Desiré Central Station 2024 - komentar

Uto, 26.11.2024 - 10:03 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

U nedelju 24. novembra spuštena je zavesa na 16. Desiré festival, koji je kao i svih prethodnih godina, bio u potpunosti raspordat.  

Baš kao i za početak festivala, za sam kraj neposredno pred spuštanje zavese, zamolili smo direktora festivala Andraša Urbana (Urbán András) za komentar.

"Svesni smo da je poslednji dan festivala nešto teži, jer se igraju dve dugačke predstave i čeka nas još i žurka povodom zatvaranja tek od ponoći, a osećanja su na kraju uvek pomešana: sedam dana se radilo, evo na primer i Đula odlazi već večeras (Đula Fracia, glavni koordinator festivala), ali tu je i olakšanje da znate da se festival ipak desio, lepo završio. Ipak da, radost što je festival uspešan. Ugavnom čujem dobre komentare. Tačno je i to da možda za neku predstavu pomislimo da neće izazvati toliko reakcija, ali i onda ih ima. I naravno da se nekome pojedine predstave dopadaju, neke ne. To i tako treba da bude."

Žofija Serda je provokativno pitala Andraša da li ima nešto što mu nedostaje: više novca, publike, bilo šta?! "Da!", kaže Andraš "zaista bi nam trebalo više finansijske podrške. To što se ovaj fetival dešava već 16. put, i da je već 16. put totalno i svaki put svaka predstava rasprodata, festival koji je dobro pozicioniran i za koji se i na međunarodnoj sceni mnogo zna, bilo bi dobro da neko zaista dobrano stane iza nas. Dakle ne samo da opstanemo i nastavimo sa festivalom, nego da se dalje razvijamo. U isto vreme, beskrajno sam i zahvalan, jer koliko god da bilo, ali je Grad Subotica svake godine ovde kao glavni pokrovitelj, takođe i Fondacija Betlen Gabor (BGA), koji čine temelje finansiranja festivala. Naravno, konkurišemo i na Republici, Pokrajini, kod NKA fondacije, ai osnovu ipak čine Grad Subotica i BGA." 

Andraš Urban je nadalje komentarisao da bi u slučaju da imaju neka zaista veća sredstva, bilo i većih produkcija i predstava iz geografski udaljenijih regiona. "U pozorištu, tako i na festivalu smo naučili da radimo sa oniliko koliko imamo, prilagođavamo se okolnostima. Ima to i svoijh loših strana, kada čovek nauči da sklepa stvari iz manje resursa, da bi možda kasnije bio u opasnosti da ne zna da iskoristi veće dostupne resurse. Na primer po pitanju scenografije. Ali smo svesni da pripadamo jednom krugu savremenog pozorišta, da smo prisutni kao stvaraoci, da postoji jedan sistem veza koji funkcioniše, ali da bi festival svakako bio i otvoreniji da je i bogatiji. I na kraju, ne bi bilo loše da postoji i neka institucionalna podrška. Da, tu je pozorište "Kosztolányi Dezső", zatim Udruženje "Dezire" i pomalo gerilski pristup koji od početka funkcioniše. Ono što znamo, sledeće godine će se desiti 17. Dezire festival. Pod kakvim okolnostima, ne pitajte me. Sistem kod nas je takav da ćemo tek krajem proleća znati nešto o podršci, ali festivalski tim već sada radi na 17. izdanju, prati predstave u regionu, da bi neke sledeće godine bile ovde".  

info: Mango
foto: Edvard Molnar

Ličnosti: 
Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

Povodom predstave "Ajhman u Jerusalimu", glumačka postava je prvo upitana o procesu rada. 

