istorija Subotice
Doprinos Koste Petrovića razvoju i oblikovanja grada danas je gotovo potpuno zanemaren i zaboravljen iako je podigao neke od najvažnijih objekata u centru i zalagao za ozelenjavanje našeg grada.
Ko su bili vizionari čije odluke su menjale grad? Ko su bili ljudi koji su imali dovoljno hrabrosti i znanja da izmene postojeće urbane matrice i postave nove? Uvek je složena tema odnosa koji se uspostavlja između pojedinca i grada, i životnih tokova koji se odvijaju unutar urbanog prostora. Možda i svoju prošlost bolje možemo da razumemo ako upoznamo ljude koji su stvarali grad u kojem živimo.
Na toj listi stvaralaca urbane Subotice neizostavno je ime inžinjera dr Konstantina Petrovića. Ipak, tek malobrojnima je poznato da...
U Gradskom muzeju Subotica, u petak, 5. aprila 2024. godine otvorena je izložba privredne istorije pod nazivom UKUS PROŠLOSTI – Julije Korhec (1899 -1973).
Izložbu je otvorio istoričar Stevan Mačković.
Autori izložbe su Žužana Korhec Pap i Akoš Kubičković.
Na otvaranju je degustirana zimska salama napravljena po „tajnom” receptu, a atmosferu dvadestih godina prošlog veka dočarali su Ivan Varga i Mikloš Pap.
***
A Szabadkai Városi Múzeumban Mačković Stevan nyitotta meg a MÚLT ÍZE - Korhecz Gyula (1899-1973) című ipartörténeti kiállítást.
A kiállítás szerzői: Korhecz Papp Zsuzsanna és Kubičković Ákos
Megkóstolható a K.Gy. „titkos” receptje alapján készült téliszalámi is A 20-as évek hangulatát Varga Iván és Papp Miklós teremtette...
detaljnijeTramvajski saobraćaj je u Subotici pokrenut 1897. godine, u periodu istoricizma, a ukinut je nakon sedamdeset i sedam godina, 1974. Zato nova postavka Gradskog muzeja Subotica priređena u okviru izložbe „Istoricizam u Subotici“ i nosi naziv „Početak i kraj – 50 godina od ukidanja subotičkog tramvaja”. Ona je u osnovi sačinjena od fotografija dvojice subotičkih fotografa, Edvarda Kirbusa i Zlatka Jovanova (1949–2014), nastalih 2. aprila 1974. prilikom ispraćaja subotičkog tramvaja, te neke od izbora predmeta iz zbirke Gradskog muzeja Subotica, vezanih za tramvajski saobraćaja u našam gradu.
Predviđeno je da se postavka do 18. maja, Međunarodnog dana muzeja i manifestacije Noć muzeja, dopuni predmetima iz privatnog vlasništva stanovništva i da se na...
detaljnijeSubotica u mesecima prelomnih istorijskih događaja
Istoričar Stevan Mačković bavi se životom u gradu od trenutka ulaska srpske vojske 13. novembra 1918. godine do 4. juna 1920. kada je zaključen Trinanonski sporazum.
Kako je bilo živeti u gradu u trenutku kada dolazi do promene državnih granica? Kako je izgledao život u gradu koji prestaje biti deo jedne poražene monarhije, a postaje pogranični grad nove države u nastajanju? Kako je izgledao svakodnevni život, kako su funkcionisale gradske javne službe?
Da li je prosečni stanovnik Subotice znao koliko je istorije u tih 570 dana, od trenutka kada je 13. novembra 1918. godine srpska, odnosno saveznička vojska...
detaljnijeU petak, 23. februara, u 11 časova u Parku Ferenca Rajhla Savremena galerija Subotica će simboličnim polaganjem venca na bistu Ferenca Rajhla obeležiti 155 godina od rođenja ovog arhitekte. Ove godine navršava se i 120 godina od izgradnje Palate Rajhl, u kojoj se Savremena galerija Subotica nalazi od 1968. godine.
