U centru grada već 100 godina postoji poslastičarnica „Pelivan“ u kojoj treća generacija porodice Nezirović po svom originalnom receptu sprema svima omiljeni sladoled.
Verovatno nema Subotičanina, ali ni njihovih gostiju koji nisu popili kafu u poslastičarnici „Pelivan“ ili pojeli kuglu sladoleda. I to nije navika samo savremenika, tako je već punih sto godina koliko postoji ova poslatičarnica u centru Subotice.
Ismail Nezirović, kao treća generacija poslastičara ponosan je na ovu tradiciju. Na prste jedne ruke mogli bi se izbrojati ugostitelji sa ovako dugim stažom i pri tom, nepromeljenom uslugom kroz čitav vek.
A istorija porodične manufakture počinje hrabrom životnom odlukom mladog Himeta Nezirovića koji je krajem 19. veka napustio rodnu Goru. „Tamo na tromeđi Srbije, Albanije i Severne Makedonije, na padinama Šar planine, osim stočarstva nije moguće ništa drugo raditi. Zato se razilazilo kako ko je gde stigao da se uči kulinarstvu, neko u Solun, a moj deda sa 17 godina došao je u Beograd, u najstariji „Pelivan“ u ulici Kralja Petra, nekada 7. jula, kod Malića Pelivanovića. Tu je deda učio zanat, a u ono vreme pretežno su se spremale orijentalne poslastice“ priča Ismet Nezirović.
Sudbinu mladog Goranca dalje je odredio slučaj. U Beogradu je sreo je Ištvana Budaija - koji će kasnije, pedesetih godina 20. veka biti i gradonačelnik Subotice – koji ga je nagovorio da dođe u Suboticu.
Prvu poslastičarnicu otvorili su na korzou, u jednom pasažu, ali im nije odgovaralo mesto, i zato 1923. godine otvaraju poslastičarnicu u prizemlju Nićin palate, u centru grada, preko puta pozorišta i Gradske kuće. Posao se brzo razgranao, a dedin osećaj za novu sredinu i potrebu da se prilagodi odveo ga je do Budimpešte, pravo u poslastičarnicu „Žerbo“ gde je šegrtovao godinu dana i učio nove recepte. Ponuda orijentalnih specijaliteta proširena je kolačima i tortama tipičnim za ovo podneblje, ali iako su i baklave i krempite bile neodoljive, sladoled je zasigurno bila poslastica koja je pronela slavu ove gradske poslastičarnice.
„To je bilo vreme kada su se iz ledare na Paliću donosili blokovi leda, ovde do centra, i odatle bi ih uzimali za našu poslastičarnicu, oblagali oko posuda sa smesom za sladoled i dugo, dugo ga ručno mešali. Deda je obogatio recepturu za sladoled, i taj originalni recept znaju samo članovi porodice i prenosimo ga sa kolena na koleno“ priča Ismail koga čitav grad zna po nadimku Iske.
Nakon Drugog svetskog rata oduzeta im je poslastičarnica i u zamenu su dobili, pedesetak metara dalje, mali prostor na adresi Trg Republike 4 gde su i danas. Pokazalo se da su radišnost, volja ali i otvorenost i srdačnost sa sugrađanima veći kapital od nekoliko kvadratnih metara radnog prostora u koji u morali da smeste novu poslastičarnicu. Postepeno, godinama su je polako uređivali, širili, dodavali baštu, osavremenjavali enterijer, ali recepturu za svoje đakonije nisu dirali. Mnogih decenija prepoznatljivo lice ove poslastičarnice bio je njegov otac Bajram, Bajče, a onda je 2007. godine Ismail preuzeo vođenje poslastičarnice.
„Moj otac je u duši bio komunista, mnogo je voleo Jugoslaviju i Tita, zbog toga smo odlučili da rođendan poslastičarnice bude 25.maja“ kaže Ismail.
LIVE prenos tokom predvečeri sa lica mesta možete videti ovde - https://www.facebook.com/SuboticaLIVE/videos/1400784767183043
Ova duga porodična tradicija ima i svoje nastavljače, sin Erol je trenutno u Barseloni, dok je ćerka Ines takođe svakodnevno u poslastičarnici. Porodična receptura ipak je samo jedan od prepoznatljivih obeležja „Pelivana“. Onaj drugi su domaćini, koji uvek u belom mantilu, pozdavljaju svaku mušteriju, a mnoge i po imenu.
„Sladoled je osetljiva namirnica, uvek ga pravimo od prirodnih sirovina, uvek mora da bude svež i moraš da paziš na svaki detalj, a to je moguće samo ako si prisutan. Mnogo ljudi je prošlo ovde za poslednjih pet decenija, mnogo smo ljudi upoznali, jer kada ljudima pružaš sladoled daješ im parče sreće i to je lep trenutak u kojem ti možeš svojom otvorenošću, komunikativnošću i tom kuglom sladoleda da usrećiš neko dete ili odraslu osobu“ priča Iske.
Zbog toga za mnoge sugrađane sladoled iz „Pelivana“ ima i svoju lokalpatriotsku aromu. Iske priča kako umeju da ga nazovu iz staračkog doma da im rezerviše celu baštu jer će da svrate kod njega, dolaze mu deca iz obdaništa, obično zimi iz Beča dođe i čuveni kompozitor Silvester Levai, i onda mu Iske postavi sto napolje u bašti kako bi mogao da posmatra grad i ljude. Nakon svojih međukonfesijskih sastanaka predstavnici svih istorijskih crkava u Subotici obično ovde svi zajedno dolaze na sladoled i sede za istim stolom. Zato što je sladoled kod „Pelivana“ navika koja u gradu traje pun vek.