Pjer Meničanin kaže da na početku nisu ni slutili šta će od toga ispasti, a na kraju je ispala insinuacija jedne probe. I scenografija imitira probnu dvoranu matičnog pozorišta ZKM. "Nismo ni slutili šta nas čeka, ali kada smo dobili popis literature koju treba pročitati mesec-dva pre početka proba, bili smo zgranuti, ne znajući kako će to ispasti. Međutim, taj čarobnjak Jernej Lorenci iz Slovenije nas je vrlo mudro vodio. Mi smo napravili od tih silnih knjiga, improvizacija koje smo izvodili na probama, pa sigurno 19-20 sati materijala - pa je bilo pravo umeće iz toga izvući materijal za predstavu. Predstava je možda mogla biti i kraća,...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 09:59

Iva Ilinčić je istakla da predstava Yankee Rose donosi jednu univerzalnu naraciju, da može da se prilagodi i na naše prostore, a da je za nju bila inspirativna priča o ženi u šou-biznisu, što nam je negde poznato i blisko. Ali je ujedno to i priča o jednoj ljudskoj sudbini.

Amaru Ćoroviću je bila zanimljiva priča o ženi koja je sanjala taj" američki san", a na kraju doživljava i poslovni i privatni krah, ozbiljnu tragediju u svojoj porodici: "Ja upravo igram njenog sina koji na kraju izvrši samoubistvo, i on je možda i najveća žrtva tog njenog života". Predstava je postavljena pre dve godine, još uvek se igra, a Iva smatra da je to između ostalog i zbog toga što je Miloš Lolić odlično, precizno i tačno...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 09:53

"Aritmija" je diplomska predstava Žofije Muhi. Ona kaže da osnovu za predstavu čine mnogi razgovori o ljudima i situacijama koje nas okružuju, dotiču i naše emotivne živote, šta iskustveno doživljavamo unutar naše generacije - u konkretnom slučaju u Trgu Murešu, pa se zapravo iz ovoga formira događaj, zatim i karakteri u predstavi, koji postaju našim malim univerzumom. A da zapravo oni predstavljaju naš realni život. Na ovo se nadovezala dramaturškinja Oršolja Marton, koja je i navela konkretne teme koje su ih tangiale: kako je Erdeljcima otići u Peštu da žive, kakva je interakcija sa Peštancima u smislu mogućeg razvijanja ljubavnih veza, samoprihvatanja ili samokritike, generacijskim problemima na relaciji roditelji  - odrasla deca...      

...

detaljnije
Post date: Pon, 25.11.2024 - 14:46

Razgovar sa Borisom Isakovićem i Terezija Figurom, glumcima Novosadskog pozorišta, čija se predstava "1981" u režiji Tomija Janežiča igrala na sceni Pozorišta "Kosztolányi Dezső" u Subotici.

Pozivjući se na naziv predstave, koleginica Žofija Serda je Borisa Isakovića upitala šta za njega znači godina 1981. "To je verovatno neki najlepši period mog života. Prosto ga priželjkujem, jer u društvu u kojem danas živimo shvatam da više nekiada neću tako bezbrižno živeti". Predstava se bavi pomenutom godinom, u koju su glumci utkali svoje živote, a koja je kasnije prerasla u fikciju, te Borisa vraćanje na taj period kroz predstavu podseća na sve njegove bližnje kojih više nema. Objedinjena sa pričama svih kolega,...

detaljnije
Post date: Pon, 25.11.2024 - 14:25

Kata Pete je na početku razgovora upitana o korenima i inicijalnoj ideji nastanka predstave MILF. „Pre svega, želela sam da na scenu postavim Buvaru (eng. Fleabag), koju znamo kao brodvejski nagrađivani stend-up, a koji je insprisao i britansku humorističko-dramsku seriju, za koju na žalsot nisam dobila autorska prava. Međutim, shvatila sam da imam barem toliko vredno iskustvo i prošlost iz koje mogu da zagrabim, ali sam bila slobodna da stil i pristup samoj sebi „pozajmim“, u smislu izuzetno samoironičnog, bolno cinične priče o sebi, i smeštanje tužnih priča pod jedno takvo svetlo, gde se u nekom dobrom slučaju čovek nad sopstvenom pričom smeje, a da je to zapravo opako bolno iskustvo. Iza ovog sledi lična priča, u kojoj se ja susrećem sa Barnabašom, sa kojim sam u...

detaljnije
Post date: Sub, 23.11.2024 - 14:04
Custom Search