Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, nacionalni praznik bunjevačke zajednice u Srbiji, svečano je obilužen u ponediljak, 25. novembra. Prija 101 godine, med 757 delegata koji su odlučivali o sudbini ovi krajova, bilo je 84 delegata iz bunjevačke zajednice, a oni su zajedno doneli o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji, odnosno kasnije i o stvaranju zajedničke države svi južni Slovena – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
– Večeras obilužavamo 101 godinu od Velike narodne skupštine i pišemo prve stranice drugog vika ovog istorijskog događaja. Tad smo izabrali izlazak iz Austro-ugarske i građenje Kraljevine Srba, Slovenaca i Hrvata. Tili smo svoj nacionalni napridak, al i napridak ostali naroda nuz nas. Izabrali smo veliku porodicu slovenski naroda u kojoj ćemo bit grana velikog stabla. Izabrali smo, al to nismo i dobili. Već posli Prvog svitskog rata žrtve koje su Bunjevci dali u svojim muškim pripadnicima bile su velike. Nedugo potom uslidio je Trianonski mirovni sporazum, granicom su nam odvojeni braća i sestre u Mađarskoj. Uslidio je Drugi svitski rat, novi gubici, a i Dekret po kojem smo se imali pravo izjašnjavat samo ne onako kako mislimo. Duge decenije tišine i društvene nepravde trajale su sve do 2003. godine kad se osniva prvi Bunjevački nacionalni savit. Sve se pokreće ko potok u proliće, izlaze „Bunjevačke novine“, niču brojna bunjevačka udruženja, emisije na televiziji i radiju. Kreće bunjevački govor u škulama, a posli deset godina rada govor postaje jezik. Davne 1918. godine u subotičkoj Gimnaziji se učio bunjevački ko maternji jezik, a proće cili 100 godina dok se opet ne uvede. Rasle su generacije Bunjevaca koje su o sebi znale samo da su s rike Bune, a u po glasa u kućama divanilo se bunjevački. Al opstali smo u tim uslovima i danas. Korak po korak, ostvarujemo danas snove naši bunjevački velikana, biskupa Ivana Antunovića, Blaška Rajića, Paje Kujundžića i mnogi drugi. Put je bio dugačak i trnovit, al priprike nisu bile snažnije od naše volje da budemo Bunjevci – istakla je u svojem obraćanju dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, i na kraju poručila:
– Zato vam čestitam nacionalni praznik sa željom da ispisane stranice drugog vika Velike narodne skupštine budu primer kako se bori i postoji jedan mali narod velikog srca, zelena i jaka grana slovenskog stabla!
U ime Vlade Republike Srbije i gradonačelnika Subotice Bogdana Labana prisutnima se obratio Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga. On je istakao na početku da rado dolazi na obeležavanje ovog nacionalnog praznika Bunjevaca i dodo:
– Dolazim da se zajedno setimo šta je ta generacija onomad radila i kakvu je poruku ostavila nama danas i po čemu mi moramo da pokušavamo da našu vertikalu vrednosti usmeravamo ka onome što su nam preci ostavili. Pre 101 godine, u roku od dvanaest dana od oslobođenja Subotice do Velike narodne skupštine, Bunjevci i njihove starešine su tačno znali za šta se bore i to su i uradili. To treba da se prepozna kao vrednost, da se zna da postoje neke stvari koje nisu relativne i postoje stvari za koje se vredi boriti. Šta je ono što mi danas kao generacija treba da odgovorimo, da budemo barem malo dostojni naših predaka? U ovim, mirnodopskim uslovima, i Republika Srbija i Grad Subotica su mesta koja su otvorena za participaciju bunjevačke nacionalne manjine. Da mladi imaju šansu da se školuju na svom maternjem jeziku, da se neguju običaji, da se neguju vrednosti naroda. Jer, ako mi ne budemo znali ko su i kakvi su Bunjevci, onda nećemo znati ni kakvi smo mi sami. Sa druge strane, dok god Bunjevci budu čuvali svoj identitet, to je siguran znak da ćemo i mi biti bolji, jer nas oni čine boljim. Živeli Bunjevci, živela Srbija!
Nakon pozdravnih reči govornika svoj referat o Trianonskom sporazumu, ali i o svemu onom što se dešavalo u bliskom periodu posle Prvog svitskog rata divanio je istoričar Goran Vojnić Purčar.
U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovali su Mešoviti hor SKC „Sveti Sava“ pod upravom Veselina Jevtića, Ivan Ivanković Radak, Kornelije Vizin, Emina Tikvicki i Tamara Babić, ko i Kulturno-umitničko društvo „Aleksandrovo“.
izvor www.bunjevci.net
