bunjevački govor

Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti (HAZU) od Srbije traži, između ostalog, da ne dozvoli da „bunjevački govor“ bude u službenoj upotrebi u Subotici. Ovakav zahtev je potpuno besmislen, i jedino se može razumeti kao licemeran stav i kao akt mržnje, što ne bi trebalo da je svojstveno takvoj instituciji kao što je Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, s obzirom da „bunjevački govor“ nije, niti je ikada bio, u službenoj upotrebi u Subotici. U Subotici je u službenoj upotrebi BUNJEVAČKI JEZIK, kao maternji jezik bunjevačke nacionalne manjine, jednako kao što je u službenoj upotrebi i HRVATSKI JEZIK, kao maternji jezik hrvatske nacionalne manjine, i MAĐARSKI JEZIK kao maternji jezik mađarske nacionalne manjine.

Uzgred, kada bi se, kao što...

Градски одбор Српске напредне странке Суботица поздравља Одлуку о приступању промени Статута Града Суботице , којом ће Суботица постати први град у Србији где буњевачки језик улази у равноправну службену употребу, поред српског, мађарског и хрватског језика. Предлог за промену Статута Града Суботице, који је поднео градоначелник Суботице Стеван Бакић, а на основу иницијативе Националног савета буњевачке националне мањине, поднет је на основу историјских чињеница које сведоче о животу и доприносу Буњеваца овом граду и држави Србији током више од три века, уследио је након успешно окончаног процеса стандардизације буњевачког језика и његовог признавања у релевантним научним круговима и установама Републике Србије.

Покушај да се овај значајан...

U okviru obeležavanja Dana maternjeg jezika, a u organizaciji Bunjevačkog edukativnog i istraživačkog centar „Ambrozije Šarčević“ i uz podršku Ustanove kulture „Centar za kulturu Bunjevaca“, u Čitaonici Gradske biblioteke održana je naučna tribina „Značaj maternjeg jezika i manjiskih jezika“.

Zanimljivo predavanje održao je dr Martin Henzelmann, naučni saradnik Univerztiteta u Nemačkoj, odnosno Instituta za slavistiku. U svom radu Henzelmann se, između ostalog, bavio i bunjevačkim jezikom za koga tvrdi da se može svrstati u grupu mikro-jezika, da se može nazvati jezikom i da nikako nije dijalekt nekog drugog jezika..

– Bunjevci nemaju državu, ali imaju književnost, radili su na standardizaciji jezika, i to su...

Ivan Tumbas je rođen u Subotici 7. prosinca 1965. godine od roditelja Jakova Tumbasa i Elizabete rođene Džavić. Školovao se u rodnom gradu gdje i sad živi i radi. Pisanjem se počeo baviti u svojim mladalačkim godinama, s inspiracijom čuvanja ikavice. Svoja  djela pripovjetkama, člancima i pjesmama objavljuje u tisku: “Glas ravnice”, “Pučkoj Kasini”, “Hrvatskim novinama”, “Subotičkim novinama”, “Subotičkoj Danici”, te sudjeluje u "Liri naivi". U skorije vrijeme objavljuje svoja djela i na društvenim portalima i mrežama.

Prva knjiga pripovidaka na ikavici Ivana Tumbasa obuhvata 50 priča iz života na severu Bačke, na 152 strane.

Ej, kad se sitim davni vrimena kad su ženska čeljad nediljom poslipodne izašla na sokak, pa svaka sa sobom ponela šamedlu i udri u...