Poslidnji pokladni četvrtak je kod tušta naroda poznat pod imenom - Debo četvrtak. Naši su stari tirali (ponavljali) da tog dana triba ist devet puti, da se čeljade dobro potkoži, da bude zdravo. Po starovinskom narodnom virovanju čeljade je zdravo ako je dobro potkoženo, a bolesno je mršavo čeljade. To je bilo pravdanje kako bi se čeljad još jedared dobro naila, al i zato da se poide sva pokladna mrsna rana, koju ne mož dugo čuvat, a korizma je dugačka i nemrsna.
Salašarima nikad nije teško otpravit Debo četvrtak, je l su dotleg već obavili velik disnotor, puni su mrsne rane i ne tribaju šporovali, kako su se niki pravdali: ″naisćemo se soparnog ila u korizmi″.
Kadgod Debo četvrtak nije bio zapovidan blagdan, al su ga čeljad poštivali ko svaki neradni dan, radili su samo nužne poslove, a najviše vrimena provodili su u gošćenju i kojekakim zabavama. Tušta salašarske mladeži je došlo u varoš, ko i na gí´d, rad provoda u svojim društvima: momačkom, divojačkom i u njevim varoškim podružnicama.
Mladi su pravili skupštine, kako su zvali igranke po kućama el salašima di se skupilo nji dvadeset - trideset, naspram tog koliko je velika soba. Do oko sridine prve polovice XX. vika pokladne igranke, često i veći svatovi, pravili su i u, na gusto napravljenim, suvajama (mlin u kojem su ž/e/rvanj okrećali konji), u kojoj su podigli uvis male doronge (poluge koje su vukli konji) i dobili veće misto za igranje.
* * * * *
Pečenje fanaka
Kadgod su fanke pekli samo u pokladama, kad nuz domaću čeljad ima i gostivi, ko na priliku: na velikom disnotoru, na prelu, obavezno na debo četvrtak po čemu se najviše pamti i u pokladama prid Čistu sridu. Ko se na to nakani odjedared mora peć tušta fanaka i u što većoj laboški, tolikoj da poklopi obadve ringle kadgodašnjeg šporalja, na desetak litara masti, da odjedared ispeče barem desetak fanaka, jel ji tolika čeljad za astalom brže poidu neg što ji reduša ispeče.
Kad se zamućeni fanki kreću u vajlingu el isičeni formom na siniji (daska za tisto), vrata kujne se otvaraju samo u krajnoj nuždi, da tisto ne zaladne. Prvi ispečeni fanki su obično "guravi" i malko tvrdi i brez "pupka" (tanke sridine), reduša ji metne na stranu da ji posli poidu ladne.
Prid čeljad za astalom koja nestrpljivo čekaju, nose se samo oni fanki koji su dobro narasli, s pantljikom po boku sridine oboda i s pupkom u sridini - skoro probušeni, jednako rumeni odozgor i odozdol. Fanki moraju bit i izgledni da u njima uživaju i oči, a kad se zagrizu iznutra su ko šponđa (sunđer). Odraslo čeljade odjedared od naizgled velikog fanka, promira desetak centi, mož polak odgrist, a alav poide odjedared i cilog. Čim se izvade iz vrile masti, vrući fanki se idu posuti sa šećerom u pravu, s pekmezom od zerdelija (kajsija), kadgod s tučenim, a danas s mladim sirom el ko voli ide ji "same sa sobom" - brez ikakog dodatka. Vruć i lipo ispečen fanak je dobrog šmeka (ukusa), a čeljade mu ne mož odolit, ne mož se okanit ila dok ne poide barem tri-četri pa i više fanaka, a gladan i dobrim više. Kad vruć fanak zamriši nema čeljadeta koje će onda mislit na dijetu.
Debo četvrtak je na glasu i po fancima, oni su dično ilo poklada, dok je krumpirača njev simbol.
