Kelebija

Uto, 14.01.2014 - 11:36 -- nikola.tumbas
Kolekcija članaka: 
Detalj proslave dana sela
Detalj proslave dana sela

Nekada pusta, pominje se još 1297. godine kao Kelym, danas prema graničnom prelazu Kelebija, prostire se uz granični pojas istoimena mesna zajednica, jedna od većih po površini, na kojoj živi nešto preko 2000 duša. Možemo je podeliti na Kelebiju i Čavoj, gde ovaj potonji označava deo koji se prostire ka severoistoku, do peštanske pruge, a obuhvata i Majdan.

Ovo je šumski i peščarski kraj, kojim na zapadnom delu preovladava crni, a na istočnoj žuti pesak, gde je crni, kažu, povoljniji za povrtarstvo a žuti za voćarstvo i vinogradarstvo.

Kelebijci i Kelebijke, pretežno Mađari (do 60%), od neke '76. godine žive uz granični prelaz (do tada postojao samo na Horgošu), i danas im je Evropa preko plota. Devedesetih je ovde bio pravi haos, kada su hiljade i hiljade ljudi dnevno prenosile alkohol za benzin, dok se danas siva ekonomija svodi na prenošenje robe široke potrošnje za razliku u AFA (PDV-u).

Za Kelebiju kao naselje ne može se reći ni da je selo, ni da je grad. Nekada je ovaj kraj bio okrenut ka fabrici đubriva Zorka, i, dakako poljoprivrednom gigantu Peščari . Tu su, dakle, rakija i vino možda glavni proizvodi. Kako su Zorka i Peščara nestale u privatizacijama, danas Kelebija više ima karakteristike, ili, da budemo precizniji, potencijale, nekog turističkog ili vikend naselja. Pomenuli smo povrtarstvo, tu su i nove vinarije (npr. Jožefa Kase i Čuvardića salaš), tu je, dakako, Majur i ergela, možda najprepoznatljiviji brendovi Kelebije. Konjarstvo je nekada bilo veoma razvijeno, ali se stari zanati, (npr. kovački) nažalost nisu sačuvali. Pored voćarstva i vinogradarstva koje je krenulo praktično ispočetka (sve su to mlade novoosnovane vinarije), proizvodi se i povrće, na pomenutoj kelebijskoj crnici. Tu je, i dalje, mnoštvo putnika koji svakodnevno prođu kroz Kelebiju.

Danas je Kelebija interesantna umetnicima, intelektualcima i privrednicima, koji ovde mogu da nađu vikend ili stalnu kuću blizu naselja, a opet u šumi. Problem su migranti i ilegalni prelasci, ali pojačanjem kontrole graničnog pojasa, ovaj problem se preselio ka Somboru i manje čuvanim prelazima. Naselje ima ambulantu, ogranak apoteke i ogranak OŠ Sečenji Ištvan od 1. do 4. razreda. Magistralni put vodi kroz Kelebiju, a što se tiče ostalih, atarskih puteva, ova široka i razgranata mreža tek je ponegde rešena tucanikom. Voda je problem, jer je najbliži vodonosni sloj (na 20m) zagađen. Kanalizacije nema, a ideja je da se taj problem reši lokalnim mikroprečistačima, koji bi ovaj otpad mogli da razlažu na tehničku vodu i ekološko đubrivo. Smeće se rešava žutim vrećama JKP Čistoća i zelenilo (ko kupi vreću, odnose mu smeće), a kabasti otpad rešava se periodičnim kontejnerima. To nije dovoljno, pa Kelebija izgleda prljavo i zapušteno, što ne bi smelo biti, jer je jedan od najvažnijih prirodnih resursa (pored Majdana) kelebijska šuma. Kelebijsko jezero je takođe postojalo, kupali se ljudi u njemu, ali je nestalo negde početkom osamdesetih godina.

Šuma je, meštani kažu, problem - prekomerno se eksploatiše, ima divljih deponija, a ni sam mehanizam upravljanja ovim prirodnim dobrom nije baš jasan, mada je suština ovog problema da meštani nemaju ni direktnog uticaja niti interesa (kao stakeholderi) na prirodni resurs oko kojeg žive. Tu je JP Palić-Ludoš koji bi tebalo da ima neke nadležnosti nad zonom Peščare, a JP Vojvodinašume (sedište u Novom Sadu), odn. ogranak Šumsko gazdinstvo Sombor (sedište u Somboru) ima upravu šuma Subotice (bar se tako da protumačiti iz komplikovane sheme na sajtu Vojvodinašume). Otud je stanovnicima Kelebije daleko gazda šume, a gazdi šume daleko je šuma. Na sličnu priču naićićemo i kod svih drugih prirodnih resursa koji okružuju Suboticu.

Svetovni život na Kelebiji, izuzmemo li mogućnosti za izlet, nije baš razvijen. Nema muzeja, biblioteke, galerije ili sličnog hrama kulture. Tu je zato prilično velik i lep rimokatolički hram, crkva Razlaza svetih apostola (izgrađen 1937. godine), a u izgradnji je i hram srpske pravoslavne crkve. Što se tiče manifestacija, najznačajnije je kelebijsko proštenje (Kelebiai búcsú),ujedno i dan sela, kada se organizuje mali vašar i kuvanje ovčijeg, birka paprikaša.

