lokalni održivi razvoj
U sklopu realizovanja projekta: „Unapređenje održivog načina života i jačanje svesti o zaštiti životne sredine u Srbiji i Bosni i Hercegovini“ koji finansira međunarodni Višegrad Fond čije je sedište u Slovačkoj, udruženje „Edukacija kroz kulturu” je, zajedno sa partnerima iz Mađarske, Poljske, Slovačke i Bosne i Hercegovine, izradilo priručnik za nastavnike osnovnih škola, pod nazivom „Održivi razvoj u svakodnevnom životu“.
Ovaj priručnik sadrži lekcije za rad sa učenicima uzrasta 10-14 godina, koje će u velikoj meri olakšati planiranje nastave u vezi sa održivim razvojem i zaštitom životne sredine.
Teme edukativnih lekcija su: upravljanje otpadom, s težištem na mobilnim telefonima i elektronskim...
detaljnije
Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) održao je danas u Zrenjaninu treću Konvenciju u okviru godišnjeg CEDEF Programa za gradove i opštine Srbije – „Lideri održivog razvoja 2015“, na kojoj je, između ostalog, predstavnicima 16 lokalnih samouprava uručena povelja „Lider održivog razvoja“, kao potvrda za ostvarenje izuzetnih rezultata u oblasti odživog „zelenog“ razvoja, odnosno razvoja i primene obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, upravljanja otpadom i vodama na svojoj teritoriji. Među dobitnicima povelje „Lider održivog razvoja“ našao se i grad Subotica, a priznanje je primio gradonačelnika Jene Maglai.
Više od 200 učesnika iz 20 lokalnih samouprava prisustvovalo je ovom skupu na kojem je predstavljeno preko 200...
detaljnije
Iluzorno je propagirati razvojno delovanje, odn. ulagati napore za ostvarenje razvojne kompozicije grada, ako ne postoje političke i javne pretpostavke za izvođenje.
Ne može se razvoj jedne lokalne zajednice realizovati bez:
- 1. Postojanja tolerantnog i stimulativnog političkog ambijenta. Ovo pretpostavlja velike promene u ponašanju i delovanju političkih stranaka i nosioca lokalne vlasti, u odnosu na dosadašnje ponašanje;
- 2. Animacija umnih, uspešnih i sposobnih ljudi na projektu razvoja, bez obzira na stranačku i nacionalnu (ne)pripadnost. Uključivanje pojedinaca od duha, imaginacije i rezultata predstavlja nezaobilazni uslov za razvoj ove sredine;
- 3. Uključivanje mladih i sposobnih ljudi u projekte...
Sa višestranačjem i pluralizmom nastale se političke stranke, mahom kao ekspoziture centralnih, nacionalnih stranaka, kao izrazi etnocentričkih aspiracija manjinskih zajednica, kao recidivi bivšeg režima i kao protagonisti autentičnog gradskog, pokrajinskog partijskog organizovanja. U gradu, na ovaj ili onaj način, deluje dvadesetak političkih stranaka. Nesporno je da u protekloj deceniji stranačku sliku grada obeležava dominacija etno-centričkih i državotvornih stranaka. Oni su su se smenjivali u vršenju lokalne vlasti.
Serioznija analiza pokazuje da se biračko telo ponašalo, u rasponima, od poverenja etnocentričkoj vlasti, do podrške vladajućem stranačkom ansamblu na nivou države. Neovisno kako će se ubuduće komponovati, neminovno je redukovan i smanjen broj...
detaljnije
Subotica je upućena da ima razvijene adrese i sadržaje civilnih inicijativa i organizacija. To je nezaobilazna pretpostavka razvoja. Seriozni civilni ambijent omogućuje da građani ne samo participiraju u javnim poslovima, već da podstiču kontrolišu i predlažu razne ideje koje rade za dobrobit ove sredine.
