Desiré Central Station 2024 - 1981

Pon, 25.11.2024 - 14:25 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Razgovar sa Borisom Isakovićem i Terezija Figurom, glumcima Novosadskog pozorišta, čija se predstava "1981" u režiji Tomija Janežiča igrala na sceni Pozorišta "Kosztolányi Dezső" u Subotici.

Pozivjući se na naziv predstave, koleginica Žofija Serda je Borisa Isakovića upitala šta za njega znači godina 1981. "To je verovatno neki najlepši period mog života. Prosto ga priželjkujem, jer u društvu u kojem danas živimo shvatam da više nekiada neću tako bezbrižno živeti". Predstava se bavi pomenutom godinom, u koju su glumci utkali svoje živote, a koja je kasnije prerasla u fikciju, te Borisa vraćanje na taj period kroz predstavu podseća na sve njegove bližnje kojih više nema. Objedinjena sa pričama svih kolega, postaje jedna zajednička porodična saga. Važno je, a što je Tomi Janežič prepoznao, da su to jedine priče koje treba pričati, jer u ovom ispolitizovanom i rasturenom svetu, mi se pravimo da smo normalni a sigurno da više to nismo. Terezija Figura, kao rođena Novosađanka, '81. godine imala je 6 godina i rado se seća vremena provedenog sa svoijm dedom koji ju je vodio kroz grad. I to je jedna od ličnih priča koja je upletena u predstavu, a koja donosi jedan osećaj prizemljenosti. 

Na pitanje kako je igrati svoju intimu, Boris kaže da to glumac uvek radi, te da ne bi mogao da postoji na sceni bez svoje intime. To podučava i studente: bez otvaranja sopstvenih rana, i bez razlike da li to predstava kao što je ova ili se igra Šekspir ili Čehov, vi morate da pronađete sopstvenu intimu. To ogoljavanje i igranje sopstvene ranjivosti, je nešto što najviše uzbuđuje publiku, a mi to volimo sa publikom da delimo, jer znamo onda da i oni koji gledaju imaju isto takve rane. To ljudsko čini teatar toliko uzbudljivim. Razlika stvarnog života i pozornice je u tome što su ljudi navikli da skrivaju svoje rane, pa se kao neki krajnji ishod dešava da se razboljevamo. Otvaranje na sceni jeste pitanje profesije, ali nije loše ni da se primeni u životu. Mislimo da ćemo biti slabiji time što se otvaramo svoju ranjivost? Ne, upravo suprotno, kaže Boris Isaković, postajemo neuporedivo jači i snažniji. 

Terezija Figura je komentarisala široku prihvaćenost predstave i rasprodate sale mesecima unapred, činjenicom da je Tomi Janežič režirao predstavu, da je on već fenomen sam po sebi, da je u regionu izrazito prisutan i prihvaćen stvaralac, koji će u pristupu režiji često doneti vrlo isprepletene događaje. A kada se pročuje o predstavi da su to zapravo duboke ljudske priče sa kojima publika može da se poistovećuje jedan-na-jedan, što je danas retkost na scenama, dodatna je činjenica koja ovu predstavu gura više na lestvici traženosti. Boris se nadovezao na rečeno, o saradnji sa rediteljem Tomijem Janežičem koja seže već godinama u nazad, da je reč o stvaraocu koji je u svojoj misli i tretiranju pozorišta otišao vrlo daleko: u potpunosti razbija pozorišnu konvenciju, on pozorište koristi u najboljem smislu prepoznavanja da je to trenutak sada i ovde, dramaturgija je razruđena a ne linearna, oslanja se na intuiciju, poštujući inteligenciju gledaoca, zna koje su to tačke koje povezuju glumce i publiku, i onda se vraća na bazične porodične priče. Ne bavi se nekakvim konceptima koji bi nas ostavili potpuno praznim. Ma ne, ovde morate da učestvujete, pozvani ste da učestvujete, a mene ovakvo pozorište pokreće i voleo bih da ga ima mnogo više kod nas, kaže Boris Isaković. 

info: Mango
foto: Edvard Molnar

Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

U nedelju 24. novembra spuštena je zavesa na 16. Desiré festival, koji je kao i svih prethodnih godina, bio u potpunosti raspordat.  

