Vaš Geza: Znate otpirlike okvire Palića, kakav je Palić, kako je zaštićen, mnogo puta ima nesporazuma oko toga da ono što je zaštićen, ne sme da se dira. Tako je u glavama ljudi da se ono što je zaštićeno, to se ne sme dirati, znači to nije jedno te isto, znači od toga što je nešto zaštićeno, to znači da je to nešto, što je nedodirljivo. Znači sam zakon daje mogućnost da se u okviru zaštićenog dela napravi valorizacija. Znači od toga da je jedan prostor zaštićen, to ne znači da na tom prostoru je zaštićen objekat i šve što je sagrađen, da je zaštićen i da je to nedodirljivo. Lakši vam je primer što više poznajete: centar grada Subotice. Centar grada Subotice vam je negde oko 80 hektara na na kome je 729 zaštićenih parcela. Od ovog dela, iako je zaštićen ceo centar, objekti na njemu nisu pod istim tretmanom. Neki objekat se može umalo menjati, da ne koristim stručne reči, restauracije, revitalizacije, rekonstrukcije, znači ima tu niz stepena koji se u ovakvim prostorima zavod može da reaguje. Znači na niz stepena na svakog, tako, da se objekat može čak i da se sruši. I na tom mestu se može izgraditi nov objekat, to se zove interpolacija, i to zakon dozvoljava. To se događa i ovde na Paliću, znači ima prostora gde je interpolacija jednostavno dozvoljena. Tu dolazi u okvir ova interpolacija. Jer je to dozvoljeno. Koji su okviri te interpolacije, da se taj objekat koji dolazi na to mesto, ili u gradu, ili i na Paliću, treba da bude smišljen od tog materijala, i da se na neki način uklapa gabaritno i visinski u tu okolinu. Tako da ova dva objekta, mi smo se trudili da na neki način to bude uklopljeno. Gde su nam problemi u ovima, kad direktno govorimo o Paliću. Da li Palić ima jednu specifičnu arhitekturu. Specifična po tome, da imate tamo niz stilova, mi smo navikli na to da tamo imate klasicizam, pored klasicizma imate objekte koji uopšte ne pripadaju ovom predelu, naprimer, to je secesija, i to ne bilo kakva secesija, nego ona iz Erdelja, vrlo tipična, ako dobro pogledate, planinska arhitektura. Na to smo mi jednostavno navikli. Ako sad pogledate palićku arhitekturu, imate niz stilova koji u isto vreme potpuno odudaraju o, ali jednostavno tu je taj osećaj, na koji smo navikli, ne primećujemo da praktično ako pogedate Veliku terasu, ako pogledate Ženski štrand, to nam je nešto potpuno strano, na ovom području, koji uopšte ne pripada ovde, vramenom smo mi to prihvatili. Tim stilovima mi pokušavamo da se prilagodimo. Prelazim na tačan primer ova dva objekta. Pokušali smo da arhitektura bude ista, ja mislim da je objekat kojeg je gospodin Iso radio to je tamo na ćošku preko puta Rasadnika. E, tu smo imali primer, i dogovorili smo se kad je on došao tri put kod nas sa problemom, da taj objekat bude sličan palićkim objektima, i za taj primer smo uzali Bagoljvar. Od visine isto smo uzeli obližnje objekte, pogledajte Vodotoranj, Veliku terasu, Bagoljvar, Lujza vila, ako bi ja povukao i stavio jednu ploču na te visine ovako, verujte me, da taj objekat uopšte ne iskače iz visinskih kvota, ono što okolo pored toga, to je, te elemente smo skidali sa obližnjih objekata, veoma interesantno, odmah su došli niz ozbiljnih prigovora, da radimo plagijat. Današnja arhitektura nije to da plagizira, da pravi isto, što je nekad bilo. Današnja arhitektura sto godina kasnije ima svoju slobodu, stvara nešto novo, nešto drukčije, da ima svoj identitet. To su stari arhitekti prigovarali da smo tu napravili plagijat. Kod Ekocentra, kod te zgrade, dali smo malo više slobode, znači palički elementi, pa da to bude uklopljen u okolinu. Kad smo ovde, ono što smo radili kod Rasadnika, ista je ta visina, s time da je u zakonu imate mogućnost onoga, što ima svoj akcenat, znači za palićku arhitekturu tornjeve. Dozvoljavamo akcenat, akcenat može da bude dva sprata plus potkrovlje, to je mogućnost. Ono o čemu možemo raspravljati, da li je taj jedan deo deo objekta ili je nadgradnja. Po mome, to je još akcenat objekata, jer to još nije dva sprata plus potkrovlje, samo jedan deo je dva sprata. To zakon dozvoljava. Može se cepidlačiti do jutra, i razgovarat o tome, da li je taj jedan deo na tom objektu akcenat ili nije. Akcenat da je to deo objekta, ili je akcenat objekta. O tome se može raspravljati do jutra. Za sada toliko.
