U nastavku priče da Srđanom Dakićem, u okviru teme o ulozi fizičke aktivnosti i sporta u razvoju dece, dolazimo do jedne zanimljive ideje koja se razvila u projekat koji i danas traje.
– Kako su mi roditelji profesori fizičkog, praktično sam odrastao u školskim salama. Majka je radila u Gimnaziji „Svetozar Marković“, otac u MESŠC-u, današnjoj Tehničkoj školi „Ivan Sarić“. Dakle, sportom, sportistima i sportskim radnicima sam bio okružen od malena – priča naš sagovornik te nas uvodi u temu koja je i sada aktuelna – Školicu sporta „SuTeam“.
– Ta ideja se javila još na fakultetu, spremajući ispit „Osnove sporta mladih“. Ideja je bila da se otvori vrtić u kome bi akcenat bio na sportu, umetnosti i muzici. Kada sam završio fakultet, došao kući i pročitao odgovarajuće zakone koji propisuju šta je sve potrebno za otvaranje privatnog vrtića – odustao sam od te ideje, ali ne i od želje da otvorim neko novo poglavlje u sportu. I 11. novembra, 2009. godine, roditelji i ja smo osnovali Udruženje građana „SuTeam“. Nakon toga smo se godinu dana pripremali, i polako počeli sa treninzima sa školom sporta. To je bila nova priča, a u stvari i nije. Sada već davno su gimnastička društva pravila grupe za opšte fizičko obrazovanje – takozvane OFO grupe. Kroz tranziciju devedesetih je to zamrlo i zaboravilo se na to. Mi smo uspeli da vratimo neka stara stremljenja za razvoj sporta.
U to vreme se niko nije bavio malom decom, klubovi su uglavnom čekali decu koja su napunila sedam godina. – Sem gimnastike, koja je poznata po tome da je dobro da se deca njome bave već od treće-četvrte godine, tako malom decom se niko nije bavio. Vrlo brzo smo došli do zavidnog broja dece i izgleda da su brzo prepoznali nešto dobro što mi radimo. Verujem da im je poverenje ulilo to kada su videli da sa njihovom decom rade stručnjaci, sa odgovarajućom školom, sa iskustvom. Pridružio nam se brzo Siniša Repija, profesor fizičkog iz OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, kao i Miroslav Brajkov, tada diplomac Više trenerske škole. Svi ljudi koji su se uključivali u naš rad bili su stručnjaci u sportu, uglavnom DIF-ovci, profesori fizičkog, ali imamo i trenere sa Višom trenerskom školom, odnosno Višom pedagoškom, sa specijalizacijom za fizičko vaspitanje. Radimo sa decom od treće do jedanaeste godine. Prolazimo program razvoja opšte motorike, kroz neku bazu gimnastike, atletike i plivanja. Radimo potom razvoj specifične motorike, kroz sportove sa loptom, palicama, kao i obuku jedrenja, klizanja, vodimo decu na skijanje...
Danas je značajno više sličnih organizacija, školica sporta, u kojima vežbaju naši najmlađi sugrađani. – Naša ideja se proširila i to je jedna pozitivna stvar. Trebalo bi da imamo i više školica sportova u gradu, da bi svi roditelji imali gde da dovedu decu da se bave sportom. Jer, nismo svi na istim lokacijama, nemamo svi iste uslovi. Što se naše škole sporta, stacionirani smo u centru grada, imamo sjajne uslove i radimo dvojezično, na srpskom i mađarskom jeziku.
