Subotica, 30.06.2010. godine
Otvoreni Univerzitet, sala 211, 09h
Tema: Usvojena primedba na Prostorni Plan Srbije - modernija veza Srbije i Hrvatske
Poštovani predstavnici medija,
sa zadovoljstvom vas obaveštavam a tim putem i stanovnike našeg regiona, da je usvojena Primedba na Prostorni Plan Srbije koju sam podneo kao građanin.
Primedba se odnosila na formiranje novog putne saobraćajnice I reda koja bi spojila dva autoputa tj Koridor Xb i Koridor Vc trasom od Subotice (Y krak), prema Somboru pa do Bezdana kao krajnje tačke u našoj Republici. Republika Hrvatska je predvidela sa njihove strane putni pravac višeg ranga od Batine do autoputa koji je za sada urađen do Osijeka.
Tim pravcem bi se putnički i teretni saobraćaj izmestio iz naselja na sadašnjoj trasi, višestruko i na više načina poboljšao kvalitet života stanovnika u njima, ubrzao ekonomski razvoj i socijalno stanje žitelja kao i "približile" destinacije do (i od) kojih bi trebalo kraće putovati.
Ovo je primer da se bez podrške raznih oblika organizovanja na lokalu a i više, uz adekvatan kvalitet podnetog elaborata, uz medijsku kampanju i lobiranje kroz akademsku zajednicu može izdejstvovati prihvatanje primedbe i uneti izmena u Prostorni Plan Republike Srbije od strane običnog građanina samo uz korišćenje zakonskih i pravnih mogućnosti.
Uvojena primedba se nalazi u Izvestaju o obavljenom Javnom Uvidu Prostornog Plana Republike Srbije sa svim odgovorima, koji se nalazi i na sajtu Agencije od cetvrtka 24.06. (www.rapp.gov.rs). Moja inicijativa se nalazi u priloženom dokumentu na strani 63 pod stavkom 78 i nalazice se u paragrafu 453. Plana.
Zanimljivo je uočiti, pošto su primedbe grupisane po okruzima, da je moja primedba bila jedina iz našeg (severno-bačkog) okruga i ko je sve podnosio primedbe u ostalim okruzima.
Još jednom bih se zahvalio medijima koji su podržali moju medijsku kampanju i akademskoj zajednici za stručnu pomoć.
S poštovanjem.
M.Sc. Miloš Kurteš, dipl. ing. inform.
*
Prostorni plan Srbije
Vekovima je Subotica bila na raskršću saobraćajnica koje su bile u tom momentu tehnički napredne i omogućavale brzi transport roba i ljudi a time i napredak zajednice. Putevi, železničke pruge i sad kad imamo autoputeve kao brze saobraćajnice, jedan od njih prolazi pored Subotice, koja u ovom istorijskom momentu nije raskrsnica brzih pravaca.
Priča o Y kraku je pozitivna sa aspekta da se omogući da deo tranzitnog transporta prolazi pored Subotice umesto kroz nju i time se spašava deo grada od ubrzanog propadanja i povećava sigurnost građana Subotice. Ako ćemo o sigurnosti i smanjenju i izmeštanju gužvi iz grada tada nam fale kružni pravci (prstenovi) oko centra koji su davno zamišljeni ali se ne ostvaruju.
Vratimo se tranzitnom saobraćaju, sigurnosti, kvalitetu života i prosperitetu u našoj regiji. Stanovnici naselja koja su na putnom pravcu Subotica-Sombor, svedoci su konstantnog povećanja prolazaka teških teretnih vozila i putničkih automobila kroz njihove naseobine. Ta tendencija će se povećavati kako se bude završavala trasa autoputa u Hrvatskoj na Koridoru 5c, koji je završen od autoputa Beograd-Zagreb pa do Osijeka. Izmeštanjem saobraćaja van naselja, izgradnjom bržeg putnog pravca višeg ranga (poluautoput ...) ne bi se samo poboljšao kvalitet života u ekološkom smislu već i u ekonomskom i statusnom, "približavanjem" većih centara stanovnicima tih naselja, smanjila bi se potreba za selidbom u prenaseljeni grad.
