. Otkup je plaćen 266.666 forinti (i šaku krajcara), a izvori navode da su Subotičani carici poklonili još i 5.000 zlatnika pride (mito ili lobiranje?), a nešto ranije i 150 konja.
Mene je, dakako, interesovalo koliko tih apstraktnih 266 hiljada i 666 forinti vredi. Jedan izvor koji sam iskopao, jeste uporedna tabela cena u Beču od 1439. do 1800. godine (Alfred Francis Pribram - Materialien zur Geschichte der Preise und Löhne in Österreich); drugi izvor je slična tabela cena, ali ovaj put u Šopronu, od 1404. do 1750. godine (D. Dezso-Zimányi Vera, Soproni Árak És Bérek a Középkortól 1750-IG). Iz ova dva izvora mogu da se porede cene u...
detaljnijeOnomad jedan, što je bio viđen da kulturno predstavlja Suboticu, otišo za neki veliki evropski grad, i tamo se pohvalio da je Subotica multietnička atrakcija u kojoj životari 20 i kusur naroda. Onamo ga lepo saslušali pa mu rekli da u njihovom gradu živi 200 i kusur naroda. Ovaj jedan, što je bio viđen da kulturno predstavlja Suboticu, vratio se skrušen, ali nikom nije prijavio šta mu se desilo i, eto, mi i dan-danas sanjamo da bismo mogli postati multietnička atrakcija.
Ja zamišljam da oni (koji vode jedinstvenu kulturnu politiku različitih nacionalnih partija) zamišljaju to ovako: Svaki će Subočanin 360 dana u godini ići u sebi (rođenjem i krštenicom) određen i nadležan kulturni centar, gde će gledati i slušati svoje nacionalne priče, slike, muziku i nošnje. Na izborima će,...
detaljnije
