Subotička moderna: Geo-politički položaj

Pet, 21.02.2014 - 12:27 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

U sagledavanju datog i projektovanju mogućeg uputno je uzimati u obzir sledeće osobenosti grada, kao koordinate održivog razvoja:

  • geopolitički položaj
  • prirodni ambijent (ravnica, vodotokovi, šume, etc.)
  • istorija i tradicija
  • multietnička struktura stanovništva
  • duhovne koordinate (kultura, religija)
  • privredna razvijenost i potencijali
  • komunalna infrastruktura
  • institucionalna razvijenost (zdravstvo, prosveta, nauka)
  • socijalna gibanja i raslojavanja
  • organizacija i kapaciteti javne vlasti (odnosno lokalne i izvedene vlasti)
  • civilna scena
  • politički kaleidoskop (stranke, udruženja i sl.)

Treba imati u vidu da je Subotica u protekloj deceniji dobrim delom poprimila image „švercerskog čvorišta“. Postoje ne male sumnje da su lokalni bosovi nelegalno profitirali, a "građanstvo" plaćalo cenu njihovih trgovina ne samo sa robom, već i sa nacijom, funkcijama, položajem, nestabilnošću i čemu sve ne.

Skiciranje svaki od navedenih determinanti razvoja, nalaže elaboraciju u direkciji i zadatostima:

  • otvaranje procesa reindustrijalizacije lokalne zajednice zadatosti eko standarda
  • sanacije i promene političke matrice vlasti (neovisno od partije)
  • artikulisanog socijalnog modela grada
  • rekonstrukcije prosvetne, pre svega univerzitetske strukture
  • rad institucija na polazištima ljudskih sloboda i prava, vladavine preava
  • ozbiljno redefinisanje javnih politika u gradu
  • stvaranje javnosti i javnog mnjenja, odnosno subjektivacija građana (bez stranaka)
  • evropeizaciji

Svaki od ovih sublimata emituje kako pozitivne, tako i negativne trendove koji manje ili više utiču na perspektivu, razvoj i budućnost grada. Politička umešnost se sastoji u tome da se podstaknu i podrže oni sadržaji, koji vode dobrobiti građana (individualnom i socijalnom dostojanstvu) te izglednosti, stabilnosti i smislenosti rada i življenja.

Geo-politički položaj

Oko Subotice realno ima podosta nedoumica, koje su iznad svega emitovane iz stega ranijih ideoloških, blokovskih i nacionalno-državnih aspiracija i sučeljavanja. Šta znači pripadanje i podvođenje grada od nosioca ove ili one ideologije, nacionalno/manjinske-aglomeracije, u kovitlacu evropskih integracija i povezivanja? Sva ta rezervatska, pijemontska, separatistička svojatanja su naprosto, za neko vrlo izgledno vreme, bespredmetni. Jednako su degutantna zalaganja da ovaj grad bude neki manjinski rezervat, nacionalni "soldatland", ili pak i branik srpstva. Da li će Subotica biti u Južnoj Mađarskoj ili "Srpska karaula", odnosno deo Hrvatskog Podunavlja; pitanja su iz aspekta budućnosti potpuno opskurna. Za ljude okrenute budućnosti sve to izgleda trivijalno, ali i realna, odnosno opasna alternativa. Grad treba da ima svoj identitet, svoj "image" otvorenosti. Za budućnost i razvoj ove sredine potrebno je pokrenuti, iako skromne, ali prisutne energije i imaginacije na zadatosti održivog razvoja i pristojnog življenja. Iz takvih i drugih razloga, grad je upućen da nadilazi sve ove ideje jednostranosti i samodovoljnosti.

Razne teorije granice su krajnje insuficijentne u nekom participiranju budućnosti. Subotica treba da bude po svom habitusu slobodan grad, sa svojom srednjoevropskom utemeljenošću koji neće podlegati ovim ili onim etno-nacionalnim, lumpen buržoaskim ili mediokritetskim porivima aktera kapitala i vladanja.

Sa razvojnog aspekta lokacija na granici ne može biti hendikep, već startna prednost. Tim više jer je Subotica "prag Balkana i vrata Evrope". Time se u osnovi otvara niz razvojnih mogućnosti u deceniji pred nama. Saobraćaj, komunikacije, tranzit ljudi, robe i kapitala, razmena duhovnih dobara, uistinu može predstavljati razvojni resurs. Na tom fonu je uputno preferirati evropske kriterije i merila, institucije, standarde i procedure. Svi ovi atributi evropeizacije i nisu baš daleko od ovog grada.

(deo 3 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>

Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.

Autor teksta: 

Više o ovoj temi...

