Gradski muzej: Plakat Olimpijskih igara u Parizu 1924.

Čet, 04.07.2024 - 13:52 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

PREDMET MESECA GRADSKOG MUZEJA SUBOTICA

Plakat Olimpijskih igara u Parizu 1924. Godine

Plakat Olimpijskih igara u Parizu štampana je litografija u boji na papiru. Nastao je 1924. godine, a njegov autor je Žan Droa (Jean Droit, 1884-1961) francuski slikar, ilustrator i pisac, inače autor brojnih plakata i ilustracija u knjigama. Plakat spada u one većih dimenzija koje iznose 79 x 99 cm. Na istorijskom odeljenju Gradskog muzeja Subotica danas se čuva u restauriranom stanju, nakon što je pretrpeo ozbiljna oštećenja.

Natpis u levom uglu plakata VIII OLYMPIADE govori da promoviše osme Olimpijske igre. Ispod naslovnog natpisa stoji i ime autora plakata JEAN DROIT. Takođe sa leve strane, uz ivicu slike plakata u vertikalnom položaju ispisan je i naziv štamparije - izdavača sa navedenom adresom: HACHARD & CIE PARIS; 8 PLACE DE LA MADELEINE.

Figurativna kompozicija u dominantnom delu plakata, prikazuje u dva reda polunage muške likove koji pozdravljaju podignutim desnim rukama (podsećanje na antiku). U pozadini je zastava Francuske republike. Ispred muških likova su posloženi palmini listovi kao simboli pobede, kao i natpis na francuskom jeziku JEUX OLYMPIQUES (Olimpijske igre). U donjem levom uglu se nalazi grb ili logo osmih Olimpijskih igara u Parizu.

Gradski muzej Subotica poseduje fotografiju o spomen sobi Atletskog kluba Bačka 1901, na kojoj se vidi jedan identičan plakat, a što može da ukazuje na poreklo našeg predmeta. Na reversu plakata se nalazi i otisak pečata od 04. IV 1926, što verovatno govori o datumu njegovog dospeća u naš grad.

 

Prilika je ovo da navedemo i neke zanimljivosti vezane za Olimpijske igre u Parizu 1924. godine:

  • Bile su to zadnje Igre za vreme kojih je predsednik MOK-a (Međunarodni olimpijski komitet) bio Pjer de Kuberten, koji je ujedno i izdejstvovao da na 30. godišnjicu olimpijskog pokreta (kongres iz 1894. godine u Parizu) Olimpijada bude upravo u ovom gradu.

  • Kao prateća manifestacija ovim igrama održana je i „Međunarodna nedelja zimskih sportova“ u Šamoniju, taj događaj je kasnije od strane MOK-a označen kao Prve Zimske olimpijske igre 1924.

  • Finski atletičari su bili dominantni na srednjim i dugim stazama; Pavo Nurmi pobedio je u trkama na 1500 i 5000m (imao je nepunih sat vremena pauze između dve trke!).

  • Džoni Vajsmiler kao plivač osvojio je 3 zlatne medalje, a uzeo je i bronzanu medalju kao član vaterpolo tima. Kasnije se proslavio u Holivudu u ulozi Tarzana.

  • Ričard Noris Vilijams, muški član osvajača zlatne medalje u miks dublu u tenisu, bio je preživeli učesnik tragedije broda Titanik 1912. godine

  • Priče trkača i osvajača zlatnih medalja na ovim igrama Harolda Ebrehemsa (Harold Abrahams) i Erika Lidela (Eric Liddel) su inspirisale film Chariots of fire 1981. godine (Vatrene kočije). Dodajmo i to da se predstavljen plakat pojavljuje i u ovom filmu.

Treba napomenuti da će se ove godine Olimpijske igre održavati ponovo u Parizu, i to na 100 godišnjicu igara iz 1924. godine.

 

Tekst: Akoš Kubičković

Fotografija: Svetlana Kolović

*

A HÓNAP MŰTÁRGYA

Az 1924-es párizsi nyári Olimpiai játékok plakátja

Az 1924-es párizsi Olimpiai játékok plakátja papirra nyomtatott színes litográfia.

