civilno društvo
Neophodno je što pre ostvariti socijalni dijalog u društvu. Potrebno je instalirati, i postupno graditi model socijalno odgovornog kapitala sa razgraničenim funkcijama razvoja i zaštite. Subotici su jednako kao i Srbiji potrebna nova zapošljavanja. Dakle, od reindustrijalizacije do novih vidova zapošljavanja, vlast mora stvarati mogućnosti za egzistenciju. Radi se, pored ostalog o zapošljavanju u kulturnim industrijama, o projektnom, sezonskom, porodičnom zapošljavanju. Metodologiju koju je ponudio J. Kornai za socijalnu politiku tranzicionih zemalja valja propitivati. Ona podrazumeva da se smanjuje delokrug države u sferi socijalnih usluga i povećava delokrug odlučivanja pojedinca. Ona preferira princip solidarnosti, konkurenciju između različitih...
detaljnije
Primarni razvojni zadatak se bazira u potrebi ozbiljnog sagledavanja postojeće, zatečene društvene mreže (mediji, zdravstvo, kultura, obrazovanje, socijala, sport, nauka) i njihovo pozicioniranje u odnosu na izazove novih, razvojnih ambicija i stremljenja grada. Ovde valja imati krajnje dosledan stav u kriterijima efikasnosti, opravdanosti i racionalnosti. Nesporno je da su nasleđene institucije upućene na radikalne promene, ili su pak za gašenja. U poslednjoj deceniji imamo haotično i neplansko rađanje novih institucija, (po logici paradržavnog privatnog, ili etničkog kapitala i uticaja) koje se nakon formiranja i splašnjavanja početnog entuzijazma svode na “šaltere apanaže”. Ono što u osnovi ove mreže stoji kao temeljan...
detaljnije
Već godinama postoji opšta konstatacija o "gradu sa katancima“. O napuštenim objektima i ugušenim proizvodnjama sve više se govori. Proizvodna letargija je samo vrh ledenog brega i posledica mnogo dubljih razloga nego što se emituje. Pred našim očima se gase proizvodnje, a ne pokreću nove. Pa neće biti da su razlozi samo u Beogradu. U pitanju je ipak nešto drugo. Ima tu komotnosti i nekompetentnosti odgovornih, ima tu samozadovoljstva i namirivanja sopstvenih apetita, ima tu obuzetosti marginalnim temama, ima tu egoizma raznih vrsta i boja, ima tu...
Neophodno je da se u osnovi prilazi gradu kao razvojnom i ekonomskom potencijalu. Urbana ekonomija nije nepoznata činjenica jednako kao što nisu nepoznati socijalni i infrastrukturni projekti razvoja. Ovde postoje...
detaljnije
Pod uticajem nadasve trusnih političkih procesa u poslednje dve i po decenije, stvoren je ekonomski i privredni realitet sa sledećim odlikama:
- društvena preduzeća, industrija (po broju zaposlenih najveći privredni subjekti) gotovo propala i dovedena na nivo industrijskog groblja. Neodložno važno je graditi novu industrijalizaciju grada, sa postojećim i novim akterima;
- sadašnji koncept privatizacije proizvodi ne mali katalog propalih firmi. Ne radi se o žalu za propalim firmama, već o žalu deficita novih firmi koji bi mogli činiti uzdanicu grada;
- "siva ekonomija" kao poligon rezervnih izvora egzistencije se rapidno razvila. Može se govoriti da preko polovina porodica u gradu živi od nekih izvora "sive ekonomije". Buvljak je bio preteča (u socijalističkoj...
Ova demografska, nacionalna i kulturna različitost ne bi trebala da bude hendikep, već pluralizovano bogatstvo i nalog u traganju za matricama rada i stvaranja, uvažavajući date različitosti. Različiti jezici, navike, običaji, svetkovine, kulture; jesu ozbiljna subotička razvojna šansa. U protekloj deceniji je izvršena fragmentacija po nacionalnim, socijalnim i političkim šavovima, što je dovelo do destrukcije i sivila, do primitivizacije i populističkih japajakanja. Subotica ne može biti samo (ili ekskluzivno) etnocenričko središte Mađara, ni Hrvata, niti pak bastion Srpstva. Subotica jeste eminentno multietnički grad, ali svoju datost nadilazi poštovanjem razlika, multikulturnim i interkulturnim povezivanjem, razmenom i stvaranjem novih koordinata zajedništva....
