Predmet meseca u kibicfensteru Gradskog muzeja Subotica

Pon, 10.06.2024 - 09:07 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Jelena Čović: Detalj parka sa rascvetalim žbunjem, oko 1906, ulje na kartonu, 27,3 x 39,5 cm, signatura dole levo: Csovich I., Gradski muzej Subotica (inv. br. U–2727).

Detalj parka sa rascvetalim žbunjem autorke Jelene Čović (Subotica, 1879 – Subotica, 1951), prve akademske slikarke Subotice, pripada maloj grupi njenih sačuvanih pejzaža svetlije palete, kao što je slika malog formata Palić (oko 1904) i nešto veća Velika terasa na Paliću iz 1929., koje se obe nalaze u Zavičajnoj zbirci dr Vinka Perčića u Subotici. Slika iz zbirke Gradskog muzeja Subotica, prikazuje osunčani detalj parka sa puteljkom u sredini između dva raskošna procvetala žbuna. Dinamiku unose ne samo koloristički efekti nego i kontrast osunčanih, svetlih partija, te senoviti tamni delovi. Delo prikazujemo kao predmet meseca juna, u vreme trajanja gostojuće izložbe “Remek dela Umetničke kolonije Nađbanja iz privatnih zbriki”, ali i u periodu kada su slikari posećivali u ovu značajnu likovnu koloniju koja je praktikovali slikanje u prirodi. Jelena Čović u svojim kratkim autobiografskim beleškama navodi 1903. i 1904, jul i avgust mesec, kao termine koje je provela u slobodnoj slikarskoj školi umetničke kolonije u Nađbanji (danas Baia Mare, Rumunija), a kao tamnošnje profesore navodi slikare Belu Ivanji Grinvalda (Iványi-Grünwald Béla), Ištvana Retija (Réti István) i Karolja Ferencija (Ferenczy Károly). Ne znamo u kolikoj meri je verodostojan i precizan taj deo njenih beleški jer se sa studija u Minhenu 1903. vratila sredinom juna, a samostalna izložba joj je otvorena 4. jula i trajala još dva dana, što naravno ne isključuje da je nakon toga otputovala u Nađbanju. Takođe, u drugoj polovini juna 1904. je slikala i držala časove na Paliću, što opet ne isključuje da je u daljem letnjem periodu boravila u Nađbanji. U Bačmegyei naplo-u 23. juna 1904. pišu: „Subotička slikarka Jelena Čović, koja je bila odlična studentkinja Ažbeove škole u Minhenu, sada se odmara i slika prekrasne pejzaže Palića. Po slikarkinoj izjavi, palićki pejzaž je toliko lep i orginalan, bogat bojama – naročito u satima zore i zalaska sunca – da bi mnoge slikarske četkice našle tu objekat svoje inspiracije….. Stanuje u vili Demidor. “ (Vila Demidor i danas postoji u ulici Josipa Hegediša, blizu jezera, vlasnik je bio plemić, pozorišni glumac, a kasnije i rpavnik, dr Imre Demidor). Ono što ona ne navodi, a nalazimo među vestima lista Bácskai Hirlap 9. jula 1905, da je tog leta primljena u slikarsku školu u Nađabanji. Ištvan Reti je navodi na listi učesnika jedino 1906. Da li je došlo do greške u memoriji slikarke ili je Reti pogrešio? Dilemu rešava jedna od molbi gradskom veću Jelene Čović, koje se čuvaju u Istorijskom arhivu Subotica. Dokument otkriva da je ona leto 1906. provela u Nađbanji i to na poziv Državnog slikarskog udruženja. Bilo kako bilo, možemo zaključiti da je leta 1904. u slikarstvu Jelene Čović nastupila orijentisanost ka slikanju u prirodi – po čemu je inače bila poznata likovna kolonija u Nađbanji, a njeno slikarstvo postepeno stiže u fazu svežeg kolorita kao uticaj plener-slikarstva i okretanja ka temi pejzaža. Jelena Čović je prva među subotičkim umetnicima koja je radila u Nađbanji, boravila je tamo pre Šandora Olaha (Oláh Sándor), Arpada G. Balaža (Balázs G. Árpád) i Bele Farkaša (Farkas Béla). Takođe spada u malobrojne žene-učesnice iz Vojvodine, među kojima nalazimo i ime Irme Telbis iz Kikinde, Beatrise Šoljmoš iz Sente i Zore Petrović rodom iz Banata. Određenim brojem pejzaža koje se mogu datirati nakon 1904. ona spada u grupu umetnika sa ovih prostora koji se u dijalogu sa prirodom oslobađaju akademizma i minhenskog realizma.

Pojava Jelene Čović, prve profesionalne slikarke na likovnoj sceni Subotice i šire regije, bila je s jedne strane odraz globalnih društvenih i umetničkih dešavanja – unutar toga razvoja lokalne likovne scene, a imalo je veze i sa sveukupnim talasom feminističkih pokreta te pojavom edukovanih žena, profesionalnih stvaralaca. Njeno umetničko delovanje odvijalo u vreme kada secesija trijumfuje svetom i unosi novu duhovnost u kojoj je centralno mesto zauzela žena kao ikonografski lajtmotiv, a profil Subotice se menjao izgradnjom velelepnih objekata u stilu secesije – ovaj aspekat pominjemo jer se u mesecu junu slavi Svestki dan secesije. Bio je to period kada je negovanje umetnosti jačalo i postajalo činilac u društvenom životu subotičkog građanstva, te su se slike slične priloženom primeru mogle naći na zidovima građanskih enterijera.

