Nekad bilo... i ostalo
Istorija voli da se se ponavlja, kao što prosto umire i od želje da bude reinterpretirana, tj. da se saobrazi trenutnim potrebama.
Evo, jednog takvog primera: Na dvoru turskog sultana postojalo je „radno mesto” državnog činovnika čija je jedina dužnost bila da stalno ide za vladarom i rečima, klimanjem glave, pokretima i izrazom lica potvrđuje svaku i najmanju njegovu reč, da na svako pitanje odgovara sa: Da! Lik jednoga takvog evet efendije (evet na turskom znači – da, tako je!) opisao je Andrić u „Omerpaši Latasu”:
... Uglavnom, njegov posao je bio da ponavlja i odobrava sve...
detaljnije
Kad me pitaju da li sam za očuvanje našeg jezika, ja uvek kažem – slažem se, treba ga čuvati! Ali...ali...u samom našem narodu koji bi trebalo da jezik čuva našlo se podosta onih koji ga kvare. Evo, na primer - marka poznatog proizvođača televizora glasi GRUNDIG.
Ali, kod nas nije tako. Odjednom se tu ubacuje slovo N i GRUNDIG postaje GRUNDING. Isto je i sa pfenigom. On ubacivanjem jednog slova N postaje pfening.
Ima još primera, ali sad prelazimo na suprotmu pojavu, to jest kada slovo N ispadne sa svoga mesta. Evo primera. U našem jeziku se komandant zove KOMADANT! Šta taj radi?...
detaljnije
I, šta je onda bilo?
Bilo je to da smo dužni da do nove godine „izvadimo“ nove zdravstvene knjižice, tako da posle toga moramo imati - obe! I staru, i novu!
Zašto?
Zato što u novim zdravstvenim knjižicama (zapravo karticama, kao lk. ili bankovne...) nema podataka kojih ima u starima!? Pa za koji je moj onda trebalo menjati te stare za nove, kad samo ovako zajedno „važe“? Jasno je zašto. Zato što državni budžet treba svaki pošteni građanin da puni kako god može, a naročito onda kad nema izbora nego – mora! A i zbog kompjutera... to sam zaboravio da kažem. Pa onda ti odeš kod...
detaljnije
Veoma volim muziku.
Nekada, davno, u studentskim danima, čak sam i svirao. Dobro, lupao po bubnjevima, to baš i nije neka muzika, ali ipak...
Išao sam i na koncerte. Sećam se, kad je ono dolazio Luj Armstrong u Beograd, ma nije bilo te cene koju ne bih platio da budem tamo! I bio sam, ali ne baš u sali, nego smo gledali televizijski prenos u izlogu jedne radnje u Knez Mihajlovoj...
To me, nekako, podsetilo na ovaj naš, subotički novogodišnji koncert, i na onaj video-bim na kome je narod imao pravo da maestra Berislava i ostale umetnike gleda i sluša po istoj ceni kao i ja...
detaljnije
U “Nedeljnom telegrafu” bila anketa sa pitanjem – “Preti li Srbiji fašizacija?”
I tu je, sad, bilo i ovakvih i onakvih odgovora, a jedan poznati bivši estradni pevač i šlagerista, poreklom iz Valjeva, rekao je da...” tako nešto uopšte nije moguće, jer Srbi tu stvar jednostavno nemaju u krvi”!
I vidi mene, glupaka! Ja mislio da se ta stvar, ta “fašizacija” najpre može naći u glavama, pa tek posle toga, možda, i na nekom drugom mestu, ali da je nema (ili ima, svejedno) u krvi, to mi ne bi palo nikad na pamet. Jer, gledaj sad dalje: po toj teoriji mogli bi, dakle, da postoje narodi...
detaljnije
Milić od Mačve se javno odrekao Soraba!
Za gradonačelnika Subotice izabran Jožef Kasa!
Predsednik Izvršnog odbora postao Imre Kern!…
Narod je u Beogradu, Valjevu i drugim mestima vikao: "Živeo Kralj"!
Uveliko se isključuje struja, nema gasa za grejanje...
Idućeg vikenda počinje zimsko računanje vremena...
Kad se sve zajedno uzme u razmatranje – niko ne može reći da nema promena.
Druga je stvar ako je neko sitničav, pa gleda samo Suboticu. A tek kad dodamo da je za jednog od dopredsjednika izabran Bela Tonković, ni ovde kod nas nije loše…
Ali...
detaljnije
Svi se žale na ove nove bizmismene. Kao: traže mnogo, a plaćaju malo. A to uopšte nije baš sasvim istina. Ima i takvih koji plaćaju redovno, pa čak i preko toga. Možda ne baš direktno u kešu, nego u naturi. Ali, to nisu svinjske polutke sa kojima se svojevremeno proslavio Sindikat, nego nešto sasvim drugo.
A šta bi mogla biti ta natura koja vredi koliko i novac? Pa, to i nije neka velika tajna, čak postoji i poslovica na tu temu koja kaže: Vreme je – novac. Odnosno, ako je tačno da je leva strana jednačine ravna desnoj, onda je i novac isto što i vreme! Dakle, ne dobiješ novac, nego vreme...
detaljnije
Evo, pre nekoliko dana proslavismo 29. novembar, koji je nekad bio Dan Republike, a sad je posvećen svinjokoljima!
Kakvu bi tu paralelu trebalo povući ja zaista ne znam, možda nikakvu, možda su disnotorijade samo lukav izgovor da se pomene i ono što se onomad odigralo u Jajcu, a da se Vlas(t)i previše ne uzbuđuju....
No dobro, ovim povodom želeo bih samo da podsetim na jednu praksu koja je dosta dugo, s promenljivim intenzitetima, povremeno zapljuskivala javnost, to jest da se raznim gradovima dodaje pridev - Titov. Pa smo tako dobli Titovu Korenicu, Titov Drvar, Titograd, Titovo...
detaljnije
Sećam se, kao da je juče bilo, kad smo gradili termocentralu Drmno - ponos vojvođanske energetike! Slogan je bio –“Struja najviše trese kad je – nema!”
U to vreme ovakav slogan bio je dobra fora, igra domišljatosti, praskozorje marketinga, da se animira narod i da svoj prilog... Naravno, narod se animirao, dao svoj prilog, a Drmno nas sve do dana današnjeg drma...
A ovo sada, ove najnovije restrikcije – šta je to? Kaže, neki tamo stručnjak - struja se mora štedeti jer je nema dovoljno, a (pazi sad!) najgore je u špicevima...uveče!?
Iz ovoga zaključujem bar dve stvari...
detaljnije
Ne, nije reč o Dobrici Ćosiću i njegovom istoimenom romanu, mada, ako ćemo iskreno, ima tu neke veze, ali tek izokola, i tek naknadno...
Dakle, reč je običnom, svakodnevnom korenju, to jest - može li se biti tikva bez korena?
Ovu sam nedoumicu čuo neki dan na televizoru (Utisak nedelje), a polemika se među učesnicima emisije razvila kada je jedan citirao nekog francuskog filozofa koji je u vezi s ovom temom izjavio, zamisli, da: «Čovek misli glavom, a povrće - korenjem...». To jest, hajde da ipak ne bude baš sasvim nejasno, razgovaralo se o vraćanju svojim korenima, pa su jedni...
detaljnije
