Desiré Central Station 2024 - Theatre is Victory

U utorak 19. novembra je pred punom salom Pozorišta "Kosztolányi Dezső" u Subotici, otvoren 16. Desiré festival, predstavom "Pun mesec" u izvođenju Ateljea 3+1, a u koreografiji Jožefa Nađa. Neposredno pred otvaranje festivala, novinarima su se obratili: Andraš Urban (Urbán András), direktor Dezire festivala, na srpskom i mađarskom jeziku, zatim Jožef Nađ (Nagy József), koreograf i izvođač u predstavi "Pun mesec" u izvođenju Ateljea 3+1, i Kata Đarmati (Gyarmati Kata), direktorica pozorišta "Studio K" koje je na sceni Jadran igralo predstavu "Čudan preobražaj Prudenše Hart".

Andraš Urban je na početku saopštenja sa prisutnima podelio prethodne nedoumice oko održavanja festivala, koje su se nametale njegovim odlaskom iz Subotice sa pozicije direktora pozorišta "Kosztolányi Dezső", međutim odmah i umirio izjavom da je sve išlo po planu kao i do sada, te to doživljava kao izvesnu pobedu, aludirajući i na podnaslov ovogodišnjeg festivala - "Theatre is Victory". Nadovezujući se u daljem komentaru na istu temu, istakao je dva razloga za ovakav odabir ovogodišnjeg podnaslova festivala: prvo, da znamo u kakvom danas primitivnom, grubom i surovom svetu živimo, te da je do predstava i samoga festivala da ukažu na pobedu kulture. S druge strane, pozorište je jedan složeni i interaktivan ljudski čin, te je i u onom antropološkom smislu bitno da se desi, da pobedi. Po rečima Urbana, publika može da očekuje zanimljive, iskrene i autentične predstave.

 

Povodom predstave "Pun mesec" koja je otvorila festival, Jožef Nađ je upitan za povratak na sccenu kao plesač/glumac, nakon izvesne pauze u kojoj je uglavnom samo postavljao koreografije. "Shvatio sam da pozornicu nije tako lako ostaviti, a već u vazduhu visi mogućnost za jednu novu, duet predstavu u kojoj ću igrati glavnu ulogu." Kometarišući predstavu sa kojom ove godine gostuje u Subotici, istakao je da je ona bazirana na potrazi za ritualnim simbolima i osećajima koji se javljaju prilikom punog meseca. Ovde je reč o nastavku rada sa plesačkom trupom koja je več ranije gostovala na Desire-u sa predstavom "Omma", te za razliku od prethodne predstave u kojoj je akcenat bio na ritualnom plesu osvetljenom iz ugla savremenih koreografskih tehnika, ovaj put je više u fokusu ritualna muzika. Čak i savremeni američki džez šezdesetih i sedamdesetih koji je plesačima predstavio, a koji je na Nađa imao velikog uticaja, bile su osnove za izgradnju savremene dramaturgije i novog scenskog plesa, koji ne sme da bude stilski opterećen ili opredeljen. Ali i više od toga: ako je i polazna tačka za razvoj predstave bila razmena mišljenja sa afričkim plesačima o korenima, tokom rada je bilo preispitivanja i kosmičke slučajnosti u kojoj se odjednom pojavljuje ljudska civilizacija, i hop - odjednom se peva i igra. Nađova uloga kao plesača u predstavi je došla slučajno: prvobitno je na sceni među plesačima trebala da bude jedna marioneta, ali je vrlo brzo odlučio da bi upravo on mogao bolje da iznese simboliku ovog imaginarnog lika.          

 

Kata Đarmati je uz prethodnu dozvolu reditelja predstave, iznela činjenicu da se "Studio K" kao trupa zapravo spremala da na scenu postavi jednu drugu predstavu, za koju se ispostavilo da je neko drugi, takođe u Budimpešti, već priprema! Iako su tačno znali kakvog tipa predstavu žele da rade, uz bezmalo grozničavu potragu za tekstom, reditelj predstave Daniel Kovač je ušao u jednu vrlo opsežnu komunikaciju sa veštačkom inteligencijom. Sve dotle, dok na površinu nije isplivala jedna savremena kafansko-scenska jezička bravura irskog pisca Dejvida Grega. Tako je "Čudan preobražaj Prudenše Hart" dobio svoj mađarski prevod i praizvedbu na mađarskom jeziku. Urnebesna humoreska u kojoj se jedan istraživač susreće sa đavolom, se usled ograničenih resursa za scenografiju odigrava za šankom, u foajeu njihovog matičnog pozorišta, dok je scena Jadran u Subotici, kao prvom gostovanju van "Studija K", uz izvesne izazove i delimične promene kretanja, prilagođena kako bi oslikala originalni ambijent.  