Nemanja: Hvala, gospodin Dautovski, izvolite.
Dautovski: Prvo da Vam se obratim, ja Vas nisam vređao, ja protiv Vas nemam ništa lično. Iz pravca Palića vaše organizacije su krenule natpise u štampi na moj račun i određene insinuacije. Ništa pohvalno tamo nije rečeno, mogli ste makar da se ogradite određenim izjavama, već ako je nešto objavljivano, ali ćemo proveriti ili tako nešto, nego da ja ne radim kako treba. Gospodin Šinković od početka izlaganja na moju diskusiju, no to nije tema izlaganja, mi ćemo se još sresti na drugim mestima, šta god da je ovde zakonom predviđeno, i gde god sam ja zakon ispoštovao, ovde sam ispoštovao u sve jednom koraku, opet insinuacije su se pojavile, ali to neće biti tako. Što se tiče visine P+2 to zakon dozvoljava, 30 % gabarita objekta je taj akcenat koji se zove kula, a kada je kula, to je P+2. Kula je da bi imala krov. Krov ne može da bude sa ravnom pločom. E, zato ima iznad druge etaže taj špic, koji u stvari zajedno sa tom visinom daje kulu. Znači nemoguće je napraviti kulu bez nastavka na drugi sprat, da bi ličilo na kulu. Što se tiče, Rajko, vama se nisam ni obraćao, vi imate pravo da postavljate pitanja, i da se meni malo, kako se kaže, žalosno da ljude ovde tuže da ne rade svoj posao, da nisu ispoštovali nešto, ovde verujte, koliko biste vi to želeli, ovde je procedura ispoštovana maksimalno. I ovde je sve u sklopu zakona. Objekat će biti 30 % popunjenost parcele, izgrađenost 0,8 na bruto površinu, i svi zakonski činioci će biti ispoštovani. Tako da dal’se to vama sviđalo ili ne, ja sam radio po zakonu, dokumentaciju pribavio po zakonu, i radove ću okončati po zakonu. A Vi što pretpostavljate da ja neću ispoštovati to, pa to su pretpostavke, ja kažem da hoću, vi kažete da neću. Drugo, što se tiče zelenila, i te hortikulture, ta hortikultura i zelenilo nije bilo u prostoru Velikog parka, nego je bila na mojoj privatnoj parceli. Na mom privatnom posedu. Znači vi možete da tvrdite da je bilo tamo nešto, ja mogu da kažem da nije bilo tamo nešto. Možda sam ja alergičan tamo na neki bor. Pa onda ja moram da ga držim tamo? Privatno vlasništvo je neprikosnoveno. Iz studije, ja sam ga pročitao, nisam ga pro forme naručio, nego sam ga i pročitao, mene studija, koja je zakonom predviđena, obavezuje, da prijavim samo arheološko nalazište, a ako ste uneprad hteli da vodite brigu o tom zelenilu i toj hortikulturi, onda je trebalo pre usvajanja generalnog plana za Palić da organizujete neku inspekciju koja će ići drvo po drvo, pa da tamo pločice stavi na neko drvo, da naznači da je pod zaštitom, ja bih to u tom slučaju ispoštovao. Ja lično smatram, da bi lepši objekat bio da je povučen više prema ulici. Ali ja na to nisam mogao da utičem. Prostor za gradnju je taj, gde su temelji, a da bi došli temelji, mora se iskopati, a da bi se iskopalo, mora se nešto uništitiTako da ja stvarno ne vidim, šta je tu problem, sem, vi me demantujte, ako grešim, sem negativne lične zlobe, šta može biti ovde proble? Ne poštujete nadležne institucije, nadležna inspekcijska služba se oglasila da je sve u skladu sa zakonom. Decidno su vam naznačeni, da je sve po zakonu, i vi, nada sve to nalazite prostor da kažete, da, ali mi