Razvijeno civilno društvo pretpostavlja mrežu NVO, razne vidove sindikalnog organizovanja, institucije javnog mnenja (mediji, kvalifikovana javnost) think-tank institucije, institucije vladavine prava, razvojne asocijacije, razne oblike lokalne demokratije, etc. Subotica ima startnu mrežu NVO, početnu pluralizaciju sindikalnog organizovanja, arhaičnu i nerazvijenu medijsku mrežu, nedovoljno razvijene institucije ljudskih sloboda i prava,...
detaljnije
Nesporno je da javna vlast predstavlja razvojni resurs, da se, čak, najbolje privredne i ine ideje i koncepti mogu survati u nepovrat i propasti, ako ne postoji dobro organizovan i stimulativan prostor javne vlasti, koja to hoće i može primiti. Dakle elementarno polazište svake vlasti, instalirane od ovih ili onih stranaka, treba da bude u koordinatama celovite, multietničke, prosperitetne Subotice. Svaki samodovoljan partikularizam je poguban za grad u celini, a profitiraće pojedinci ili uske partijsko/nacionalne klike. Dakle, neovisno od izborne, partijske smenljivosti, javna vlast, javne politike (public policy) i državna aparatura, upućeni su da budu:
- u funkciji građana i pod njenom kontrolom,
- kompetentna i efikasna,
- ...
Neophodno je što pre ostvariti socijalni dijalog u društvu. Potrebno je instalirati, i postupno graditi model socijalno odgovornog kapitala sa razgraničenim funkcijama razvoja i zaštite. Subotici su jednako kao i Srbiji potrebna nova zapošljavanja. Dakle, od reindustrijalizacije do novih vidova zapošljavanja, vlast mora stvarati mogućnosti za egzistenciju. Radi se, pored ostalog o zapošljavanju u kulturnim industrijama, o projektnom, sezonskom, porodičnom zapošljavanju. Metodologiju koju je ponudio J. Kornai za socijalnu politiku tranzicionih zemalja valja propitivati. Ona podrazumeva da se smanjuje delokrug države u sferi socijalnih usluga i povećava delokrug odlučivanja pojedinca. Ona preferira princip solidarnosti, konkurenciju između različitih...
detaljnije
Primarni razvojni zadatak se bazira u potrebi ozbiljnog sagledavanja postojeće, zatečene društvene mreže (mediji, zdravstvo, kultura, obrazovanje, socijala, sport, nauka) i njihovo pozicioniranje u odnosu na izazove novih, razvojnih ambicija i stremljenja grada. Ovde valja imati krajnje dosledan stav u kriterijima efikasnosti, opravdanosti i racionalnosti. Nesporno je da su nasleđene institucije upućene na radikalne promene, ili su pak za gašenja. U poslednjoj deceniji imamo haotično i neplansko rađanje novih institucija, (po logici paradržavnog privatnog, ili etničkog kapitala i uticaja) koje se nakon formiranja i splašnjavanja početnog entuzijazma svode na “šaltere apanaže”. Ono što u osnovi ove mreže stoji kao temeljan...
detaljnije
Već godinama postoji opšta konstatacija o "gradu sa katancima“. O napuštenim objektima i ugušenim proizvodnjama sve više se govori. Proizvodna letargija je samo vrh ledenog brega i posledica mnogo dubljih razloga nego što se emituje. Pred našim očima se gase proizvodnje, a ne pokreću nove. Pa neće biti da su razlozi samo u Beogradu. U pitanju je ipak nešto drugo. Ima tu komotnosti i nekompetentnosti odgovornih, ima tu samozadovoljstva i namirivanja sopstvenih apetita, ima tu obuzetosti marginalnim temama, ima tu egoizma raznih vrsta i boja, ima tu...
Neophodno je da se u osnovi prilazi gradu kao razvojnom i ekonomskom potencijalu. Urbana ekonomija nije nepoznata činjenica jednako kao što nisu nepoznati socijalni i infrastrukturni projekti razvoja. Ovde postoje...
detaljnije
Pod uticajem nadasve trusnih političkih procesa u poslednje dve i po decenije, stvoren je ekonomski i privredni realitet sa sledećim odlikama:
- društvena preduzeća, industrija (po broju zaposlenih najveći privredni subjekti) gotovo propala i dovedena na nivo industrijskog groblja. Neodložno važno je graditi novu industrijalizaciju grada, sa postojećim i novim akterima;
- sadašnji koncept privatizacije proizvodi ne mali katalog propalih firmi. Ne radi se o žalu za propalim firmama, već o žalu deficita novih firmi koji bi mogli činiti uzdanicu grada;
- "siva ekonomija" kao poligon rezervnih izvora egzistencije se rapidno razvila. Može se govoriti da preko polovina porodica u gradu živi od nekih izvora "sive ekonomije". Buvljak je bio preteča (u socijalističkoj...
- 1 of 2
- ››
