Predmet meseca u kibicfensteru Gradskog muzeja Subotica

Pon, 10.06.2024 - 09:07 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Jelena Čović: Detalj parka sa rascvetalim žbunjem, oko 1906, ulje na kartonu, 27,3 x 39,5 cm, signatura dole levo: Csovich I., Gradski muzej Subotica (inv. br. U–2727).

Detalj parka sa rascvetalim žbunjem autorke Jelene Čović (Subotica, 1879 – Subotica, 1951), prve akademske slikarke Subotice, pripada maloj grupi njenih sačuvanih pejzaža svetlije palete, kao što je slika malog formata Palić (oko 1904) i nešto veća Velika terasa na Paliću iz 1929., koje se obe nalaze u Zavičajnoj zbirci dr Vinka Perčića u Subotici. Slika iz zbirke Gradskog muzeja Subotica, prikazuje osunčani detalj parka sa puteljkom u sredini između dva raskošna procvetala žbuna. Dinamiku unose ne samo koloristički efekti nego i kontrast osunčanih, svetlih partija, te senoviti tamni delovi. Delo prikazujemo kao predmet meseca juna, u vreme trajanja gostojuće izložbe “Remek dela Umetničke kolonije Nađbanja iz privatnih zbriki”, ali i u periodu kada su slikari posećivali u ovu značajnu likovnu koloniju koja je praktikovali slikanje u prirodi. Jelena Čović u svojim kratkim autobiografskim beleškama navodi 1903. i 1904, jul i avgust mesec, kao termine koje je provela u slobodnoj slikarskoj školi umetničke kolonije u Nađbanji (danas Baia Mare, Rumunija), a kao tamnošnje profesore navodi slikare Belu Ivanji Grinvalda (Iványi-Grünwald Béla), Ištvana Retija (Réti István) i Karolja Ferencija (Ferenczy Károly). Ne znamo u kolikoj meri je verodostojan i precizan taj deo njenih beleški jer se sa studija u Minhenu 1903. vratila sredinom juna, a samostalna izložba joj je otvorena 4. jula i trajala još dva dana, što naravno ne isključuje da je nakon toga otputovala u Nađbanju. Takođe, u drugoj polovini juna 1904. je slikala i držala časove na Paliću, što opet ne isključuje da je u daljem letnjem periodu boravila u Nađbanji. U Bačmegyei naplo-u 23. juna 1904. pišu: „Subotička slikarka Jelena Čović, koja je bila odlična studentkinja Ažbeove škole u Minhenu, sada se odmara i slika prekrasne pejzaže Palića. Po slikarkinoj izjavi, palićki pejzaž je toliko lep i orginalan, bogat bojama – naročito u satima zore i zalaska sunca – da bi mnoge slikarske četkice našle tu objekat svoje inspiracije….. Stanuje u vili Demidor. “ (Vila Demidor i danas postoji u ulici Josipa Hegediša, blizu jezera, vlasnik je bio plemić, pozorišni glumac, a kasnije i rpavnik, dr Imre Demidor). Ono što ona ne navodi, a nalazimo među vestima lista Bácskai Hirlap 9. jula 1905, da je tog leta primljena u slikarsku školu u Nađabanji. Ištvan Reti je navodi na listi učesnika jedino 1906. Da li je došlo do greške u memoriji slikarke ili je Reti pogrešio? Dilemu rešava jedna od molbi gradskom veću Jelene Čović, koje se čuvaju u Istorijskom arhivu Subotica. Dokument otkriva da je ona leto 1906. provela u Nađbanji i to na poziv Državnog slikarskog udruženja. Bilo kako bilo, možemo zaključiti da je leta 1904. u slikarstvu Jelene Čović nastupila orijentisanost ka slikanju u prirodi – po čemu je inače bila poznata likovna kolonija u Nađbanji, a njeno slikarstvo postepeno stiže u fazu svežeg kolorita kao uticaj plener-slikarstva i okretanja ka temi pejzaža. Jelena Čović je prva među subotičkim umetnicima koja je radila u Nađbanji, boravila je tamo pre Šandora Olaha (Oláh Sándor), Arpada G. Balaža (Balázs G. Árpád) i Bele Farkaša (Farkas Béla). Takođe spada u malobrojne žene-učesnice iz Vojvodine, među kojima nalazimo i ime Irme Telbis iz Kikinde, Beatrise Šoljmoš iz Sente i Zore Petrović rodom iz Banata. Određenim brojem pejzaža koje se mogu datirati nakon 1904. ona spada u grupu umetnika sa ovih prostora koji se u dijalogu sa prirodom oslobađaju akademizma i minhenskog realizma.