Palata Rajhl, koja je preko pet decenija mesto susreta sa savremenom umetnošću, jedan je od arhitektonskih bisera grada Subotice i njen prepoznatljiv simbol. Sagrađena 1904. godine da bude dom arhitekti Ferencu Rajhlu i njegovoj porodici, plenila je pažnju kao važan stambeni objekat izgrađen u novom stilu secesije. Danas je Palata Rajhl, uz sinagogu i Gradsku kuću, nezaobilazna subotička znamenitost i predstavlja sam...
detaljnijePREDMET MESECA / Gabor Almaši: Učenica, 1939, gips, h: 42 cm, Gradski muzej Subotica (inv. br. U–689).
A HÓNAP MŰTÁRGYA / Almási Gábor: Tanulólány, 1939., gipsz, h: 42 cm, Szabadkai Városi Múzeum (ltsz. U–689)
Rani rad subotičkog vajara Gabora Almašija (Totovo Selo, 1911 – Subotica, 1994), pod nazivom "Učenica", nastao je 1939. godine. Autor je to vreme radio u subotičkoj fabrici nameštaja “Šipoš i sinovi”, a jedan od njegovih radova koji je tu nastao 1932. godine – rezbareni neobarokni sekreter Aleksandra Lifke – gotovo je stalno izložen u Gradskom muzeju Subotica, za razliku od skulpture koja se sada predstavlja. Međutim, i ovo delo biće izloženo na izložbi koja je u pripremi za ovu godinu, a stavljamo ga u fokus "Predmeta meseca"...
detaljnijeNakon razgovora s dobronamernim ljudima, stekao sam utisak da su neki moji polemičko-kritički tekstovi, po kojima sam stekao glas u subotičkoj pa i široj javnosti, proizveli pogrešan efekat, koji mi ne služi uopšte na čast. Drugim rečima, protumačeni su kao lični napad. Neki od tih tekstova su na zahtev izvesnih pojedinaca povučeni sa internet stranica, a neki pak se nalaze na stranicama prestižnih publikacija (Zbornik Matice srpske za istoriju). Nedavno sam izabran za člana Matice srpske, koja predstavlja više od centralne biblioteke u AP Vojvodini. Pod utiskom tog postignuća, ocenio sam da je nedopustivo da gajim liše odnose s ljudima, koji doprinose istoriji Srba, Bunjevaca i Mađara u Subotici i Somboru. Svima onima, koje su moje reči kritike pogodile, upućujem ovim putem reči...
detaljnijeJoš jedna zanimljiva šetnja za vikend sa Viktorijom Aladžić. Planirajte...
Više o tome ovde - https://www.facebook.com/events/1827437931009170/?ti=ls
Titus Mačković (Subotica, 1851 – Subotica, 1919), jedna od ključnih figura subotičke arhitekture, bio je glavni gradski inženjer i projektant blizu 400 objekata. Spomenici njegovog rada su i danas neke od najlepših građevina u Subotici, po kojima je naš grad čuven: palata Lazara Mamužića, kuća Karolja Biroa, “Žutakuća” u kojoj se danas vrši edukacija budućih učitelja, najamna palata Stevana Milinovića na uglu Rudić ulice i Trga Cara Jovana Nenada itd.
Pretpostavlja se da je stručne knjige na nemačkom jeziku iz oblasti arhitekture, koje je Gradski muzej Subotica 2023. otkupio za biblioteku muzeja, Mačković kupio na svojim studijskim putovanjima Zapadnom Evropom nakon završenih studija arhitekture u Cirihu, Ahenu i Beču, koje je započeo 1869. Ovih dvadeset tomova knjiga pruža...
detaljnijeMeđu predmetima zbirke primenjene umetnosti u Gradskom muzeju Subotica nalazi se orman koji je nekada bio u vlasništvu Lajoša Vermeša, a izrađen je oko 1905. godine. Oznake na predmetima za opremanje kuće iz muzejske zbirke, naročito nameštaju, često ukazuju na njihovo poreklo (Beč, Budimpešta, Arad, Segedin), a u Suboticu su mogli dospevati trgovačkim putevima. Takvu nalepnicu na poleđini ima i ovaj orman, a ona nas informiše o tome da je u Suboticu dopremljen iz Segedina.
Izrađen je od jelovine, oraha, orahovog furnira, stakla, mesinga. U njegovom oblikovanju dominirajuće su ravne linije i geometrijski oblici pravougaonika i kvadrata, te kao takav predstavlja primer stila geometrijske varijante secesije. Takav je celokupan korpus, ali i njegovi sastavni delovi: bočni...
detaljnije- 1 of 4
- ››