U nedelju 24. novembra spuštena je zavesa na 16. Desiré festival, koji je kao i svih prethodnih godina, bio u potpunosti raspordat.
Baš kao i za početak festivala, za sam kraj neposredno pred spuštanje zavese, zamolili smo direktora festivala Andraša Urbana (Urbán András) za komentar.
"Svesni smo da je poslednji dan festivala nešto teži, jer se igraju dve dugačke predstave i čeka nas još i žurka povodom zatvaranja tek od ponoći, a osećanja su na kraju uvek pomešana: sedam dana se radilo, evo na primer i Đula odlazi već večeras (Đula Fracia, glavni koordinator festivala), ali tu je i olakšanje da znate da se festival ipak desio, lepo završio. Ipak da, radost što je festival uspešan. Ugavnom čujem dobre komentare. Tačno je i to da možda za neku predstavu pomislimo da neće izazvati toliko reakcija, ali i onda ih ima. I naravno da se nekome pojedine predstave dopadaju, neke ne. To i tako treba da bude."
Žofija Serda je provokativno pitala Andraša da li ima nešto što mu nedostaje: više novca, publike, bilo šta?! "Da!", kaže Andraš "zaista bi nam trebalo više finansijske podrške. To što se ovaj fetival dešava već 16. put, i da je već 16. put totalno i svaki put svaka predstava rasprodata, festival koji je dobro pozicioniran i za koji se i na međunarodnoj sceni mnogo zna, bilo bi dobro da neko zaista dobrano stane iza nas. Dakle ne samo da opstanemo i nastavimo sa festivalom, nego da se dalje razvijamo. U isto vreme, beskrajno sam i zahvalan, jer koliko god da bilo, ali je Grad Subotica svake godine ovde kao glavni pokrovitelj, takođe i Fondacija Betlen Gabor (BGA), koji čine temelje finansiranja festivala. Naravno, konkurišemo i na Republici, Pokrajini, kod NKA fondacije, ai osnovu ipak čine Grad Subotica i BGA."
Andraš Urban je nadalje komentarisao da bi u slučaju da imaju neka zaista veća sredstva, bilo i većih produkcija i predstava iz geografski udaljenijih regiona. "U pozorištu, tako i na festivalu smo naučili da radimo sa oniliko koliko imamo, prilagođavamo se okolnostima. Ima to i svoijh loših strana, kada čovek nauči da sklepa stvari iz manje resursa, da bi možda kasnije bio u opasnosti da ne zna da iskoristi veće dostupne resurse. Na primer po pitanju scenografije. Ali smo svesni da pripadamo jednom krugu savremenog pozorišta, da smo prisutni kao stvaraoci, da postoji jedan sistem veza koji funkcioniše, ali da bi festival svakako bio i otvoreniji da je i bogatiji. I na kraju, ne bi bilo loše da postoji i neka institucionalna podrška. Da, tu je pozorište "Kosztolányi Dezső", zatim Udruženje "Dezire" i pomalo gerilski pristup koji od početka funkcioniše. Ono što znamo, sledeće godine će se desiti 17. Dezire festival. Pod kakvim okolnostima, ne pitajte me. Sistem kod nas je takav da ćemo tek krajem proleća znati nešto o podršci, ali festivalski tim već sada radi na 17. izdanju, prati predstave u regionu, da bi neke sledeće godine bile ovde".
info: Mango
foto: Edvard Molnar