Pojava Jelene Čović, prve profesionalne slikarke na likovnoj sceni Subotice i šire regije, bila je s jedne strane odraz globalnih društvenih i umetničkih dešavanja – unutar toga razvoja lokalne likovne scene, a imalo je veze i sa sveukupnim talasom feminističkih pokreta te pojavom edukovanih žena, profesionalnih stvaralaca. Njeno umetničko delovanje odvijalo u vreme kada secesija trijumfuje svetom i unosi novu duhovnost u kojoj je centralno mesto zauzela žena kao ikonografski lajtmotiv, a profil Subotice se menjao izgradnjom velelepnih objekata u stilu secesije – ovaj aspekat pominjemo jer se u mesecu junu slavi Svestki dan secesije. Bio je to period kada je negovanje umetnosti jačalo i postajalo činilac u društvenom životu subotičkog građanstva, te su se slike slične priloženom primeru mogle naći na zidovima građanskih enterijera.

Tekst: Olga K. Ninkov
Foto: Svetlana Kolovič

Ličnosti: 
Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

Na lokalitetu Hinga u Nosi 1948. i 1949. godine sprovedena su arheološka istraživanja 132 poznosrednjovekovna groba. Zanimljive nalaze čine pređice zapadnog porekla koje su izvorno imale funkciju broša. Na teritoriji Karpatskog basena ovi broševi su izgleda imali drugačiju funkciju pa su na grobljima pronalaženi u predelu struka što ukazuje da su činile deo pojasa. Takav je slučaj i sa nalazom iz groba 54 (A.2.89) sa lokaliteta Hinga.

Kružna prstenasta pređica/broš sa plastičnom unutrašnjom i spoljašnjom ivicom nosi natpis +HILF+MARIA+MER+T (Ti mi pomozi Marijo!) ispisan gotičkom majuskulom. Natpis je nakon slova T prekinut otvorom za iglu. Prečnik pređice je 3 cm i težina iznosi 4 g.

Usled drugačije funkcije ovih...

detaljnije
Post date: Uto, 04.04.2023 - 10:24

Barometar sa termometrom iz umetničke zbirke Gradskog muzeja Subotica, može da se navede i kao deo kolekcije primenjene umetnosti, tj. stilski oblikovanog mobilijara iz druge polovine 19. veka, perioda istoricizma. Ovaj primerak meteorološkog uređaja je pripadao arhitekti Titusu Mačkoviću (Subotica, 1851 – Subotica, 1919), istaknutoj ličnosti istorije arhitekture Subotice. Predmet visine 62 cm, koji se kačio na zid, u muzejsku zbirku je dospeo otkupom 2009. godine, zajedno sa grupom predmeta koji su nekada pripadali poznatom arhitekti i njegovoj porodici. Jedan deo tog korpusa je od prošle godine izložen u subotičkom muzeju na izložbi Istoricizam u Subotici. Publika još i tokom ove godine, osim Mačkovićevog barometra, može da vidi njegov sat kukavicu, dve...

detaljnije
Post date: Sre, 01.03.2023 - 16:52

Deže Kostolanji je proslavio sekciju krug samoobrazovanja, koja je funkcionisala u okviru subotičke gimnazije.

U biblioteci Gradskog muzeja Subotica nalaze se preostali zapisnici ove gimnazijske sekcije, mada su nepotpuni, iz njih se ipak mogu pročitati važne informacije koje pomažu razumevanju mreže veza između ljudi tog perioda, ovog bačkog naselja.

U posedu Gradskog muzeja Subotica nalaze se četiri knjižice koje sadrže zapise iz sledećih godina:

Knjižica 1: 1874/75, 1875/76 (fragment)

Knjižica 2: 1882/83, 1883/84, 1884/85, 1885/86, 1886/87 (fragment)

Knjižica 3: 1890/91 (fragment), 1891/92, 1892/93, 1893/94, 1894/95 (fragment)

...

detaljnije
Post date: Pon, 30.01.2023 - 16:44
Custom Search