Međunarodni dan ljudskih prava, obeležava se svuda u svetu 10. decembra i to od 1950. godine, na dan kada je, dve godine ranije, potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kojom je prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“. Ovim dokumentom je istaknuto da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Nažalost i ove godine se 10. decembar obeležava u senci pandemije zarazne bolesti COVID-19, čije se širenje, posledice i napori država da je suzbiju, najdirektnije reflektuju na ostvarivanje i uživanje brojnih ljudskih prava i sloboda. Ceo svet se ujedinio u borbi protiv ove pandemije, te se čini da smo svi više nego ikada, povezani istom brigom, ali i borbom za suzbijanje ove zarazne bolesti. U proteklom periodu pokazalo se da koronavirus ne predstavlja samo globalnu zdravstvenu krizu, već dalekosežno utiče i na društvene i ekonomske tokove, proizvodeći višestruke posledice na živote ljudi. Pravo na zdravlje trebalo bi smatrati osnovnim ljudskim pravom bez kojeg se ne mogu ostvariti većinu drugih prava.
Globalna pandemija, koja nastavlja da dominira našim životima, posebno pogađa one koji su i pre bili diskriminisani i marginalizovani. Vlade zemalja širom sveta, preduzele su mere bez presedana kako bi se nosile sa izazovima koje je donela pandemija i ograničile opasnost po život i zdravlje građana. Širenje virusa nažalost odnosi mnoge živote i sredstva za život porodica. Čini se da je izolacija oživela neke od tradicionalnih dimenzija privatne sfere – naši domovi su više zatvoreni, a naše svakodnevno (i privatno i profesionalno) funkcionisanje je značajnim delom premešteno u porodične okvire.
Pandemija COVID-19 je očigledno otvorila nova pravna pitanja i nove izazove u ostvarivanju ravnoteže među brojnim pravima koja su u pitanju. Potrebno je obezbediti usklađenost mera za suzbijanje pandemije, sa ljudskim pravima. To će uticati na razvoj dugoročnijih normi ljudskih prava u oblasti javnog zdravlja i usloviti delotvornost ljudskih prava u vanrednim situacijama u doglednoj budućnosti. Očekuje nas dalja borba za uspostavljanje ravnoteže između očuvanja već dostignutog nivoa ljudskih prava i mogućnosti ograničenja u cilju povratka životu kakav je bio pre pandemije.
Lokalni ombudsman Grada Subotice
Erika Tot Salai
