Kombajni su već na njivama, počela je žetva ječma, a sredinom juna sledi i žetva pšenice. Kod obe žitarice očekuje se prosečan prinos.
Na pojedinim parcelama oko Subotice već je započela žetva ječma. Žetelice su prvo ušle u slabije zasade, na parcelama gde nije bilo dovoljno padavina ili nisu mogle biti primenjene sve agrotehničke mere, te i prvi otkosi pokazuju niži prinos. Rod se procenjuje na između četiri i pet tona po hektaru, sa vlagom od 14 odsto. Narednih dana će tek uslediti žetva boljih parcela sa višim prinosima. Zbog toga, Damir Varga, direktor Poljoprivredne stručne službe u Subotici kaže da do kraja žetve može se očekivati jedna prosečna godina kada je u pitanju ječam.
Slična situacija je i sa pšenicom čija žetva će, kako se procenjuje, krenuti negde sredinom juna. Prinos će i ovde biti prosečan, kaže Varga, sa oko šest tona po hektaru, mada se mogu očekivati parcele sa visokim prinosima i do osam tona.
Međutim, ratari koji su posejali uljanu repicu čini se da ove godine neće imati mnogo razloga da budu zadovoljni.
„Najveći pad prinosa beležemo upravo kod uljane repice, i kreće se oko 2,5 tone po hektaru. Uljana repica je rano procvetala, potom je došao mraz, što je uticalo na biljku. Osim toga, u poslednjih 10 godina značajno su povećane površine pod uljanom repicom, u okolini Subotice ova ozima kultura gaji se na oko 6,5 hiljada hektara, što je dovelo do nagomilavanja štetočina, pojave bolesti i prisustva zemljišnih patogena“ kaže Damir Varga za „Politiku“.
Tretiranje insekticidima je zabranjeno zbog pčela, dok primena drugih zaštitnih sredstava je praktično onemogućena jer nema mehanizacije kojom može da se aplicira, odnosno ne postoje mašine koje mogu da uđu u njive sa uljanom repicom. Inače, od ukupnih zasada uljane repice na 24 hiljade hektara, četvrtina se nalazi upravo na severu, u okolini Subotice i u delu prema Somboru.
Na ovogodišnje prinose strnih kultura uticalo je, kao što je to često slučaj poslednjih godina, nedovoljno padavina, te Damir Varga navodi da je od januara do maja tlu nedostajalo između 60 i 80 litara padavina po metru. Ipak, pšenica je imala dobre klimatske uslove u vreme cvetanja i nalivanja zrna što će povoljno uticati na kvalitet ovogodišnjeg hlebnog zrna.
Ono što još utiče na prinose u ratarstvu je i upotreba veštačkih đubriva i prihrane. Izveštaji Poljoprivredne stručne službe sa početka prošle godine pokazuju da je 2023. godine upotrebljeno, u zvaisnosti o kojoj aktivnoj materiji je reč, za trećinu ili polovinu manje veštačkog đubriva nego 2021. godine. Damir Varga objašnjava da je osnovni razlog nagli skok i stalni rast cena veštačkog đubriva, dok je sa druge strane, i na svetskom tržištu došlo do pada cena poljoprivrednih proizvoda, te ratari nisu imali dovoljno novca za ulaganje u agrotehničke mere.