se ipak ne slažemo. Ma dosta takve retorike. Ne znam šta ste hteli time da kažete, vi ste rođeni u Subotici, ja nisam rođen u Subotici, da li to meni daje neka manja prava što nisam rođen u Subotici, da li to meni onemogući da radim po zakonu? Dal’ja nema pravo da radim po zakonu što nisam rođen u Subotici? Dal’ste hteli to da kažete? Pa ni gradonačelnik grada nije rođen u Subotici. Pa mu to smanjuje vrednosti kao čoveku? Ne znam, šta ste hteli time da kažete. Vi ste rođeni u Subotici, znači vi imate pravo, vi to pravo zaslužujete. Ja se zakona pridržavam, ja zakon poštujem. Tako da tu neke stvari nisu jasne, ali ne želim da vodim polemiku, samo ste me malo više zaintrigirali , dosta ima ljudi ovde, koji nisu rođeni u Subotici, nije to nikakva mana nama, nit je vama prednost. Ja mislim da takve retorike na ovim prostorima i ovakvim vremenima dosta, i da bi trebali da se zajedno družimo oko zajedničkih ciljeva. Vi ste na Paliću, vi brinite o Paliću, a radite onda na istinski način. Organizujte peticiju, da se onaj korov poseče, organizujte peticiju, da recimo objekat od Zoološkog vrta gospodina Šinkovića koji se nalazi u Riječkoj ulici nalazi se na prostoru koji generalnim planom predviđen zeleni pojas. Zašto se ne pokrene njegovo izmeštanje, da se na neki način prilagođava prostornom planu Palića. Zašto to se recimo ne pokrene? Treće, ne dotiče me uopšte, ali video sam da se spominje i treći objekat, ne znam, ko je vlasnik trećeg objekta, ali treći objekat koji se spominje u Riječkoj, ne gradi se u Riječkoj ulici, to je objekat, gospodin Ćopić uzeo u... tamo se postavio samo bilbord, tamo u Riječkoj ulici ništa se ne gradi. Tako da bespotrebno ne treba da bude neki skup koji nema osnova. I to ste mogli da prepoznate, to nije u toj arhitekturi, i ne podleže Zavodu za zaštitu spomenika. Moj objekat je, gospodin Geza zna, kad sam došao šta sam rekao. Gospodine Geza, samo što više da liči na Palićko. Kao da je bilo pre hiljadu godina. I da li sam u jednom momentu iskazivao negodovanje u svemu što je trebalo da se ispoštuje? Ni u jednom. Sve živo je ispoštovanoi, znači u najmanju ruku očekujem neku vrstu izvinjenja, ako ništa drugo. Jer vi ste mene prozvali insinuacijama , na moj račun davali da sam taj koji radi mimo zakona, a gospodin Žombor je naglašavao, mislim ne znam šta je time hteo da kaže da se koristi zakonski vakum, da se gradi bez dozvola, pa onda kako se bude vlast konstituisala, onda će se pribavljati dozvole. Ja za taj slučaj ne poznajem, možda dok je on sedeo u lokalnoj samoupravi možda je on davao nekome za takve poduhvate. Meni takvi poduhvati nisu poznati. I nisu karakteristični. Ni za mene kao ličnost, ni za moju firmu. Tako da niz netačnosti insinuacija i štetnih za mene kao ličnost, za moju firmu, za moju porodicu izneto, ja nikoga ni u jednom momentu nisam vređao, samo iznosim činjenice. I zakonski u vezi objekata a i činjenice koje ste izneli na račun mene. I mog preduzeća.
Nemanja: Hvala Vam lepo, gospodin Dautovski,
Rajko: Samo da završim ovo, gospon’Geza, ja vas shvatam, to je promena teze vaše, vi morate da obrazložite vaš taj potpis tamo. Samo ovaj dokument uzmite, dal’ste se kompletno pridržavali ovog ...
