U sagledavanju datog i projektovanju mogućeg uputno je uzimati u obzir sledeće osobenosti grada, kao koordinate održivog razvoja:
- geopolitički položaj
- prirodni ambijent (ravnica, vodotokovi, šume, etc.)
- istorija i tradicija
- multietnička struktura stanovništva
- duhovne koordinate (kultura, religija)
- privredna razvijenost i potencijali
- komunalna infrastruktura
- institucionalna razvijenost (zdravstvo, prosveta, nauka)
- socijalna gibanja i raslojavanja
- organizacija i kapaciteti javne vlasti (odnosno lokalne i izvedene vlasti)
- civilna scena
- politički kaleidoskop (stranke, udruženja i sl.)
Treba imati u vidu da je Subotica u protekloj deceniji dobrim delom poprimila image „švercerskog čvorišta“. Postoje ne male sumnje da su lokalni bosovi nelegalno profitirali, a "građanstvo" plaćalo cenu njihovih trgovina ne samo sa robom, već i sa nacijom, funkcijama, položajem, nestabilnošću i čemu sve ne.
Skiciranje svaki od navedenih determinanti razvoja, nalaže elaboraciju u direkciji i zadatostima:
- otvaranje procesa reindustrijalizacije lokalne zajednice zadatosti eko standarda
- sanacije i promene političke matrice vlasti (neovisno od partije)
- artikulisanog socijalnog modela grada
- rekonstrukcije prosvetne, pre svega univerzitetske strukture
- rad institucija na polazištima ljudskih sloboda i prava, vladavine preava
- ozbiljno redefinisanje javnih politika u gradu
- stvaranje javnosti i javnog mnjenja, odnosno subjektivacija građana (bez stranaka)
- evropeizaciji
Svaki od ovih sublimata emituje kako pozitivne, tako i negativne trendove koji manje ili više utiču na perspektivu, razvoj i budućnost grada. Politička umešnost se sastoji u tome da se podstaknu i podrže oni sadržaji, koji vode dobrobiti građana (individualnom i socijalnom dostojanstvu) te izglednosti, stabilnosti i smislenosti rada i življenja.
Geo-politički položaj
Oko Subotice realno ima podosta nedoumica, koje su iznad svega emitovane iz stega ranijih ideoloških, blokovskih i nacionalno-državnih aspiracija i sučeljavanja. Šta znači pripadanje i podvođenje grada od nosioca ove ili one ideologije, nacionalno/manjinske-aglomeracije, u kovitlacu evropskih integracija i povezivanja? Sva ta rezervatska, pijemontska, separatistička svojatanja su naprosto, za neko vrlo izgledno vreme, bespredmetni. Jednako su degutantna zalaganja da ovaj grad bude neki manjinski rezervat, nacionalni "soldatland", ili pak i branik srpstva. Da li će Subotica biti u Južnoj Mađarskoj ili "Srpska karaula", odnosno deo Hrvatskog Podunavlja; pitanja su iz aspekta budućnosti potpuno opskurna. Za ljude okrenute budućnosti sve to izgleda trivijalno, ali i realna, odnosno opasna alternativa. Grad treba da ima svoj identitet, svoj "image" otvorenosti. Za budućnost i razvoj ove sredine potrebno je pokrenuti, iako skromne, ali prisutne energije i imaginacije na zadatosti održivog razvoja i pristojnog življenja. Iz takvih i drugih razloga, grad je upućen da nadilazi sve ove ideje jednostranosti i samodovoljnosti.
Razne teorije granice su krajnje insuficijentne u nekom participiranju budućnosti. Subotica treba da bude po svom habitusu slobodan grad, sa svojom srednjoevropskom utemeljenošću koji neće podlegati ovim ili onim etno-nacionalnim, lumpen buržoaskim ili mediokritetskim porivima aktera kapitala i vladanja.
Sa razvojnog aspekta lokacija na granici ne može biti hendikep, već startna prednost. Tim više jer je Subotica "prag Balkana i vrata Evrope". Time se u osnovi otvara niz razvojnih mogućnosti u deceniji pred nama. Saobraćaj, komunikacije, tranzit ljudi, robe i kapitala, razmena duhovnih dobara, uistinu može predstavljati razvojni resurs. Na tom fonu je uputno preferirati evropske kriterije i merila, institucije, standarde i procedure. Svi ovi atributi evropeizacije i nisu baš daleko od ovog grada.
(deo 3 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
