U vestibilu Gradske kuće vitezovi vina Arena Zabatkiensis sa prijateljima organizovali su izložbu "Kevidinka 24", predstavljanje kevidinke, barjak vina subotičko-horgoške vinske regije.
Uz degustaciju kevidinke, meze i dobro druženje, predstavljena je ideja i inicijativa o otvaranju muzeja vinogradarstva.
O kevidinki i muzeju vinogradarstva govorili su Dragutin Miljković, Karlo Slavić i Viktorija Šimon Vuletić.
U prilogu tekst Viktorije Šimon Vuletić:
Za kustosa i muzeologa ne postoji radosnija vest od ideje da se formira takozvani muzejski depandans. Muzejski depandansi imaju zadatak da istraže I prezentuju jedan od značajnih segmenata lokalne istorije, kao što je to ovom prilikom ideja o muzeju vinarstva.
Koncept muzeja vinarstva osmišljen je u kontekstu kulturnog turizma, koji poslednjih decenija širom sveta predstavlja granu u usponu i beleži sve značajnije ekonomske efekte. Prema podacima Svetske turističke organizacije od 2020. godine kulturni turizam postao je vodeća grana turističke privrede u svetu. Kulturno nasleđe je jedan od najznačajnijih resursa za razvoj kulturnog turizma i osnova njegovog održivog razvoja. U tom smislu posebnu ulogu imaju muzeji, kao ustanove kulture koje istražuju, čuvaju i prezentuju nasleđe, a nasleđe je okosnica društvenog pamćenja, te tako i važan faktor u izgradnji kulturnog identiteta.
Iz materijala koji mi je trenutno dostupan očigledno je da su osnivači budućeg muzeja uveliko pripremili jedan održivi koncept istorije vinarstva polazeći od arheoloških nalaza, preko srednjeg veka, vinogradarstva za vreme osmanlija, tokom perioda austrougarske imperije I jugoslovenske ere, pa sve do pionira savremenog vinogradarstva I vinarija.
Štaviše, očigledno se radi o već formiranoj zbirci materijalne kulture (u koju spadaju predmeti vezani za vinogradarstvo) kao osnovi za izložbeni deo muzeja. Međutim, osim takozvane tradicionalne muzejske postavke težište je stavljeno I na nematerijalnu kulturu u koje spadaju običaji vezani za berbu grožđa ili slavljenje svetaca zaštitnika vinograda (sveti Trifun Valentin) ovaj projekat predviđa I mnogobrojne inovativne muzejske programe, kao što su vinogradarska škola na Paliću, gostovanje vinarija iz regiona ili prodajne izložbe autohtonih sorti grožđa i domaćih vina.
Kao zaključak mogu da dodam da bi budući muzej vina kao deo kulturnog turizma doprineo prepoznavanju kulture kao faktora privrednog, ali i socio-kulturnog razvoja.
Kulturni turizam naime obuhvata pun opseg iskustava koje posetioci mogu imati dok upoznaju ono što destinaciju čini jedinstvenom– stilove života u njoj, njeno nasleđe, njenu umetnost, njene ljude, kao i pružanje i interpretaciju te kulture posetiocima.
Subotica to zaslužuje.
