Desiré Central Station 2024 - Čovek slon

Sub, 23.11.2024 - 13:47 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Tokom organizovanog susreta sa medijima, izjave su dali Ozren Grabarić nosilac glavne uloge u predstavi "Čovek slon", kao i njegov kolega glumac Aleksandar Jovanović koji u predstavi igra tzv. Bivšu senzaciju. Upravo on je izjavio da su za njega istraživački proces i Kokan sinonimi. Bilo je zanimljivo, zato što se prvo kod Kokana rade dvonedeljne improvizacije na razne stvari, između ostalog zbog upoznavanja ansambla, zatim se uvode teme iz dotičnog komada, pri čemu traje proces napipavanja glumačkih senzibiliteta. I odjednom, pojavi se 47 strana teksta koji uz pokret morate da naučite. Ozren Grabarić se nadovezao, kako mu je poznat bio rad i pristup Kokana Mladenovića, a da je on kao glumac koji voli da radi tekstove insistirao da se tekst odmah učini dostupnim. Dimitrije Kokanov je napisao tekst, koji je služio kao baza, ali su se tokom rada od ovog teksta odmakli. U tekstu je bilo divnih monologa i međuljudskih interakcija, ali je reditelj tražio improvizacije, da glumci donose i svoje tekstove, da budu ko-autori. To je jedno zanimljivo autorsko-partnerstvo, koje Grabariću izuzetno odgovara.

Predstava se bavi teškim temama odbačenosti i marginalizovanosti, koja je u isto vreme i priča o pojedincu i o društvu uopšte. Kroz spoljnu nakaznost jednog pojedinca, govori o unutrašnjoj nakaznosti društva, izjavio je Ozren Grabarić.

To je dakle društvo koje eksploatiše taj senzacionalistički momenat, a ne pita se šta taj pojedinac ima iznutra, šta on ima da kaže ili ponudi društvu. A Džozef Merik je i te kako bio jedno vrlo intelektualno razvijeno, senzibilno, pametno i dobroćudno lice, koji je mogao poslužiti svakako i kao inspiracija a ne kako je predstavljan, kao nakaza.     

info: Mango
foto: Edvard Molnar
 

Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

U nedelju 24. novembra spuštena je zavesa na 16. Desiré festival, koji je kao i svih prethodnih godina, bio u potpunosti raspordat.  

Baš kao i za početak festivala, za sam kraj neposredno pred spuštanje zavese, zamolili smo direktora festivala Andraša Urbana (Urbán András) za komentar.

"Svesni smo da je poslednji dan festivala nešto teži, jer se igraju dve dugačke predstave i čeka nas još i žurka povodom zatvaranja tek od ponoći, a osećanja su na kraju uvek pomešana: sedam dana se radilo, evo na primer i Đula odlazi već večeras (Đula Fracia, glavni koordinator festivala), ali tu je i olakšanje da znate da se festival ipak desio, lepo završio. Ipak da, radost što je...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 10:03

Povodom predstave "Ajhman u Jerusalimu", glumačka postava je prvo upitana o procesu rada. 

Pjer Meničanin kaže da na početku nisu ni slutili šta će od toga ispasti, a na kraju je ispala insinuacija jedne probe. I scenografija imitira probnu dvoranu matičnog pozorišta ZKM. "Nismo ni slutili šta nas čeka, ali kada smo dobili popis literature koju treba pročitati mesec-dva pre početka proba, bili smo zgranuti, ne znajući kako će to ispasti. Međutim, taj čarobnjak Jernej Lorenci iz Slovenije nas je vrlo mudro vodio. Mi smo napravili od tih silnih knjiga, improvizacija koje smo izvodili na probama, pa sigurno 19-20 sati materijala - pa je bilo pravo umeće iz toga izvući materijal za predstavu. Predstava je možda mogla biti i kraća,...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 09:59

Iva Ilinčić je istakla da predstava Yankee Rose donosi jednu univerzalnu naraciju, da može da se prilagodi i na naše prostore, a da je za nju bila inspirativna priča o ženi u šou-biznisu, što nam je negde poznato i blisko. Ali je ujedno to i priča o jednoj ljudskoj sudbini.

Amaru Ćoroviću je bila zanimljiva priča o ženi koja je sanjala taj" američki san", a na kraju doživljava i poslovni i privatni krah, ozbiljnu tragediju u svojoj porodici: "Ja upravo igram njenog sina koji na kraju izvrši samoubistvo, i on je možda i najveća žrtva tog njenog života". Predstava je postavljena pre dve godine, još uvek se igra, a Iva smatra da je to između ostalog i zbog toga što je Miloš Lolić odlično, precizno i tačno...

detaljnije
Post date: Uto, 26.11.2024 - 09:53

"Aritmija" je diplomska predstava Žofije Muhi. Ona kaže da osnovu za predstavu čine mnogi razgovori o ljudima i situacijama koje nas okružuju, dotiču i naše emotivne živote, šta iskustveno doživljavamo unutar naše generacije - u konkretnom slučaju u Trgu Murešu, pa se zapravo iz ovoga formira događaj, zatim i karakteri u predstavi, koji postaju našim malim univerzumom. A da zapravo oni predstavljaju naš realni život. Na ovo se nadovezala dramaturškinja Oršolja Marton, koja je i navela konkretne teme koje su ih tangiale: kako je Erdeljcima otići u Peštu da žive, kakva je interakcija sa Peštancima u smislu mogućeg razvijanja ljubavnih veza, samoprihvatanja ili samokritike, generacijskim problemima na relaciji roditelji  - odrasla deca...      

...

detaljnije
Post date: Pon, 25.11.2024 - 14:46

Razgovar sa Borisom Isakovićem i Terezija Figurom, glumcima Novosadskog pozorišta, čija se predstava "1981" u režiji Tomija Janežiča igrala na sceni Pozorišta "Kosztolányi Dezső" u Subotici.

Pozivjući se na naziv predstave, koleginica Žofija Serda je Borisa Isakovića upitala šta za njega znači godina 1981. "To je verovatno neki najlepši period mog života. Prosto ga priželjkujem, jer u društvu u kojem danas živimo shvatam da više nekiada neću tako bezbrižno živeti". Predstava se bavi pomenutom godinom, u koju su glumci utkali svoje živote, a koja je kasnije prerasla u fikciju, te Borisa vraćanje na taj period kroz predstavu podseća na sve njegove bližnje kojih više nema. Objedinjena sa pričama svih kolega,...

detaljnije
Post date: Pon, 25.11.2024 - 14:25
Custom Search