Prema podacima Kancelarije subotičkog zaštitnika prava građana Zlatka Marosiuka od svih ljudskih prava u Subotici najugroženije je pravo na rad koje spada u kategoriju osnovnih ljudskih prava jer obezbeđuje egzistenciju. Marosiuk kaže da se ono ogleda kroz nemogućnost zapošljavanja, ali i kroz pojedinačne primere narušavanja prava radnika.
- Osim što ne mogu da nađu posao, teško dolaze do statusa koji im obezbeđuje novac i to novac za preživljavanje. Subotičani najčešće imaju problema sa poslodavcima zbog raspoređivanja na druga radna mesta, neisplaćenih zarada i nezakonitih otkaza. Upravo radimo na predmetu 350 sezonskih radnika iz Čantavira i Novog Žednika koji za jul, avgust i septembar još nisu dobili novac od "Abc Fud" iz Ruskog Krstura. Za sada imamo potvrdu da su njihova potraživanja nesporna i da će im do predstojećih praznika biti isplaćeno oko 1,3 miliona dinara koliko im se ukupno duguje, - kaže Zlatko Marosiuk.
Međutim, ombudsman Marosiuk kaže za "Blic" da među poslodavcima u Subotici ima veoma bahatih ljudi koji ne prežu od toga da ošamare radnika ili da zbog pitanja kada će biti plata jednoj smeni zaposlenih zabrane ulazak u preduzeće. Upravo juče ombudsmanu se obratila Subotičanka kojoj je zabranjen ulazak u firmu, a osim toga nema ni radnu knjižicu i ne zna da li joj prekinut radni odnos ili nije. Ona se već obraćala inspekciji rada koja je intervenisala i najverovatnije da će u sredu ceo slučaj biti pozitivno rešen.
- Poslodavca koji je oterao jednu celu smenu sa posla je izazvalo kada su radnici zatražili zaostale zarade. Moj savet je bio da se vrate mirno na posao i da nastave sa poslovima što se ispostavilo kao dobro rešenje. Imamo program besplatnog pravnog zastupanja na koji se ostvaruje pravo i ako je radnik nezakonito dobio otkaz. Godišnje u tom programu bude od 130 do 150 tužbi od kojih je 70 odsto slučajeva zbog nezakonitih otkaza, - kaže Zlatko Marosiuk.
Kancelarija ombudsmana ima malo povratnika iz oblasti prava na rad, međutim, nije mali broj Subotičana koji se kasno javi zaštitniku prava građana. Radnicima se plate isplaćuju sa velikim zakašnjenima, poslodavci ih proglašavaju tehnološkim viškovima, neisplaćuju im otpremnine, vrše mobing nad njima ali često se o tome dugo ćuti, mada svi slučajevi koji ne mogu da se reše mirnim putem mogu biti brzo i lako završeni na sudu.
- Nije problem u zakonodavstvu, naši zakonu su na visokom nivou. Osim što caruje bahatost, caruje i neznanje, zato je moj savet da bilo šta da se desi radniku ili smatra da mu je povređeno pravo treba odmah da zatraži našu pomoć. Imali smo par slučajeva mobinga, ali je zabrinjavajuće što tu pojavu imamo i u državnoj ustanovi. Radi se o raspodeli posla, odnosno ostvarivanju norme i dovođenje u nepovoljniji ekonomski položaj i na poziciju sa koje bi zaposlena uskoro mogla da bude proglašena za višak. Dogovor je da se narednih šest meseci prati kako se radi i da li postoji mogućnost bolje raspodele posla. Radnici treba da vode dnevnik i zapisuju svaku povredu prava koju dožive, - kaže Zlatko Marosiuk.
Kada radnici koji su bili zaposleni na određeno vreme pomoć ombudsmana potraže posle isteka rada više ni inspekcija nema mogućnosti da reši njihov problem. Ombudsman Marosiuk kaže za "Blic" da je nedavno jedna Subotičanka prijavila seksualno zlostavljanje na poslu gde je radila na određeno vreme, ali je pomoć zatražila kada je radni odnos već istekao.
- Pravno - formalno to je završeno. Kraj. Ne možemo u takvom slučaju da učinimo ništa, - zaključuje Zlatko Marosiuk.
Nema plate, samo uvrede
Subotičanka A. D. radila je prošle godine u samostalnoj trgovačkoj radnji tri meseca. Poslodavac je nije prijavio, platu ni za jedan mesec nikada nije dobila.
- Tek kasnije sam saznala da sam deseta radnica za manje od godinu dana koja je prošla kao bosa po trnju. Nisam ga prijavila, jer sam se plašila šta bi mogao da mi uradi. Kad god bi pitala kada ću dobiti platu vređao me je i govorio da je za moje dobro da ćutim i radim. Nisam imala izbora, ali se kajem što nisam odmah otišla u inspekciju ili kod ombudsmana.