(fotografije su rađene leta 2013, na dan proštenja - dan sela, 21.jula)

Tagovi: 
Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

Ker

delimično mesto održavanja  Kerijade

O Keru je uvek zahvalno pisati zato što je to jedno od najstarijih, ako ne i najstarije subotičko naselje. Već samo ime Ker donosi pregršt interesantnih priča vezanih za njegov nastanak: Da li od mađarskog kör ili kerület, što bi moglo značiti krug, oblast ali i sugerisati na starovinski način uređenja seoskih zajednica, ili od proto-mađarskog plemena Keri (Kér, Carum), ili kér, što bi moglo sugerisati trgovinu, jer neki tvrde da je baš ovuda prolazio jedan od kopnenih trgovačkih puteva između istoka i zapada (npr. put soli), ili od Svetog Roka, zaštitnika Kera, koji je u istoriji poznat ne samo kao zaštitnik od zaraznih bolesti, nego i po psu, keru, koji mu je svaki dan donosio komad hleba, pa do potonjih priča da su kerovi lizali i vidali rane bolesnima i ranjenicima, baš u Keru....

detaljnije
Post date: Čet, 06.09.2012 - 09:30

Centar 2 je gradska zajednica u strogom centru grada koja broji oko 4,000 duša. Ona je deo gradskog jezgra, spolja atraktivna koliko i sama Subotica, a iznutra, što se tiče kvaliteta života, boluje od istih, već poznatih problema, koji nikako da se reše već godinama: prvo i prvo - nema posla, drugo - centar grada jednostavno nije dovoljno atraktivan, nema dovoljno sadržaja da bi privlačio strane turiste, i treće - saobraćajni koridor i dalje prolazi kroz sam centar grada.

Etnička struktura stanovništva je mešana, blago dominiraju Mađari, ali su tu, pored Srba, Hrvata i Bunjevaca, i Romi i Albanci, potom jevrejska opština i subotička Sinagoga, tu je i protestantska crkva, molitveni dom "Filadelfija", reformni pokret...

detaljnije
Post date: Pon, 27.08.2012 - 20:50

Nama ne nedostaje interesantnih toponima, a Hajdukovo (Hajdújárás) je svakako jedan od najinteresantnijih. Na ovoj teritoriji, na kojoj se praktično mimoilaze rečica Kireš i Ludoško jezero (danas više vode prima od problematičnog Palića), na kojoj se susreću Subotičko-horgoška peščara i plodna lesna crnica, na kojoj su Hinga, Nosa i samo naselje Hajdukovo, možemo naći tragove, toponime, kako romantičarskih hajduka, jednog Roža Šandora, tako i arheološke dokaze postojanja starovekovnih, pa čak i praistorijskih ljudi. Ovde su i izvorišta nafte i prirodnog gasa, ali, nažalost, prodasmo sve što je ispod zemlje, te otud ne čudi što smo toliko nesigurni, da l ćemo uspeti da opstanemo na ovom tankom sloju zemlje, ili ćemo konačno propasti.

Hajdukovo je tipična seoska zajednica koja...

detaljnije
Post date: Sre, 08.08.2012 - 10:56

Nekad se stiče utisak da Subotica funkcioniše ne kao grad, već kao jedna mesna zajednica, pa sve mislimo da se priča svodi na tri centralne mesne zajednice, Centar 1, Centar 2 i Centar 3, a ostalih, ako se pre izbora sete, onda je i to dobro. Da vidimo kako izgleda život u jednoj od centralnih mesnih zajednica - Centru 3. 

Dakle, Centar 3 je spona između centra grada i Prozivke, što simboliše i "yellow brick road" (put od žute kocke) kojim Subotičani mogu poći u Smaragdni grad (kod čarobnjaka iz Oza). Treći centar je jedna stara gradska zajednica u kojoj preovlađuju stare građanske kuće, od kojih su mnoge začete još za starog plana urbanizacije, onog nakon patenta Marije Terezije. Savezničko bombardovanje '44. godine zbrisalo je dosta ovih zgrada, i otvorilo prostora za...

detaljnije
Post date: Pet, 06.07.2012 - 12:10

Mogla je ideja za toponim Mala Bosna (kažu, nekada Hrvatski Majur) da nastane još u vreme Osmanlija, moglo je i nešto kasnije, za vladavine Habsburga, ali je sigurno da se priča vrti oko migracije stanovništva i njihovog mešanja, odnosno kretanja trbuhom za kruhom.

Mala Bosna nije mala, mislim, barem po teritoriji. Ovo je nekada bilo razuđeno naselje, smešteno duž Somborskog puta, sa salašima koji su vremenom nestajali, da bi umesto njih nicali sokaci. Od sredine pedesetih godina prošlog veka pa naovamo, počeli su da se proređuju i sokaci, jer su se meštani sve više oslanjali na grad. Danas, razočarani gradom, polako se vraćaju zemlji, i pokušavaju ponovo da izmisle život od zemlje. Nekada je to funkcionisalo preko zadruga, u ovom slučaju "Peščare" i "Agrokombinata", koji su...

detaljnije
Post date: Uto, 19.06.2012 - 18:30
Custom Search