Iluzorno je propagirati razvojno delovanje, odn. ulagati napore za ostvarenje razvojne kompozicije grada, ako ne postoje političke i javne pretpostavke za izvođenje.
Ne može se razvoj jedne lokalne zajednice realizovati bez:
- 1. Postojanja tolerantnog i stimulativnog političkog ambijenta. Ovo pretpostavlja velike promene u ponašanju i delovanju političkih stranaka i nosioca lokalne vlasti, u odnosu na dosadašnje ponašanje;
- 2. Animacija umnih, uspešnih i sposobnih ljudi na projektu razvoja, bez obzira na stranačku i nacionalnu (ne)pripadnost. Uključivanje pojedinaca od duha, imaginacije i rezultata predstavlja nezaobilazni uslov za razvoj ove sredine;
- 3. Uključivanje mladih i sposobnih ljudi u projekte razvoja grada, kako bi svojim znanjima i energijama podsticali i davali nove predloge i sažimali potrebno vreme za realizaciju ideja i inicijativa;
- 4. Otvoriti procese stvaranja i afirmana raznih vidova inovacija od proizvodnje, usluga do društvene infrastrukture grada;
- 5. Reformisanje lokalne infrastrukture (vlast, administracija, nove institucije) podrazumeva da se pripremi logistika u funkciji podrške razvojnim programima i angažmana na uvođenju raznih domaćih i stranih partnera. Ovde se nameće potreba dizanja kapaciteta lokalne vlasti;
- 6. Otvoriti procese reindustrijalizacije Subotice uz nezaobilaznu ulogu države. Definisanje konkretnih interesa i uloge lokalne vlasti u procesu privatizacije i restruktuiranja ne samo privrednih već i javnih preduzeća. Različiti vidovi vlasništva u osnovi treba da budu stimulator razvojnih ideja lokalne zajednice;
- 7. Maksimalno podržati matricu malih i srednjih preduzeća kao kičmu privredne dinamike grada i stvarati niz povoljnih pretpostavki za razvoj privatnog preduzetništva. Takođe valja podržati model kooperativa, socijalnog preduzentštva kao vid amortizovanja nezaposlenosti i podsticanja održivog razvoja;
- 8. Ozbiljno definisati socijalnu politiku grada sa institucijama socijalnog dijaloga, socijalnog investiranja socijalnih inovacija, sa razlučivanjem politike od socijalne zaštite sa novim akterima i promovisanje modela samozapošljavanja, doživotnog učenja etc;
- 9. Osmisliti ozbiljan koncept regionalnog povezivanja i udruživanja na nivou gradova, regija, trans-nacionalnih povezivanja, pogranične saradnje, etc. Ovaj koncept počiva na udruživanju i saradnji u oblasti privrede, kulture i ostalih segmenata društvenog života;
- 10. Doneti i učiniti prepoznatljivim model zelene ekonomije te ga realizovati uz striktno pridržavanje kriterija održivog razvoja i ekoloških standarda;
- 11. Podržati sve one duhovne inicijative koje razvijaju, ali i trancendiraju etno-centričke konstrukte i druge partikularne aspiracije pojedinaca i grupa, odn. elita. Treba razvijati i negovati manjinske i nacionalne identitete, ali i graditi sadržaje multikulturalizma i interkulaturalizma.
Na ovim, ili sličnim razvojnim postulatima valja stvoriti politički i javni konsensus u gradu, a potom otvoriti procese ekipiranja timova, razrade ideja, specifikovanja izvora i nosilaca, etc.
Finansiranje
Svakako da se razvojne ideje i inicijative ne mogu ostvarivati bez podrške i izvora. To mogu biti:
- budžet lokalne zajednice
- finansijske institucije i banke
- fondovi za razvoj pokrajine i države
- podrška od stranih investitora
- programi ino-vladinih agencija i multinacionalnih asocijacija
- razne strane nevladine organizacije i fondacije
- IPA fondovi i razni ino-državni fondovi EU
- sredstva Nacionalne agencije za zapošljavanje
- sredstva fonda „Horizont 2020“ Evropske Unije
- štedno-kreditna udruženja privrednika
- privatni kapital i štednja građana
- etc.
Ozbiljan razvojni koncept podrazumeva postojanje serioznog finansijskog managementa na nivou lokalne zajednice i postojanje fundraisera. U samoj logici finansiranja razvoja, valja se kloniti zarazne ostap-benderovske maksime, "moja ideja – vaš benzin". Razvojni projekat je samo onaj, koji ima identifikovane i ostvarljive sve parametre, koji ga čine mogućim i izvodljivim.
* * *
Nakon ostvarivanja konsensusa na ovim pitanjima, koja su nadasve idejne prirode i čine okvir, skup ideja u koji se situira lokalni razvoj, potrebno je ići korak dalje. On se temelji na potrebi dalje elaboracije, segmentarnih specifikacija i kvantifikacija (koliko je to moguće). Treći nivo razvojne strategije lokalne zajednice predpostavlja specifikaciju na svaku godinu – šta se planria uraditi.
Za rad na "subotičkoj moderni" potrebno je obezbediti maximalno uključivanje javnog mnenja (kvalifikovanog) i raspolagati sa što više egzaktnih pokazatelja. Ovim se ostvaruje paradigma odgovornosti i ozbiljnosti za razvoj lokalne zajednice.
Stvaranje potrebnih "alata" za definisanje i realizaciju "Subotičke moderne" svakako i nezaobilazno predpostavlja partnerstvo lokalne vlasti, vlasnika kapitala i građana. To je u osnovi bivši Savet za razvoj grada, koji se i danas, doduše sa nostalgijom, ne mali broj građana seća.
(deo 14 od 14) <prvi> <prethodni>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