Nemanja: Ne možemo čitat čitav dokumenat, molim da postavite konkretna pitanja, nije ovo vaša privatna konferencija za štampu. Konkretno pitanje. Ljudi su tu da odgovore.
Rajko: Pa konkretno pitanje: dal’ se pridržavao kompletne ove odluke?
Pročitan naslov dokumenta - Odluka o proglašenju prostorne i kulturne istorijske celine Palića za nepokretno kulturno dobro?
Rajko: Znači baš ima veze.
Celog Palića?
Rajko: Ne celog Palića. No u granicama, dokle je sve to, znači koji deo Palića, kako .. i tu se zna, da je tu član ...
Nemanja: Pouzdano ću da vam kažem da je to odluka o čitavom Paliću. I nemojte iznositi insunuacije, ukoliko imate želju ... Ja taj dokumenat znam, ja vas još jednom opominjem, postavite konkretno pitanje.
Nije ceo Palić pod zaštitom...
Rajko: Jeste, samo ovaj deo je pod zaštitom,
Vaš Geza: Dali smo uslove za taj objekat, i pod tim uslovima se taj objekat sad gradi. Ja ne znam ... ali ne možemo napasti čoveka prije nego nešto ne uradi. Vršimo nadzor, svake nedelje zbog ovoga izlazimo, i pratimo sve što se tamo događa, tog trenutka kada jedna cigla neće biti tako postavljena kako je to dato po zakonu, tog trenutka ću zaustaviti gradnju. To da li je ta rupa sada veća ili nije, zato se ne može jedna gradnja zaustaviti.
Rajko: Posečene su zaštićena stabla, ne treba da ima ni jednu tamo, ako je zaštićen u jednom granici, znači sva su stabla zaštićena. Tamo je drvo gingko.
Vaš Geza: Na osnovu kategorzacije je Palić zaštićen, ono što se tiče prirode zaštite, ona je zaštićena. Nije u praksi to da sad Zavod za zaštitu spomenika reaguje na nešto što je prirodno zaštićeno. Mi ćemo to potpomoći i ali nećemo da Zavod preuzme posao zaštite prirode. Znači ono što vi govorite, to je pitanje prirodne zaštite. Tu čemo mi pomoći kol’ko treba, ali to nije naš problem, ne mogu ja podmeti, naprimer pozvati inspekcijsku službu za prirodna dobra, kad za to imate poseban Pokrajinski zavod, i to je čak i na višem nivou, od zaštite, nego što su zaštićeni objekti. To je od velikog značaja. Nemojte očekivati da će Zavod sada da se meša u prirodnu zaštitu, to bi bilo, mislim nekolegijalno prema ostalim ljudima.
Rajko: E to čitavo vreme pričam. Te dozvole nema!
(upadanje jedni drugima u reč)
To se celo vreme priča, te dozvole nema, čitavo vreme to ...
Rajko: Svako drvo je zaštićeno zakonom i ne može da se ruši!
Ima dva načina, gospodin Šinković to jako dobro zna, da oluja ili nepogoda ako slučajno sruši, Gordana to dobro zna, i drugi način ako je bolesno. Onda se mora dovesti šumski lekar, tako se zove, imamo i za drveće lekara, i ako on to ustanovi, dal’je drvo zdravo, dal’ nije zdravo.
Nemanja: Hvala lepo, konkretan odgovor gospođo Gavrilović.
Gavrilović: Znači ovako, ako Park prirode je sa aspekta prirodne vrednosti stavljen pod zaštitu, to je treća kategorija zaštite u odnosu na nacionalne parkove u odnosu na parkove prirodnih retkosti. Taj prostor je ograničen određenim ulicama, parcelama, i tamo su predviđena tri stepena zaštite. Prvi, drugi, i treći. Predmetna parcela se nalazi u okviru treće zone zaštite, gde postoje određene dozvoljene odnosno zabranjene radnje. Nijedno stablo na predmetnoj parceli nije spomenuta od strane odluke za zaštitu Parka Palić, a odluka opštinska kaže, da na predmetu, odnosno na prostoru Parka prirode dozvoljena gradnja, u skladu, odnosno korišćenja, ... ekonomsko korišćenje u skladu sa verifikovanim programima. A verifikovan program je odluka, Plan detaljne regulacije Banje Palić i Generalni plan. Prema tome, sve je u skladu sa odgovarajućim procedurama.