detaljnije
Subotica ima image srednjoevropskog grada sa naznačenim osobenostima secesije, stila nastalog u smeni prošlih vekova, u vremenu kada je grad i imao svoj "zlatni period". Vreme iza nas će svedočiti o gradnji fabrika, saobraćajnica (putevi, pruge), o naglom razvoju zanatstva i trgovine, ali i o nacionalnim, političkim sukobima, iseljavanjima i doseljavanjima. Kako progresivne, tako su i retrogradne ideje stanovale u ovom gradu. I pored svih trvenja i antagonizama, kristalila se ta nit upućenosti i zajedništva, to poštovanje različitosti. To je i u ovim vremenima centralna osa opstajanja, uz sve zazore i nepoverenja. To je naprosto civilizacijska vrednost ovog grada, koja se svih ovih godina tranzicije pokušava dovesti u pitanje.
Svaka dubinska, strukturalna istorijska...
detaljnije
Grad je nastao u ravnici, sa neminovnim uslovljavanjem da upravo takav ambijent bude izvor života i osnova ekonomije. Grad nema reku, što je svakako hendikep koji valja transcendirati. Ali grad ima jezero Palić, sa ne baš malim potencijalima razvoja. Poljoprivreda i na njoj zasnovana industrija, predstavlja ključni resurs privređivanja. Normalno je da se na granama poljoprivrede razviju prateće proizvodnje, jer je to uistinu privredni resurs. To je iskustvo i vrednost minulih vremena. Osnovni razvojni nalog danas je vezan za veću poljoprivrednu proizvodnju, za nove proizvode u prehrambenoj industriji, za razvoj pratećih proizvodnji.
Ideje i inicijative vezane za veličinu poseda, vlasničko raščišćavanje poseda, klasterizaciju, nove poljoprivredne kulture, razvoj...
detaljnije
U sagledavanju datog i projektovanju mogućeg uputno je uzimati u obzir sledeće osobenosti grada, kao koordinate održivog razvoja:
- geopolitički položaj
- prirodni ambijent (ravnica, vodotokovi, šume, etc.)
- istorija i tradicija
- multietnička struktura stanovništva
- duhovne koordinate (kultura, religija)
- privredna razvijenost i potencijali
- komunalna infrastruktura
- institucionalna razvijenost (zdravstvo, prosveta, nauka)
- socijalna gibanja i raslojavanja
- organizacija i kapaciteti javne vlasti (odnosno lokalne i izvedene vlasti)
- civilna scena
- politički kaleidoskop (stranke, udruženja i sl.)
Treba imati u vidu da je Subotica u protekloj...
detaljnije
"Misliti globalno – raditi lokalno” veli Dž. Neisbit, a drugi će dodati na ovu poruku da se treba i udruživati regionalno. Dakle nalazimo se u nalogu da formatiramo lokalno, regionalno i globalno po sopstvenom habitusu, imaginacijama i energijama.
U naporu da se sažmu ideje, koncepti, vizije, procesi i stanja, u okruženju i svetskim trendovima, poželjno je i korisno uzimati one ideje, koje korespondiraju sa našim datostima i zadatostima; odnosno koje (in)direktno utiču na ukupnu konfiguraciju grada.
Ne mali broj savremenih analitičara ukazuje da se ključne promene društvenog realiteta ipak izvode na lokalnim nivoima. Globalni procesi mogu uticati na tokove u lokalu ali kada se organizuju i lokalno/regionalno...
detaljnije
Svet u 2050 godini biće onakav kakvim ga sami napravimo. To nam ostavlja odrešene ruke za naše delovanje, našu posvećenost i za naš moralni sud. To takođe znači da će ovaj period biti vreme strašne političke borbe, zato što je ulog mnogo veći nego u tzv. normalna vremena.
I. Volerstin: Utopistika ili istorijski izbori dvadeset i prvog veka
Pred Vama je pokušaj sabiranja ideja održivog razvoja Subotice "sada i ovde". (Ne)izvesna budućnost, sa traumama i frustracijama koja traju četvrt veka, obeležava generacije ovih prostora sa "okončanim, pasjim i odloženim životom" Ima li snage i imaginacije da se zaviri u budućnost. Kako iz "postsocijalističkog košmara“ iznova tražiti puteve izlaska?
Ovaj narativ poziva na...
detaljnije