Alkotója Jean Droit (1884-1961) francia festő, illusztrátor és író, ezen kívül rengeteg plakát és könyvillusztráció készítője. A plakát 1924-ben készült, méretei 79x99 cm. Ma restaurálva a Szabadkai Városi Múzeum történelmi osztályán őrzik.

A kép bal sarkán látható felirat VIII OLYMPIADE igazolja, hogy a Párizsban, 1924-ben megrendezett Olimpia a 8. volt a játékok újraindításától számítva. Alatta készítőjének neve JEAN DROIT szerepel. A plakát bal alsó részén, a kép szélén függőleges állásban fel van tüntetve a kivitelező nyomda neve és címe HACHARD & CIE PARIS; 8 PLACE DE LA MADELEINE.

A plakát domináns részének figuratív kompozíciója két sorban félmeztelen férfiakat ábrázol, akik az ókori játékokat felelevenítve, felemelt jobb kézzel üdvözölnek. A háttérben a Francia Köztársaság zászlaja. A szalutáló férfiak előtt pálmalevelek – a győzelem jelképei – és a francia nyelvű felirat JEUX OLYMPIQUES (Olimpiai játékok). A bal alsó sarokban a párizsi nyári Olimpia címere látható.

A Szabadkai Városi Múzeum tulajdonában van egy fénykép a Bácska 1901 Atlétikai klub emlékszobájáról, amelyen jól látható egy ugyanilyen plakát. Nem kizárt, hogy ez a fénykép a plakát származására utal. A plakát hátlapján egy pecsétlenyomat van 04. IV 1926. Lehetséges, hogy a plakát városunkba való érkezésének dátumáról van szó.

 

Érdekességek az 1924-es párizsi nyári Olimpiáról:

  • Ez volt az utolsó Olimpia amelynek idején a Nemzetközi Olimpiai Bizottság (NOB) elnöke Pierre de Coubertin volt. Az ő kívánságára rendezték a játékokat pont Párizsban, mivel az egybeesett az olimpiai mozgalom 30 éves jubileumával (az 1894-es kongresszus Párizsban volt).

  • Mellékprogramként a francia Chamonix-ban megrendezték a „Télisportok Nemzetközi Hete“ elnevezésű sporteseményt, amelyet később a NOB az I. téli olimpiai játékoknak kiáltott ki.

  • A finn atléták dominánsak voltak közép és hosszú távokon; Paavo Nurmi az 1500 és 5000 m versenyfutás győztesének alig egy óra pihenője volt a két versenyszám között.

  • Johnny Weismüller úszásban 3 aranyérmet szerzett, ezen kívül tagja volt a bronzérmet nyerő vízilabdacsapatnak is. Később a Tarzan-filmek főszereplőjeként vált híressé.

  • Richard Norris Williams aki egyébként a Titanic 1912-es katasztrófájának túlélője volt, a vegyespáros tenisztornán aranyérmet szerzett.

  • A két síkfutó, Harold Abrahams és Eric Liddell brit futók történetét dolgozza fel az 1981-ben készült nagy sikerű film, a Tűzszekerek (Chariots of fire). Említsük meg azt is, hogy a bemutatott plakát szerepel a filmben is.

 

Ki kell emelnünk azt is, hogy az idei párizsi Olimpia az 1924-es első Párizsi Olimpia 100. évfordulóján kerül majd megrendezésre.

 

Szöveg: Kubičković Ákos

Fénykép: Kolović Svetlana

Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

PREDMET MESECA GRADSKOG MUZEJA SUBOTICA

Uskršnji leptir (Zerynthia polyxena)

Povodom Međunarodnog dana leptira koji se u našoj zemlji i okruženju obeležava 28. maja, Prirodnjačko odeljenje Gradskog muzeja Subotica iz svoje bogate kolekcije insekata predstavlja uskršnjeg leptira (Zerynthia polyxena, P-785). Predstavljeni primerak sakupio je Florijan Horvat 27. aprila 2004. godine u Bukvaću kod Subotice.