Nemanja: Hvala Vam lepo, ja želim da pitam predstavnike medija da li neko ima pitanja ...
(upadanje u rečenicu) Nisam Vam dao reč! Molim Vas neko od medija da li želi reč?
Dopisnik Politike: Na jedno pitanje je nekoliko puta vraćano, ali nije dat odgovor, mislim da je pitanje za gospodina Ćopića i gospođu Gavrilović ali nisam sigurna, dakle meni i pored svega nije jasno, da li investitor, ima dozvoli „Vodovoda i kanalizacije“ odnosno da li će on biti priključen na gradsku kanalizaciju i vodovod, jer je i gospođa Gavrilović spominjala i neku kontrolu septičkih jama. Ovde imamo dva objekta, ja ću reći, jedan preko puta Rasadnika, jedan u produžetku Rasadnika, i mene sad interesuje kako se odluka „Vodovoda i kanalizacije“ odnosi prema ta dva objekta.
Ćopić: Postoje prethodni uslovi „Vodovoda i kanalizacije“ koji kaže da će se priključak kanalizacije obezbediti i na ulici Jožefa Hegediša izgradnjom sekundarnog vodovoda od strane investitora, cca 50 metara. Za drugi objekat je isti slučaj, neka druga razdaljina je u pitanju, on je razradio to, a „Vodovod“ je to overio svojim pečatom, da je to u saglasnosti sa ovim uslovima koje je on dao. Znači nije služba samoinicijativno ili ono na sreću, tako da kažem, „Vodovod“ je dao saglasnost na ono što je ... prvo je dao uslove, i onda kad je projektna dokumentacija pre nego što smo mi izdali odobrenje, on donese ovu , odnese dokumentaciju na overu u „Vodovod“, znači oni izdaju rešenje da je to tehnički tako.
Zahvaljujem. Sledeće pitanje, izvolite.
YuEco TV: Koliko drveća je posečeno? Da li prema Vašim saznanjima gospođa Gavrilović tamo bila neka zaštićena vrsta, i koliko gospodin Dautović treba u procentu zelenila da postavi?
Gavrilović: Prema mom saznanju, prema saznanju službe, nemamo informaciju da je posečeno bilo koje zaštićena stablašica. 35 % mora da ispuni. I to je predviđeno projektom.
(iz publike) To je u principu i ono, što se iseklo.
Dautovski: Svi ovi projekti moji su bili na javnom uvidu i na javnim raspravama, i imamo i datume, kada je objavljeno, u Subotičkim novinama, svaki po tri puta, javni uvidi i rasprave. Ja moram da se vratim na vas Rajko, uputili ste mi jednu narodnu poslovicu, ja bih odgovorio jednom narodnom poslovicom, jednom finom, korisnom, kaže „Teška je mačku teleća glava“.
Gavrilović: Još bih jednu stvar rekla o zaštićenim vrstama. Mora se znati da se pojedinačna stabla moraju se stavljati pod zaštitu odgovarajućom procedurom. Dakle to stručne službe iz Zavoda za urbanizam podnose zvaničan zahtev Zavodu za zaštitu prirode, koji onda izlazi na teren, sa aspekta struke, znači izgled stabla, starost, njegove vrednosti, pejzažne, sve ostale, proglašava ili ocenjuje i tek onda na osnovu toga proglašava da je to prirodna retkost i da se stavlja pod zaštitom. I dalje ide ta važeća procedura. Dakle na ovom lokalitetu Služba za životnu sredinu nije imala takvih podataka.
Andrić: Ja ću samo kratko, nadam se da ste vi upoznati sa ovim da je Direkcija pokrenula inicijativu da se napravi ono što nam u suštini nedostaje, ovde se prvenstveno misli na katastar zelenih površina u Parku, nadam se da će i to da se reši u skorijoj budućnosti. Ne zaštićenih, nego katastar zelenila.
Zahvaljujem. Da li još neko ima pitanje?
Novinar Dragojlović: Kuda vodi ta kanalizaciona cev , da li je to prava kanalizacija ili je to samo cev koja odvodi otpadne vode. Kanalizacija je u ulici Jožefa Hegediša...
