Proslava u znaku jubileja
Sećajući se prvog javno održanog Velikog prela 1879. godine, ali i uživajući u pravima koja imaju danas u Srbiji i koja institucionalno uživaju dvadeset godina, Bunjevci su u četvrtak. 2. februara, na Marin, proslavili nacionalni praznik – „Dan Velikog prela“.
– Večerašnje Prelo pravimo povodom dvadeset godina postojanja Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine. Za istoriju je to kratak period, a za ljudski život sasvim solidan. Kada se pogleda šta smo uradili za bunjevačku zajednicu, mislim da smo svi zajedno uradili mnogo. Krenuli smo od jedne velike nule, a stigli smo do ove večeri, u kojoj je puna sala onih koji su dali doprinos da sve ovo izgleda kako jeste. Imamo sada bunjevačke medije, bunjevački jezik u školama, sačuvane naše običaje... Mnogi su se na početku pitali – „Ko su ti Bunjevci?“. Sigurna sam da danas, od severa do juga Srbije znaju ko su Bunjevci, pa i mnogo šire. Ono što je ostalo da se uradi jeste da sve ove temelje koje smo postavili učvrstimo, da gradimo dalje i budemo, kako smo uvek i govorili, isti kao i sve druge zajednice – istakla je dr Suzana Kujunudžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, te je dodala:
– Iako živimo u modernom dobu, i dalje ne postoji ništa draže jednom ljudskom biću nego da sedi u društvu, da se zabavlja, i to je inicijalno bio početak prela po kućama. Mi se i dalje družimo, i kroz ta druženja pokazujemo zajednici i svima druga da postojimo, da se borimo za identitet.
Među gostima su bili i predstavnici Repulike, Alma Rizvanović, posebna savetnica ministarka kulture i informisanja, te Milorad Veljović, izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
– Srbija poštuje svaku nacionalnu manjinu, a drago mi je da takav status imaju i Bunjevci. Naša Srbija želi da bude svakome prijatelj, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili veroispovest – a Bunjevci su narod koji poštuje svoju tradiciju, ali i svoju državu – Srbija će se na tome odužiti, Srbija je pravi primer u poštovanju svih prava, kao što je danas i Subotica primer poštovanja prava nacionalnih manjina – naglasio je Veljović.
Okupljene je pozdravio i dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje, ali i generalni sekretar Matice srpske, koji je Bunjevcima čestitao nacionalni praznik i dodao:
– Moram da izrazim i zadovoljstvo što sam među vama i što uživam u vašem gostoprimstvu u vašoj ljudskoj toplini i energiji.
Okupljene je pozdravio i Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice. On je istakao kako je u proteklom periodu lokalna samouprava imala fantastičnu saradnju sa NSBNM, te je naglasio:
– Maj 2021. godine ostaće zlatnim slovima upisan u istoriji bunjevačke zajednice i Subotice, jer je tada bunjevački jezik ravnopravno uveden u javni život Subotice i njenih građana. Bunjevački jezik je, pored srpskog, mađarskog i hrvatskog, postao četvrti službeni na teritoriji našeg grada. Ako je iko to zaslužio, to je sigurno bunjevačka zajednica koja je dala ogroman doprinos Subotici, ali i Srbiji. Grad Subotica će i u budućnosti davati ogromnu podršku, pa i ovaj skup šalje poruku negovanja bunjevačke posebnosti, i uvek ćete imati jednaka prava kao ostale nacionalne zajednice koje žive i rade na teritoriji Grada Subotice.
Gradonačlenik je istakao kako je Srbija posvećena zaštiti i unapređuju pojedinačnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina, te da će tako biti i dalje.
– Lokalna samouprava je krajem 2022. godine opredelila sredstva NSBNM za rešenje jednog velikog problema – da se obezedi adekvatan prostor za okupljanje, rad, stvaranje. Reč je o sredstvima u iznosu od 4 miliona dinara za kupovinu „bunjevačke kuće“. Želja mi je da se što pre vidimo tamo kako bismo proslavljali uspehe i rezultate vašeg rada.
Kako je to i običaj, izabrana je i najlepša preljska pesma, a žiri je ovoga puta nagradio stihove pesme „Nek se divani“, Alise Prćić Vukov. Prisutni su mogli da uživaju i u tradicionalnom izboru najlepše prelje, a prijavilo se petnaest kandidatkinja. Kroz saradnju stručnog žirija i gostiju prela za najlepšu je izabrana Sara Švraka, prva pratilja je bila Milica Saulić, a druga Martina Vojnić Hajduk.
– Velika mi je čast što sam izabrana za najlepšu prelju. Nisam ovo očekivala, sada se osećam sjajno, prelepo, ali i zbunjeno – istakla je Sara Švraka, inače i članica Kulturno-umetničkog društva železničara „Bratstvo“.