Uskršnji leptir spada u dnevne leptire, u porodicu jedrilaca (Papilionidae), i prepoznatljiv je po svojim svetlo žutim krilima, cik cak šari koja se prostire duž spoljnih rubova krila i crvenim tačkicama na donjim krilima. U srpskom narodu je ovaj leptir dobio naziv...

detaljnije
Post date: Pet, 03.05.2024 - 08:47

PREDMET MESECA: Die Urgeschichte des menschen : nach dem heutigen Stande der Wissenschaft (prev. Praistorija čoveka prema današnjem stanju nauke) / dr. Moritz Hoernes. Wien : Hartlebens Verlag, 1892. Gradski muzej Subotica (B-4963).

Predstavljeni predmet čuva se u biblioteci subotičkog Gradskog muzeja, a ovom prilikom publikaciju posmatramo iz aspekta oblikovanja knjige, odnosno primenjene umetnosti. Štampana je na nemačkom jeziku 1892. godine u Beču, od strane izdvačke kuće Hartleben. Knjiga je oblikovana u tvrdom povezu, a na 672 strane tematizuje područje arheologije, etnografije, antropologije i istorije civilizacije, a ilustrativne priloge čine 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu te 323 ilustracije smeštene u okvire teksta. Da se u...

detaljnije
Post date: Uto, 05.03.2024 - 09:08

PREDMET MESECA / Gabor Almaši: Učenica, 1939, gips, h: 42 cm, Gradski muzej Subotica (inv. br. U–689).

A HÓNAP MŰTÁRGYA / Almási Gábor: Tanulólány, 1939., gipsz, h: 42 cm, Szabadkai Városi Múzeum (ltsz. U–689)

Rani rad subotičkog vajara Gabora Almašija (Totovo Selo, 1911 – Subotica, 1994), pod nazivom "Učenica", nastao je 1939. godine. Autor je to vreme radio u subotičkoj fabrici nameštaja “Šipoš i sinovi”, a jedan od njegovih radova koji je tu nastao 1932. godine – rezbareni neobarokni sekreter Aleksandra Lifke – gotovo je stalno izložen u Gradskom muzeju Subotica, za razliku od skulpture koja se sada predstavlja. Međutim, i ovo delo biće izloženo na izložbi koja je u pripremi za ovu godinu, a stavljamo ga u fokus "Predmeta meseca"...

detaljnije
Post date: Sre, 21.02.2024 - 08:27

Titus Mačković (Subotica, 1851 – Subotica, 1919), jedna od ključnih figura subotičke arhitekture, bio je glavni gradski inženjer i projektant blizu 400 objekata. Spomenici njegovog rada su i danas neke od najlepših građevina u Subotici, po kojima je naš grad čuven: palata Lazara Mamužića, kuća Karolja Biroa, “Žutakuća” u kojoj se danas vrši edukacija budućih učitelja, najamna palata Stevana Milinovića na uglu Rudić ulice i Trga Cara Jovana Nenada itd.

Pretpostavlja se da je stručne knjige na nemačkom jeziku iz oblasti arhitekture, koje je Gradski muzej Subotica 2023. otkupio za biblioteku muzeja, Mačković kupio na svojim studijskim putovanjima Zapadnom Evropom nakon završenih studija arhitekture u Cirihu, Ahenu i Beču, koje je započeo 1869. Ovih dvadeset tomova knjiga pruža...

detaljnije
Post date: Sre, 06.09.2023 - 10:09

Među predmetima zbirke primenjene umetnosti u Gradskom muzeju Subotica nalazi se orman koji je nekada bio u vlasništvu Lajoša Vermeša, a izrađen je oko 1905. godine. Oznake na predmetima za opremanje kuće iz muzejske zbirke, naročito nameštaju, često ukazuju na njihovo poreklo (Beč, Budimpešta, Arad, Segedin), a u Suboticu su mogli dospevati trgovačkim putevima. Takvu nalepnicu na poleđini ima i ovaj orman, a ona nas informiše o tome da je u Suboticu dopremljen iz Segedina.

Izrađen je od jelovine, oraha, orahovog furnira, stakla, mesinga. U njegovom oblikovanju dominirajuće su ravne linije i geometrijski oblici pravougaonika i kvadrata, te kao takav predstavlja primer stila geometrijske varijante secesije. Takav je celokupan korpus, ali i njegovi sastavni delovi: bočni...

detaljnije
Post date: Pet, 02.06.2023 - 10:26
Custom Search