У предивној атмосфери на Отвореном универзитету, 16. новембра, љета Господњег у 17 часова одржано је књижевно вече Весне Т.Томић.
У програму су учествовали – Весна Т. Томић, Зорица Д. Пелеш, Бранимир Вулић, Стеван Бардак и Цвијетин Милаковић.
Водитељ Милорад С. Кураица на почетку програма рече:
Американац Роберт Лесинг је написао: „Треба стално имати у виду да је заједнички непријатељ прво напао Србију и да је она крвљу натопила сваку стопу своје јуначке отаџбине. Када се буде писала историја овог рата, најславнији одељак те историје носиће назив: Србија.“
Због наведеног, а управо на стоту годишњицу од Великог рата, позвао је присутне да српским јунацима минутом ћутања одамо дужну почаст.
У славу српским јунацима!
Да се никад не заборави!
Живјела Србија!
***
Програм је започет извођењем инструментално пјесме ``Јечам жњела Косовка дјевојка``. Извођач на хармоници је Бранимир Бане Вулић, који је још у току програма одсвирао пјесме - ``Симбил цвеће``, ``Мој голубе`` и ``Запевала сојка птица``..
Стеван Бардак уз пратњу Цвијетина Милаковића на фрули изговорио је пјесме Милана Ракића
НА ГАЗИ МЕСТАНУ
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могоше ником свесну љубав дати!
И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем!
и
СИМОНИДА
(Фреска у Грачаници)
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне, на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи!
Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу
Док мирно сносиш судбу твоју грубу,
Гледам те тужну, свечану и белу;
И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене са мрачнога зида,
На почађелој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида,
Твоје већ давно ископане очи...
О пјесникињи, књижевници, убавкињи из Ђаковице са нашег Косова и Метохије афирмативно, инспиративно и веома лијепо бесједила је Зорица Пелеш, књижевница, публициста, научно-истраживачки радник, биограф проте Стевана Димитријевића и ПР Српске развојне акасемије - РАС. Живи у Београду, а коријени су јој у Сјеверној Далмацији, Јужној Србији и Црној Гори.
Потом се дивној публици обратила књижевница, романописац, путописац, песник, хуманиста рођена у Ђаковици на Косову и Метохији Весна Томић, као тврђаву у својој тананој души годинама зида незаборав на вољену Метохију и Улицу Српску у којој су јој остале најлепше успомене и празан дом. Весна Томић упркос болу у грудима, и тугујући за душом која је остала, доле у Метохији, наставила да хода усправно. Пошла је даље, знајући да су се и њени преци некада селили, али да се никада нису предавали, већ су живели за неки дан када ће се опет вратити. Претрпљене страхове, јауке из колоне, тугу за људима са којима је живела, радовала се и славила, а који су настрадали од шиптарских екстремиста ни криви ни дужни, Весна је почела да претаче у песме, носећи се мишљу да ,, оно што није записано као да се није ни десило“.
Весна Томић је члан Удружењa Књижевника Србије, члан Удружења Косова и Метохије, као и многобројних удружења писаца. По природи својој је и хуманиста па се бави и хуманитарним радом. Члан је хуманитарног фонда „Свети Никола“. Песникиња Весна Томић организовала је у Културном центру ,,Чукарица,, хуманитарно вече посвећено родној Ђаковици. Свака њена промоција је хуманитарног карактера. Добитник ја више награда и признања као и захвалнице манастирске царске лавре Високих Дечана. Добитник је Благодарности цркве Свете Тројице у Ротердаму. Дугогодишњи је радник Радио Телевизије Србије - Пословне јединице Финансија-Књиговодство. Живи и ради у Београду као аутор и издавач.
Весна нам је прочитала одломке из свог најновијег романа ``Греда`` и неколике своје пјесме из збирке ``Сестринска молитва``.
На крају дружења подјељена су скромна али из срца и душе поклони за све учеснике у књижевној вечери Весне Т. Томић.
Весна Т. Томић је дарована специјалном захвалницом чије образложење гласи:
За њену поезију и укупан књижевни рад којима и себе и нас брани од ужаса овога свијета, а које је и сама проживјела, испуњавајући тако завјет своје родне Ђаковице кроз симболику Његошевог стиха
„Суза моја нема родитеља“.
Потом је обављено заједничко фотографисање, организатор вечери Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица је приредило пригодан коктел.
Суботица, На Ђурђиц, љета Господњег 2018.
Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица:
Мр Милорад С. Кураица, секретар
