Već godinama postoji opšta konstatacija o "gradu sa katancima“. O napuštenim objektima i ugušenim proizvodnjama sve više se govori. Proizvodna letargija je samo vrh ledenog brega i posledica mnogo dubljih razloga nego što se emituje. Pred našim očima se gase proizvodnje, a ne pokreću nove. Pa neće biti da su razlozi samo u Beogradu. U pitanju je ipak nešto drugo. Ima tu komotnosti i nekompetentnosti odgovornih, ima tu samozadovoljstva i namirivanja sopstvenih apetita, ima tu obuzetosti marginalnim temama, ima tu egoizma raznih vrsta i boja, ima tu...
Neophodno je da se u osnovi prilazi gradu kao razvojnom i ekonomskom potencijalu. Urbana ekonomija nije nepoznata činjenica jednako kao što nisu nepoznati socijalni i infrastrukturni projekti razvoja. Ovde postoje pretpostavke za razvoj, ali ne na polazištima siromaštva, alimentiranja, apanaže, provincijalizma, bogaćenja pojedinaca, već na ekonomiji novih prostora, privatno-javnog partnerstva, modernizacije usluga i stvaranja novih vrednosti. Ono što se može aplicirati kao moguća razvojna zadatost vezano je za:
- ekonomiju voda (razvijenost mreže i racionalno gazdovanje vodnim resursima, te navodnjavanje, tehnološke vode, mineralne i sl.);
- ekonomiju recikliranja (postoji sve izraženija orjentacija u svetu da se od otpada prave novi proizvodi);
- ekonomiju energije (energija je ozbiljan deficit ovog urbaniteta, kao trošak, ali i kao mogućnost proizvodnje energije od prirodnih i prerađivačkih materijala);
- ekonomiju saobraćaja (otvara se problem razvoja putne mreže u okruženju, eksploatacija evro-puteva i saobraćajnica u gradu, regulacije, odmorišta, parkinga etc.);
- održavanje i razvoj gradske konfiguracije (graditeljstvo i arhitektonska rešenja kao ekonomija);
- uvođenje raznih vidova kulturne i kreativne industrije (uz skvotovanje prostora i sl.)
Komunalna ekonomija, u urbanitetu kao što je Subotica, nesporno ima prostora da se redefiniše, promoviše i podstakne. Postoje neka iskustva, postoje neke inicijacije, koje ne treba dezavuisati, ali je veoma bitno da se u celini podstakne nova paradigma grada na premisama vrednosti, funkcionalnosti, pluralizma, bogatstva i zadovoljstva građana uslugama. Važno je da se stvaraju komunalne i infrastrukturne pretpostavke u ovoj oblasti za dinamičan privredni i ekonomski razvoj sredine. Razni vidovi privatno-javnog povezivanja i vlasništva mogu biti razvojni podsticaji.
Izuzetno je bitno podsećati i podržati razvojne ideje i programe mesnih zajednica, jer se dobija uvid u realne potrebe i deficite u komunalnoj i socijalnoj infrastrukturi, jer se ostvaruje neposredni angažman građana, jer se instalira partnerstvo lokalne (mesne) vlasti, vlasnika kapitala i građana, što je izuzetno bitno za razvojnu strategiju grada. Mesta stanovanja, ulice, zelene površine, objekti i programi aktivnosti na socijalizaciji, gradnji poverenja, udruživanju, svakako predstavljaju važnu činjenicu u transformaciji grada. Naprosto, važno je da se događa (samo)organizovanje, udruživanje i povezivanje građana na fonu rešavanja neuralgičnih pitanja u svom neposrednom okruženju.
(deo 8 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