 

foto: Molnar Edvard
info: Dejan Vujinović

==

С друге стране реалности

Фестивал „ДЕзире“ отворила је публика, громогласним аплаузом, а након тога наступила је трупа Јожефа Нађа и младог будимпештанског позоришта „Студио К“.

Суботица – Међународни регионални фестивал савременог позоришта „Дезире“ припада глумцима, добрим представама, али и публици која је прве вечери потпуно испунила гледалиште позоришта „Костолањи Деже“, домаћина и организатора фестивала. Отуда је директор фестивала, редитељ Андраш Урбан, увек кратко и неформално фестивалско отварање ове године, учинио још ефектнијим. Уместо говора позвао је публику да на његов знак, аплаузом отвори фестивал.

И проломио се дуготрајни аплауз, који се, како је у овом театру карактеристично, ритмично убрзава и успорава, јер упркос свему, у позоришту смо, догодиће се представа и позориште је победа, баш онако како гласи и поднаслов овогодишњг 16. по реду „Дезиреа“.

Част да отвори фестивал имао је стари знанац и радо виђени фестивалски гост, Јожеф Нађ, кореограф и плесач са својом трупом „Ателиер 3+1“ коју је основао 2016. године у Паризу . Наступио је са новом представом „Пун месец“, својеврсним наставком кореографије „Ома“ са којом је гостовао на „Дезиреу“ прошле године, а коју је припремио са групом од осам плесача из Малија, Конга, Обале Слоноваче, Буркине Фасо, Сенегала. Седморица њих наступају и у новој кореографији, а у представи им се придружује и сам Јожеф Нађ, који је током целе представе под маском.

У овој представи Нађ наставља да истражује плес, покрет и музику као везу са космосом, са ритмом месечевих промена, са цикличним променама, а како се наводи у најави за представу паралелно истражује и порекло музике и америчког џеза.

Наредна представа прве вечери било је извођење будимпештанског „Студио К“ који је играо текст Дејвида Грега „Чудан преображај Пруденше Харт“ у режији Данијела Д. Ковача. Први део представе игран је у улазном фоајеу сцене „Јадран“ Народног позоришта које је за ову прилику глумило шкотски бар једне децембарске ноћи када је север Британије завејао дубоки снег. Грегово дело као да и јесте писано за неформални простор радије него за позориште, за интимну атмосферу у којој се причају помало језовите приче, искидане духовитим опаскама, о поноћи у којој се одшкрину врата пакла омогућавајући међусбони пролазак из надземног у подзмени свет и обратно.

У већином младој глумачкој екипи „Студио К“ играју Мелита Палаги, Габор Нађпал, Данијел Ловаш, Адријан Шамудовски, Каталин ХОмонаи, Јулија Њако, Лајош Шпилак и Агоштон Сабо Шипош. Током представе они се разиграно крећу кроз публику која им је оставила тек нешто простора између импровизаног гледалишта и два кафанска стола постављена на средину простора, за којима су такође седели гледаоци. Јунакиња Пруденша је докторанд етнологије, завејана на скупу етнолога, и креће се границом између света у којем покушава да нађе своје место и света који припада њеној тези насловљеној као „Географија пакла“. Све то испресецано је досеткама, миксом музике од мађарског фоклора до савременог попа. У представи нема строге поделе на глумце и сцену и публике као да смо сви увучени у простор у којем се помера граница реалности.

Фестивал „Дезире“ наставља се другог дана представом „Човек слон“ коју је за Београдско драмско позориште по тексту Димитрија Коканова режирао Кокан Младеновић, а трупа Јожефа Нађа одиграће још једном кореодраму „Пун месец“. Трећег фестивалског дана у четвртак на репертоару је „Сељачка опера“ коју је у Народном позоришту Сарајево режирао Андраш Урбан, и представа „Милф“ у продукцији „Фиге“ из Будимпеште.

Александра Исаков (за Политику)