Iluzorno je propagirati razvojno delovanje, odn. ulagati napore za ostvarenje razvojne kompozicije grada, ako ne postoje političke i javne pretpostavke za izvođenje.

Ne može se razvoj jedne lokalne zajednice realizovati bez:

  • 1. Postojanja tolerantnog i stimulativnog političkog ambijenta. Ovo pretpostavlja velike promene u ponašanju i delovanju političkih stranaka i nosioca lokalne vlasti, u odnosu na dosadašnje ponašanje;
  • 2. Animacija umnih, uspešnih i sposobnih ljudi na projektu razvoja, bez obzira na stranačku i nacionalnu (ne)pripadnost. Uključivanje pojedinaca od duha, imaginacije i rezultata predstavlja nezaobilazni uslov za razvoj ove sredine;
  • 3. Uključivanje mladih i sposobnih ljudi u projekte...
detaljnije
Post date: Pon, 12.05.2014 - 16:30

Sa višestranačjem i pluralizmom nastale se političke stranke, mahom kao ekspoziture centralnih, nacionalnih stranaka, kao izrazi etnocentričkih aspiracija manjinskih zajednica, kao recidivi bivšeg režima i kao protagonisti autentičnog gradskog, pokrajinskog partijskog organizovanja. U gradu, na ovaj ili onaj način, deluje dvadesetak političkih stranaka. Nesporno je da u protekloj deceniji stranačku sliku grada obeležava dominacija etno-centričkih i državotvornih stranaka. Oni su su se smenjivali u vršenju lokalne vlasti.

Serioznija analiza pokazuje da se biračko telo ponašalo, u rasponima, od poverenja etnocentričkoj vlasti, do podrške vladajućem stranačkom ansamblu na nivou države. Neovisno kako će se ubuduće komponovati, neminovno je redukovan i smanjen broj...

detaljnije
Post date: Pon, 31.03.2014 - 10:57

Subotica je upućena da ima razvijene adrese i sadržaje civilnih inicijativa i organizacija. To je nezaobilazna pretpostavka razvoja. Seriozni civilni ambijent omogućuje da građani ne samo participiraju u javnim poslovima, već da podstiču kontrolišu i predlažu razne ideje koje rade za dobrobit ove sredine.

Razvijeno civilno društvo pretpostavlja mrežu NVO, razne vidove sindikalnog organizovanja, institucije javnog mnenja (mediji, kvalifikovana javnost) think-tank institucije, institucije vladavine prava, razvojne asocijacije, razne oblike lokalne demokratije, etc. Subotica ima startnu mrežu NVO, početnu pluralizaciju sindikalnog organizovanja, arhaičnu i nerazvijenu medijsku mrežu, nedovoljno razvijene institucije ljudskih sloboda i prava,...

detaljnije
Post date: Uto, 25.03.2014 - 10:09

Nesporno je da javna vlast predstavlja razvojni resurs, da se, čak, najbolje privredne i ine ideje i koncepti mogu survati u nepovrat i propasti, ako ne postoji dobro organizovan i stimulativan prostor javne vlasti, koja to hoće i može primiti. Dakle elementarno polazište svake vlasti, instalirane od ovih ili onih stranaka, treba da bude u koordinatama celovite, multietničke, prosperitetne Subotice. Svaki samodovoljan partikularizam je poguban za grad u celini, a profitiraće pojedinci ili uske partijsko/nacionalne klike. Dakle, neovisno od izborne, partijske smenljivosti, javna vlast, javne politike (public policy) i državna aparatura, upućeni su da budu:

  • u funkciji građana i pod njenom kontrolom,
  • kompetentna i efikasna,
  • ...
detaljnije
Post date: Pet, 21.03.2014 - 00:48

Neophodno je što pre ostvariti socijalni dijalog u društvu. Potrebno je instalirati, i postupno graditi model socijalno odgovornog kapitala sa razgraničenim funkcijama razvoja i zaštite. Subotici su jednako kao i Srbiji potrebna nova zapošljavanja. Dakle, od reindustrijalizacije do novih vidova zapošljavanja, vlast mora stvarati mogućnosti za egzistenciju. Radi se, pored ostalog o zapošljavanju u kulturnim industrijama, o projektnom, sezonskom, porodičnom zapošljavanju. Metodologiju koju je ponudio J. Kornai za socijalnu politiku tranzicionih zemalja valja propitivati. Ona podrazumeva da se smanjuje delokrug države u sferi socijalnih usluga i povećava delokrug odlučivanja pojedinca. Ona preferira princip solidarnosti, konkurenciju između različitih...

detaljnije
Post date: Pon, 17.03.2014 - 11:38
Custom Search