Baš kao i za početak festivala, za sam kraj neposredno pred spuštanje zavese, zamolili smo direktora festivala Andraša Urbana (Urbán András) za komentar.

"Svesni smo da je poslednji dan festivala nešto teži, jer se igraju dve dugačke predstave i čeka nas još i žurka povodom zatvaranja tek od ponoći, a osećanja su na kraju uvek pomešana: sedam dana se radilo, evo na primer i Đula odlazi već večeras (Đula Fracia, glavni koordinator festivala), ali tu je i olakšanje da znate da se festival ipak desio, lepo završio. Ipak da, radost što je...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 10:03

Povodom predstave "Ajhman u Jerusalimu", glumačka postava je prvo upitana o procesu rada. 

Pjer Meničanin kaže da na početku nisu ni slutili šta će od toga ispasti, a na kraju je ispala insinuacija jedne probe. I scenografija imitira probnu dvoranu matičnog pozorišta ZKM. "Nismo ni slutili šta nas čeka, ali kada smo dobili popis literature koju treba pročitati mesec-dva pre početka proba, bili smo zgranuti, ne znajući kako će to ispasti. Međutim, taj čarobnjak Jernej Lorenci iz Slovenije nas je vrlo mudro vodio. Mi smo napravili od tih silnih knjiga, improvizacija koje smo izvodili na probama, pa sigurno 19-20 sati materijala - pa je bilo pravo umeće iz toga izvući materijal za predstavu. Predstava je možda mogla biti i kraća,...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 09:59

Iva Ilinčić je istakla da predstava Yankee Rose donosi jednu univerzalnu naraciju, da može da se prilagodi i na naše prostore, a da je za nju bila inspirativna priča o ženi u šou-biznisu, što nam je negde poznato i blisko. Ali je ujedno to i priča o jednoj ljudskoj sudbini.

Amaru Ćoroviću je bila zanimljiva priča o ženi koja je sanjala taj" američki san", a na kraju doživljava i poslovni i privatni krah, ozbiljnu tragediju u svojoj porodici: "Ja upravo igram njenog sina koji na kraju izvrši samoubistvo, i on je možda i najveća žrtva tog njenog života". Predstava je postavljena pre dve godine, još uvek se igra, a Iva smatra da je to između ostalog i zbog toga što je Miloš Lolić odlično, precizno i tačno...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 09:53

"Aritmija" je diplomska predstava Žofije Muhi. Ona kaže da osnovu za predstavu čine mnogi razgovori o ljudima i situacijama koje nas okružuju, dotiču i naše emotivne živote, šta iskustveno doživljavamo unutar naše generacije - u konkretnom slučaju u Trgu Murešu, pa se zapravo iz ovoga formira događaj, zatim i karakteri u predstavi, koji postaju našim malim univerzumom. A da zapravo oni predstavljaju naš realni život. Na ovo se nadovezala dramaturškinja Oršolja Marton, koja je i navela konkretne teme koje su ih tangiale: kako je Erdeljcima otići u Peštu da žive, kakva je interakcija sa Peštancima u smislu mogućeg razvijanja ljubavnih veza, samoprihvatanja ili samokritike, generacijskim problemima na relaciji roditelji  - odrasla deca...      

...

detaljnije
Post date: Pon, 25.11.2024 - 14:46

Kata Pete je na početku razgovora upitana o korenima i inicijalnoj ideji nastanka predstave MILF. „Pre svega, želela sam da na scenu postavim Buvaru (eng. Fleabag), koju znamo kao brodvejski nagrađivani stend-up, a koji je insprisao i britansku humorističko-dramsku seriju, za koju na žalsot nisam dobila autorska prava. Međutim, shvatila sam da imam barem toliko vredno iskustvo i prošlost iz koje mogu da zagrabim, ali sam bila slobodna da stil i pristup samoj sebi „pozajmim“, u smislu izuzetno samoironičnog, bolno cinične priče o sebi, i smeštanje tužnih priča pod jedno takvo svetlo, gde se u nekom dobrom slučaju čovek nad sopstvenom pričom smeje, a da je to zapravo opako bolno iskustvo. Iza ovog sledi lična priča, u kojoj se ja susrećem sa Barnabašom, sa kojim sam u...

detaljnije
Post date: Sub, 23.11.2024 - 14:04
Custom Search