Tekst: Olga K. Ninkov
Foto: Svetlana Kolovič

Ličnosti: 
Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

PREDMET MESECA GRADSKOG MUZEJA SUBOTICA / A HÓNAP MŰTÁRGY A SZABADKAI VÁROSI MÚZEUM GYŰJTEMÉNYÉBŐL

Alatka od roga iz Nose

Na livadama Pereša uz vodotok Kireš, a u okviru Zemljoradničke zadruge iz Hajdukova, otkrivena je 1955. godine tzv. alatka za drešenje čvorova sa veoma specifičnim urezanim ukrasom. Na obrađenom rogu, dužine 13,9 cm, mogu se videti tri ljudske figure, dva konja i trapezoidni prikaz šatora. Od vrha roga pruža se urezani žleb skoro do sredine alatke, a pri dnu se nalaze dva naspramna otvora koja su verovatno služila za fiksiranje drške.

Funkcija ove alatke se ne može sa sigurnošću utvrditi, a njen se značaj ogleda po detaljima crteža na osnovu kojih se smatra da predstavljaju Avare i njihove konje. Dve osobe su prikazane u...

detaljnije
Post date: Sre, 02.10.2024 - 15:18

Predmet meseca Gradskog muzej Subotica

„Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine” dr Đule Selešija

Predmet meseca „Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine” autora dr Đule Selešija, se nalazi na polici specijalne biblioteke Gradskog muzej Subotica pod signaturom K-II-1922 na mađarskom jeziku, a pod signaturom K-II-25 na srpskom jeziku. Reč je o knjizi koju je na maternjem jeziku autora na 150 strana, u tiražu od 300 primeraka, objavio 1999. subotički „Grafoprodukt” (A Palicsi-tó vize 1781-től 1999-ig), da bi sledeće, 2000. godine ona bila objavljena u dopunjenom izdanju, na 200 strana, u tiražu od 300 primeraka kod izdavača „Javno preduzeće Palić-Ludaš” na srpskom jeziku,...

detaljnije
Post date: Čet, 01.08.2024 - 18:22

PREDMET MESECA GRADSKOG MUZEJA SUBOTICA

Plakat Olimpijskih igara u Parizu 1924. Godine

Plakat Olimpijskih igara u Parizu štampana je litografija u boji na papiru. Nastao je 1924. godine, a njegov autor je Žan Droa (Jean Droit, 1884-1961) francuski slikar, ilustrator i pisac, inače autor brojnih plakata i ilustracija u knjigama. Plakat spada u one većih dimenzija koje iznose 79 x 99 cm. Na istorijskom odeljenju Gradskog muzeja Subotica danas se čuva u restauriranom stanju, nakon što je pretrpeo ozbiljna oštećenja.

Natpis u levom uglu plakata VIII OLYMPIADE govori da promoviše osme Olimpijske igre. Ispod naslovnog natpisa stoji i ime autora plakata JEAN DROIT. Takođe sa...

detaljnije
Post date: Čet, 04.07.2024 - 13:52

PREDMET MESECA GRADSKOG MUZEJA SUBOTICA

Uskršnji leptir (Zerynthia polyxena)

Povodom Međunarodnog dana leptira koji se u našoj zemlji i okruženju obeležava 28. maja, Prirodnjačko odeljenje Gradskog muzeja Subotica iz svoje bogate kolekcije insekata predstavlja uskršnjeg leptira (Zerynthia polyxena, P-785). Predstavljeni primerak sakupio je Florijan Horvat 27. aprila 2004. godine u Bukvaću kod Subotice.

Uskršnji leptir spada u dnevne leptire, u porodicu jedrilaca (Papilionidae), i prepoznatljiv je po svojim svetlo žutim krilima, cik cak šari koja se prostire duž spoljnih rubova krila i crvenim tačkicama na donjim krilima. U srpskom narodu je ovaj leptir dobio naziv...

detaljnije
Post date: Pet, 03.05.2024 - 08:47

PREDMET MESECA: Die Urgeschichte des menschen : nach dem heutigen Stande der Wissenschaft (prev. Praistorija čoveka prema današnjem stanju nauke) / dr. Moritz Hoernes. Wien : Hartlebens Verlag, 1892. Gradski muzej Subotica (B-4963).

Predstavljeni predmet čuva se u biblioteci subotičkog Gradskog muzeja, a ovom prilikom publikaciju posmatramo iz aspekta oblikovanja knjige, odnosno primenjene umetnosti. Štampana je na nemačkom jeziku 1892. godine u Beču, od strane izdvačke kuće Hartleben. Knjiga je oblikovana u tvrdom povezu, a na 672 strane tematizuje područje arheologije, etnografije, antropologije i istorije civilizacije, a ilustrativne priloge čine 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu te 323 ilustracije smeštene u okvire teksta. Da se u...

detaljnije
Post date: Uto, 05.03.2024 - 09:08
Custom Search