Ratari ne uspevaju da se izbore sa najezdom glodara, koji jedu seme ozimih kultura, ali i nadzemne i podzemne izdanke industrijskih biljaka. Subotica i okolina posebno pogođene prenamnožavanjem glodara.
Nizu teškoća sa kojima se sreću poljoprivrednici, posebno ratari, ove godine pridodat je još jedan problem: na oranicama je došlo do enormnog razmnožavanja glodara, pre svega miševa.
U video prilogu govori Ivan Mandić poljoprivrednik sa imanjem u Maloj Bosni koji obrađuje zemljište u okolini i koji razmatra na koji način bi se mogao suprotstaviti ovako brojnoj populaciji glodara, jer kako kaže, prirodnih neprijatelja praktično nema na ovim, od drveća i šuma, oćišćenih polja, tako da pored svih koji po malo grickaju poljoprvrednike sada se i miševi okomili na njih.
Male štetočine uobičajeni su „saputnici“ u poljskim radovima i njive pune žitarica i zrnaste hrane njihova su izdašna trpeza. Pojava miševa u ambarima, silosima, na njivama, nije ništa novo, međutim, od prošle jeseni ratari upozoravaju da trpe najezdu kakve nije bilo ranije i da ne uspevaju da se odbrane i zaštite od glodara.
„U godinama kada nemamo dovoljno vlage, a takva je bila i pretprošla i prošla, i pored toga što smo povremeno imali padavine, uobičajena je pojava glodara. Međutim, dugo suvo vreme doprinelo je njihovom prenamnožavanju“ kaže za „Politiku“ Hajnalka Bognar Pastor, stručnjak za zaštitu bilja i članica Gradskog veća zadužena za oblast poljoprivrede.
Prema njenim rečima poseban problem predstavljaju neobrađene površine, delovi duž puteva, zapušteni placevi, neobrađene stranice njiva, površine u koje niko ne zalazi. Ovde se stvaraju neuznemirena legla koja se potom šire po oranicama.
Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja za celu Vojvodinu takođe je skrenula pažnju na ovaj problem i navela da je upravo teritorija Subotice u najvišoj, petoj kategoriji po brojnosti glodara, što znači da po hektaru može biti registrovano od dve do 10 hiljada rupa u kojima su mišija legla, i od 20 do 50 hiljada rupa koje načine voluharice.
Protiv ovako velike populacije glodara borba je teška i gotovo nemoguća. Miševi su na mnogim mestima pojeli seme ozimih kultura, a u isto vreme bili su prisutni i tokom jesenje žetve ugrožavajući rod. Način borbe podrazumeva da se u mišije jame bace otrovi i potom se one dobro zatvore, kako druge životinje ne bi došle u dodir sa otrovom. Međutim, kada se procenjuje da u Subotici i okolini po hektaru ima i do 10 hiljada mišjih rupa, to je gotovo nemoguć posao. Stručnjaci inače upozoravaju da glodari migriraju uvek ka novim površinama koje su posejane i gde je proklijalo seme, i tokom vegetacije biljke oni ne miruju već oštećuju i nadzmene i podzemne delove izniklih biljaka. Štete mogu nastati i u voćnjacima, naročito tamo gde su mladi zasadi, jer oštećenja od glodara dovode so sušenja stabala.
„Ratarima je postalo neizvodljivo da se izbore sa glodarima, i prema informacijama koje imamo sa terena mnogi su morali da ponove setvu ozimih useva jer je zrno tek mestimično proklijalo. Veliki problem predstalja što miševi ovde nemaju prirodnih neprijatelja, i mi sada možemo samo da se uzdamo u zimu, odnosno vlagu na koju su osetljivi, te da će ovaj sloj snega sada o određenoj meri suzbiti širenje glodara“ kaže Bognar Pastor.
A.I.
