У препуној свечаној сали Гимназије ``Светозар Марковић`` у Суботици одржано је културно – забавно и умјетничко вече посвећено свестраном народном ствараоцу из Далмације Обраду Милићу Русу.
Минутом ћутања одата пошта недавно преминулом великану српске књижевности из Далмације Јовану Радуловићу.
ЖЕЉАНА КУЖЕТ: ``Без изворне националне културе нема суштинске слободе ни нацији ни појединцима. Поготову када је један народ изложен културној и духовној колонизацији а на територији ван своје матице и прогону.`` Први на удару су темељни симболи српског народа, његов језик и ћирилично писмо, али и културно благо у цијелини. "Народу се на силу може узети све али се не може на силу дати" други смисао и други идентитетски образац. ``Када смо добро утемељени у својим традиционалним историјским корјенима онда и удари домаћих и страних моћника немају снагу да продиру у суштину српског националног бића.``.
ДУШАНКА ЉУБИЧИЋ: Први дио биографије Обрада Милића Руса: Обрад Милић, умјетник Предања
Обрад Милић, један од најзначајнијих и најсвестранијих српских традиционалних умјетника нашег времена, рођен је 15. маја 1938. године у селу Богатнику које припада насељу Жегар у Далмацији.
Овај диплар, гуслар, пјевач и приповједач усвајао је традицију усменим предањем од најранијег дјетињства, највише у својим Милићима, од оца Богдана (1894-1990), чувеног гуслара, али и од других гуслара, диплара и пјевача. Жегар је познат дипларски крај и временом је Обрад, учећи самостално и подражавајући старије, израстао у једног од водећих диплара Книнске Крајине, уз Тодора Комазеца.
Као и сваки врхунски умјетник, Обрад је развио особен свирачки стил и уобличио двадесетак дипларских арија, јединствених свирачких образаца. Он влада свим појединачним и групним пјевачким традиционалним облицима из овог краја (грокталице, канталице, пјесме на бас), као и краћим усменим формама (здравице, набрајалице, почаснице, шаљиве приче итд). Његов гусларски опус укључује и епске пјесме с почетка 20. вијека везане за догађаје из Првог свјетског рата, као и оне о исељавању народа из Лике и Далмације у Америку.
Милић је 1995. избјегао из Хрватске у Србију, прво у Станишић, а данас живи са породицом у Сомбору. Његова породична кућа у Каштелу Жегарском је спаљена и уништена, и до данас није обновљена, а родна кућа у Милићима опустошена. Ипак, Обрад сваке године посјећује свој Жегар.
(Завичајно удружење Далмација)