Ćopić: U uslovu se navodi kalaizacija koja se nalazi u ulici Jožefa Hegediša, sad gde je kolktor i gde vodi, stvarno ... verovatno u prečistač negde, ali ne bih vam mogao da kažem...
Gavrilović: Upravo iz tih razloga iz studija je predvidela septičku jamu, zbog toga što zna, da na licu mesta ovog trenutka kada je rađena studija, nije bilo kanalizacije, i zato i stoji u studiji da kad se steknu uslovi izgradi kanalizaciona mreža, da će se raditi odgovarajući monitoring.
Dopisnik Politike: Da li će biti septičke jame ili neće? Znači studija je dokumenat, koji analizira moguće negativnosti predmetnog objekta na okruženje. Znači u obavezi je studija da kaže: tog momonta kad je rađena studija, nije bilo kanalizacije, dakle voda se mora odvesti, znači mora se predvideti, to studija predviđa. Da ako bude septička jama, da će se postaviti pijezometri, obzirom da će do puštanja objekta u rad biti kanalizacija izgrađena, dakle nema potrebe da se izgradi septička jama.
Dopisnik Politike: Da li se to daje dozvola za BIĆE kanalizacija?
Ćopić: Mogu li ja da objasnim? Imamo dve stvari: U ovom predmetu neće biti septičke jame, dati su uslovi „Vodovoda“ studiu je radio neko iz Novog Sada. On je uzeo dve alternative. Uvek ima dve alternative. Ili ima kanalizacije ili ne. Uglavnom se ... Sigurno nije znao da li ima kanalizacije ili ne. Plan detaljne regulacije Banje Palić NE DOZVOLJAVA da se izdaje dozvola ako nema priključka na vodovod, na kanalizacionu mrežu. Kanalizaciju mogu rešiti u pojedinim slučajevima bunarima, sanitarci će utvrditi ispravnost, da ne mešamo te dve stvari. Ono drugo pitanje što ste pitali, kako je moguće to da sad damo , ja imam u ruci nekoliko predmeta, a nadam se da će Nemanja to uspeti da izgura, kao novi nadležni za turizam, znači da „Vodovod i kanalizacija“ usmeri svoje investicije ka Paliću. Ali imate objekte koji su preči od ovoga. Ovo je ovde objekat određene veličine, po nekima veći, po nekima manji. Imam zahteve čija je investiciona vrednost 4 miliona eura, jedan stranac hoće da investira, bio 5 puta kod gradonačelnika, bilo je zašto mu ne damo dozvolu. Mi ne smemo ni odbiti investitore, ne smemo prekršiti dokumente, koji nam zabranjuju to. I sad smo našli rešenje. Pošto smo objekat takve veličine, gradi duže vremena, znači dobili smo prethodne uslove od „Vodovoda“ da će on moći da se priključi 2010. godine. Pošto se računa projektna dokumentacija u radu, sredstava budžeta za iduću godinu, planiraju se za tu namenu. Pretpostavlja se. Što znači, on će dobiti dozvolu. Da ne bi bilo uzbune ponovo, on će dobiti dozvolu da GRADI on će imati tačno mesto gde će biti kanalizacija, prolaziti priključak, ali onaj zadnji korak koji mi dajemo ipak tehnički prijem objekta, ako slučajno ne bude kanalizacije, to je rizik, zato ja tražim izhjavu investitora da je saglasan da će priključiti tek 2010. godine na kanalizaciju. Ne govorim o ovom slučaju. Ovde imamo ono što je kolega pitao to stvarno sa „Vodovodom“ morate videti, oni meni daju prethodne uslove, ne mogu ja „Vodovod“ da proveravam, niti Služba može ... To je pitanje za vodu. Možete vi početi iskopavanje, temelje, zidanje, ali objekat neće dobiti upotrebnu dozvolu dok ne bude rešio sve ono što smo se dogovorili i u aktu predvideli. To je ta procedura.