Brži transport robe i ljudi poboljšava ekonomski rast, kažu. Brža dostava sa manje troškova, bolja ponuda, brži i jeftiniji plasman proizvoda sa naše regije, sve to ima svoj uticaj. Utiče i brži putni koridor da nam dođu gosti sa zapada na Palić, u budući Spa centar, Golf igralište i ko zna šta još možemo da ponudimo a da je bliže od Mađarske koja dosta od toga već ima. Ako budemo još i kvalitetniji, ko zna?
Taj brži putni pravac i nama približava destinacije na zapadu, naše rođake, prijatelje, turističke znamenitosti, Jadransko more, Italiju ... Nedavno sam putovao do Ljubljane pravcem Subotica-Sombor pa na Bogojevo i Osijek dokle mi je trebalo 2,5 sata vožnje. Odatle počinje autoput pa vozeći njime treba nešto više vremena od 2,5 sata do Ljubljane (1,5 sat do Zagreba, 2,5 sata do Rijeke, 3,5 do Pule ...).
Sve su nam bliži pristupni fondovi EU za razne oblasti pa i za putnu infrastukturu. Da bi se po bilo kom programu konkurisalo treba imati jasnu ideju, definisan idejni projekat sa svim elementima koji su relevantni. Kada se posmatra izrada projekta za ovakav putni pravac (Y krak Subotica - Sombor - Bezdan) uvek se barata sa više godina da bi se došlo do upotrebljive dokumentacije za konkurisanje. Ako krenemo na vreme tj sada, taman bi mogli biti blizu kompletiranja projektne dokumentacije kada nam budu bili dostupni pomenuti fondovi.
Republika Hrvatska je u njihov Prostorni Plan uvrstila putni pravac višeg ranga od Koridora 5c (budućeg čvorišta Čeminac - 15 km od Osijeka) i Batine prepoznavajući tako važnost ove trase.
TEM Network (Trans-European north-south Motorway) projekat odeljenja transpota pri UNECE (Unated Nations Economic Commission for Europe) svojim planom saobraćajnica predviđa pravac koji spominjem kao vezni transportni pravac između Kridora 5c i 10.
Oba dokumenta su dobar osnov da bi se uz postojeći projekat u datom momentu konkurisalo za sredstva po nekom programu EU za infrastrukturu u paketu predpristupnih fondova.
Novi Prostorni Plan Republike Srbije 2010-2014-2021 prošao je javnu raspravu i javni uvid je završen 31.05.2010. godine. U njemu nije predviđeno menjanje sadašnje situacije na pominjanoj trasi tj nisu uzete činjenice o kojima sam predhodno govorio. U kontaktu sa više ministarstava i agencija, nailazio sam na nezainteresovanost i upućivanje na instrument koji mi zakon daje tj da lično kao građanin podnesem Primedbu na Prostorni Plan Republike Srbije. Ljudi najčešće odustanu u ovakvim situacijama jer smatraju da građanin kao jedinka ne može da utiče na tokove razvoja osim ako neko ne krči put ispred njega.
Četiri dana pre isteka roka, zvanično sam predao Primedbu sa stručnim elaboratom Agenciji za Prostorno Planiranje filijala Novi Sad kao zainteresovani građanin sa imenom i prezimenom.
Sada je na meni da obavestim vas - javnost, o potezu koji sam povukao, da vas podstaknem na razmišljanje i da uz medijsku kampanju povećam verovatnoću da će se neko od nadležnih zainteresovati za sudbinu ovog regiona i ovog grada. Grada koji je iznedrio i poslao van gradskih "zidina" ka centrima moći dosta ljudi koji su na pozicijama da utiču na njegovu sudbinu.
O autoru:
Miloš Kurteš je rođen 1964. godine u Subotici, stekao Master titulu na Univerzitetu Singidunim i sada pohađa doktorske studije, oženjen i otac jedanaestogodišnjeg sina. Zaposlen je u firmi "Viator & Vektor Novi Sad" d.o.o. na radnom mestu Direktora sektora za IT i QMS, član Udruženja "IT Veštak". Autor više radova i projekata iz oblasti IKT tehnologija.
