Mogla je ideja za toponim Mala Bosna (kažu, nekada Hrvatski Majur) da nastane još u vreme Osmanlija, moglo je i nešto kasnije, za vladavine Habsburga, ali je sigurno da se priča vrti oko migracije stanovništva i njihovog mešanja, odnosno kretanja trbuhom za kruhom.
Mala Bosna nije mala, mislim, barem po teritoriji. Ovo je nekada bilo razuđeno naselje, smešteno duž Somborskog puta, sa salašima koji su vremenom nestajali, da bi umesto njih nicali sokaci. Od sredine pedesetih godina prošlog veka pa naovamo, počeli su da se proređuju i sokaci, jer su se meštani sve više oslanjali na grad. Danas, razočarani gradom, polako se vraćaju zemlji, i pokušavaju ponovo da izmisle život od zemlje. Nekada je to funkcionisalo preko zadruga, u ovom slučaju "Peščare" i "Agrokombinata", koji su zapošljavali i upošljavali popriličan broj ljudi, ali danas su to individualni napori. Niz propadanja poljodelnih zadruga i uništenja poljoprivrede otegao se, nikako da se završi, do današnjih dana. Ljudi se istinski trude, ali je problem što se u poljoprivredi malo-malo pa menjaju strategije, a i seljaci su rezignirani, pa i besni, ali i nekako svaki na svoju stranu, pa nema više solidarnosti i ne može ni na šta dugoročno da se računa. Eto vam primer sa svinjarstvom - seljaci se zadužili, uzeli kredite, da bi posle praktično morali da prodaju budzašto.
Tako od Male Bosne ne ispade nit poštenog sela, nit gradskog predgrađa, nego osta Mala Bosna, Bosnica, jedva 12 km od Gradske kuće. Šta su onda glavni fizički resursi ove zajednice? Možda zemlja, ili kanali koji su zapušteni.
Stanovništvo je, rekli smo, mešano, preovlađuju katolici, dominiraju Hrvati i Bunjevci, ili Hrvati i "Bunjevci", kako već ko gleda na to, a ima i Srba, Mađara, ali i Muslimana odn. Bošnjaka. Tu je vrtić, tu je istureno odeljenje OŠ "Ivan Milutinović" sa nastavama na srpskom, hrvatskom i, sad, videćemo da li, bunjevačkom jeziku. Bezbednost je, što se tiče saradnje, u redu, SUP ima dva čoveka zadužena za ovaj kraj, ali je problem što je gorivo sve skuplje, a budžeti za gorivo sve manji, pa policajci sve ređe imaju mogućnost da posećuju Malu Bosnu (ne ide im se peške). Zdravlje, hvala na pitanju, nekad je bilo bolje. Nedostaje zubna ambulanta i apoteka, bazar zdravlja (da li i on predizborni) protutnjao je i kroz Malu Bosnu, bude povremeno provera pritiska, šećera najčešće uz akciju dobrovoljnog davanja krvi, a tu je i sveprisutni Gerontološki centar.
Telekomunikacije su loše, duplirane linije, stare centrale, i kažu da tu nije ekonomski opravdano uvoditi nešto novo. Vodovod ima, izgrađen od samodoprinosa, kanalizacije nema - jer nema, kažu, opravdanosti za tako nešto. Čistoća funkcioniše po sistemu specijalnih kesa, čijom kupovinom se plaća i cena usluge. Postoje i prolećne i zimske akcije odnošenja kabastog smeća, ali mogle bi biti češće - jer na teritoriji Male Bosne postoji između 3 i 7 divljih deponija. Problem sa deponijama su, između ostalog, i male kazne.
Što se puteva tiče, tu je, dakako, Somborski put, a tu su još i seoski i neki bočni i atarski putevi (izgrađeni od samodoprinosa), ali interesantno je da nema biciklističke staze. Ljudi procenjuju, kažu, posle telefona i najosnovnijih problema, 90% bi potpisalo da se napravi biciklistička staza. Subotica između ostalog i grad biciklista, a osta jedina nepovezana sa evropskim biciklističkim stazama. Nedavno su izgrađena otresišta za traktore, ali mnogi ratari ih, nažalost, i dalje ne koriste.
Finansijski, Mala Bosna pored simboličnog transfera novca iz grada, može da zaradi dodatnih 150€ izdavanjem prostora. Ranije je postojao samodoprinos, a danas se pokušava sa prekograničnim projektima, pre svega sa partnerskim mestima u okolini Osijeka i Vinkovaca.
Još jedan kuriozitet je i PTT, sa kojim se pokušava dogovoriti funkcionisanje pošte. U privredi, tu su, pored poljoprivrednih proizvođača, prisutni prerađivači HV Partner, a od nedavno i GEBI.
Treba pomenuti folklor, narodne igre, nekada KUD, danas HUK "Lajčo Budanović" i, dakako, KUD "Ravnica", a posebno "Vredne ruke" malobosanskih žena koje čuvaju veštine veza i pripremanja i aranžiranja božićnjaka (božićnjih kolača). Ovde vam se, tokom leta, održava jedan deo žetelačkih svečanosti Dužijance, krajem avgusta obavezno je proštenje, a hram duhovnog života je crkva Svetog trojstva.
Ima sportskih turnira, česte su utakmice, jer je aktivan FK "Mala Bosna" (koji pomaže upravo HV Partner), organizuju se i međunarodne utakmice, sa sličnim klubovima iz hrvatske, a ne sme se zaboraviti ni škola rvanja "Mala Bosna" koja se diči sa 2 međunarodna priznanja. Radi se stalno na uređenju terena, ljudi se bore za ovo malo mladih koji preostaju. Mnogi su otišli, trbuhom za kruhom, najčešće na brodove i slične privremene odn. nesigurne poslove.
Što se svetovne zabave tiče - mrka kapa. Možda je najveća zabava branje kukuruza. Tako će od ove godine i biti organizovana kukuruzijada ili svečanost branja kukuruza. Boemi i bećari idu ili "Kod Đuke" ili u Tavankut. Nekada je bila diskoteka, ali, kažu, nije ljudima do zabave jer nemaju posla.
To je najveći problem.