Nemanja: Ako nema pitanja, ja ću iskoristit priliku, da se svim nadležnim službama i predstavnicima medija zahvalim, naravno i investitoru koji je odvojio svoje vreme, Vama predsedniče hvala na izdvojenom vremenu (Puha), ono što ja mogu da kažem kao čovek koji će se baviti turizmom u narednom periodu, da mi se slobodno obratite kada god primetite da je nešto sporno, mislim da je ovo pravo vreme, pravo mesto da se takvi problemi rešavaju, ne samo ova dva objekta, već izgradnja svih drugih objekata. Na Paliću ćemo intenzivno pratiti i trudićemo se da bude sve u okviru zakona a da se investitori ponašaju na osnovu slova na papiru. Ono što još mogu da kažem, ukoliko budete želeli, i sa nekim drugim da komunicirate, po tom pitanju, naš ombudsman nam uvek stoji na raspolaganju, i nema nikakvog razloga da se i meni i njemu direktno obratite. Izvolite, Vi ste hteli još nešto...
Vaš Geza: Voleo bih jednom, kad se ovako sa strane Mesna zajednica, neka nas odmah pozovu tamo, da nam odmah na licu mesta mogu dati ogovor, a ne da se nešto oduži, i tek pošto se objavi u štampi, stiže do nas. Gospodin Šinković već zna, samo da me nazovete,“dođi Geza“, pa na lici mesta gde ste se dogovorili, onda neće se dizati na ovaj nivo. Pozovite nas, i mi ćemo odmah tamo da damo odgovore, sve moguće informacije, mislim da bi tada veoma brže i lakše završavali te probleme.
Gavrilović: Ja bih isto kao i gospodin Geza vas zamolila, s obzirom da će u budućnosti sigurno biti izgradnje objekata na Paliću, zakon o zaštiti životne sredine u svojoj proceduri ima jednu mogućnost, javna prezentacija i javni uvid. Znači to su trenuci kada svi građani, svi zainteresovani subjekti za bilo koji objekat koji se nalazi u službi, mogu doći u Službu da pogledaju dokumentaciju a i mogu i prisustvovati i javnim prezetacijama, kada mogu dati primedbe koji su od velike koristi, i za izrađivače studija i za investitore, i to je onda pravi trenutak da se reaguje, da se razjasne nejasnoće, i da ne bude ovakvih problema.
Grgo: Ja bih samo jednu informaciju, Savet Mesne zajednice nije raspravljao ovo, ni Skupština nije raspravljala, samo da ne bi bilo zabune. Ovo je pisala grupa građana Mesne zajednice Palić, i između ostalog negde na 12., 13. mestu dostavljeno Mesnoj zajednici Palić, predsedniku. Samo da ne dođe tako u medije, ovo nije Mesna zajednica pokrenula...
Hvala Vam gospodine . Gospodin Dautovski, izvolite.
Dautovski: Ja bih vam predložio da ipak date jednu pohvalu na račun investitora, što je pokrenuo da Master plan počinje da se realizuje na Paliću, ( smeh prisutnih) i ako vam bilo šta, što se tiče predmetnih objekata, ja sam isto na raspolaganju ja sam na žalost morao sam kroz ovaj svoju struku sve ove faktore da prevaziđem, i da uđem u te zakonske okvire i da izučim taj zakon, tako da ne razumem se ponaosob sa predstavnicima službi, ali generalno mogu dati kompetentne izjave koji vas se tiču i isto u budućnosti ... To jeste problem gospodine, pošto ste trebali prvo da proverite, da vidite da je u redu, pa kažete samo da vam neko to pojasni. A ne unapred lažne optužbe....
Puha: Ako je ta javna rasprava, može Mesna zajednica dobit jedan primerak, pa da mi građanima eventualno da pokažemo, znate, mi smo poslednji, koji saznamo. Ne možemo dobiti od gospodina Miljkovića ništa, ne možemo ni od koga ništa, Mesna zajednica je tamo kao neko slepo crevo. I to ne ide baš tako. Nije pravno... Treba samo da kažete, da ima jedan investitor, koji želi da investira, austrijanac, tamo je kupio neke placeve, ipak da znamo, tamo na onom Begejskom trokutu, ako dobro znam, negde kod Krvavog jezera... Tamo su i inače veliki problemi, biće teško.
Nemanja: Hvala Vam lepo, očigledno da je ovo pravi način za rešavanje ovakvih problema. Zaklučujem sastanak, hvala lepo.
