У организацији Локалног савета родитеља Града Суботице, у среду, 13. априла, одржан је округли сто на тему СТАЊЕ У ОБРАЗОВАЊУ У СРБИЈИ И ПЕРСПЕКТИВЕ.
Радна група за организацију догађаја, припремила је уводну презентацију која је настала на основу релевантних извора података и која је учесницима и публици донела бројне егзактне и проверљиве податке о стварном стању у образовном систему Србије који су требали да послуже као импулс потоњој дискусији.
Тако смо сазнали:
-
да је обухват деце предшколским системом образовања и васпитања недовољан
-
да је висок проценат ученика који не завршавају основну школу и да се креће између 9 и 13%
-
да готово трећина грађана Србије старијих од 15 година немају квалификацију, а највиши степен постигнутог образовања је основна школа
-
да готово 40% свршених основаца има одличан успех на крају осмог разреда, али истовремено постоје подаци који говоре да је готово 40 % ученика у Србији ФУНКЦИОНАЛНО НЕПИСМЕНО
-
да очигледно постоји ерозија квалитета наставе и нивоа знања које ученици стичу током школовања
-
да је свеприсутна појава инфлације високих оцена
-
да је и у основном, и у средњем образовању, готово половина ангажованих наставника БЕЗ СТАЛНОГ ЗАПОСЛЕЊА
-
да су капацитети високог образовања драстично предимензионирани, као и број акредитованих студијских програма
-
да и на пољу високог образовања постоји ерозија квалитета и хиперпродукција академаца чије факултетске дипломе и највиша академска звања немају покриће у ставрном знању
-
да су резултати који ученици у Србији постижу на међународним тестирањима која служе за проверу квалитета образовног рада, попут тестова ТИМС и ПИСА, слаби, као што су и резултати на малој матури осредњи и све слабији из године у годину
У настојању организатора да на округлом столу буду заступљени сви сегменти образовног система, међу квалитетним излагачима на округлом столу, нашли су се:
-
МАЈА ГАБРИЋ СТИПИЋ, психолог (предшколско образовање и васпитање)
-
ИРИС СТАНТИЋ МИЉАЧКИ, мастер учитељ (основно образовање, циклус од 1 – 4. разреда)
-
АЛЕКСАНДРА ТАНАСИН, дипломирани математичар (средње образовање)
-
СТЕЛА ШАРОВИЋ, професор српског језика и књижевности (средње образовање)
-
ЈАДРАНКА КОЈИЋ, професор српског језика и књижевности
-
Др ДРАЖЕН МАРИЋ, ванредни професор (високо образовање)
У плодној дискусији и разговору, узеле су учешћа и МИРЈАНА СТЕВАНОВИЋ, НАТАЛИЈА ТОЉАГИЋ и други учесници округлог стола.
Чули су се и следећи закључци, предлози, идеје:
-
Због све приметније упућености деце, већ од најмлађег узраста, на технологију, телефоне, таблете и рачунаре, ангажовање логопеда у раду предшколски установа је све веће
-
У интересу је државе и целокупног друштва подизање квалитета предшколског образовања и васпитања, као и смањење броја деце која овим сегментом образовног система нису обухваћена (број такве деце је изнад 6000), те да се, с тим у вези, родитељима чија деца похађају приватне предшколске установе омогући плаћање услуга по субвенционисаним ценама
-
Да је изузетно важно да уз свесрдну подршку целокупног друштва статус просветних радника буде бољи, да се наставничком позиву врати достојанство
-
Да ентузијазам појединаца у раду са децом није довољан – платформа на којој ћемо побољшавати наш образовни систем мора да буде неупоредиво шира
-
Да је слушалачко-предавачка настава превазиђена, што не значи да је нужно, у име иновативних наставних метода, одбацити оне старе, проверено ефикасне
-
Да у Србији, према неким истраживањима, ученици током боравка у школи имају прилике да говоре свега 2 минута, што води потпуној пасивизацији ученика и разарању њиховог креативног потенцијала
-
Да је важно да будемо свесни велике истине: СВИ УЧЕНИЦИ МОГУ ДА ПОСТИГНУ УСПЕХ, АЛИ НЕ ИСТОГ ДАНА И НЕ У ИСТИМ ОБЛАСТИМА
-
Да је изузетно важно научити децу да постављају питања и размишљају
-
Да се мора стати на пут тренду да се учи за оцену, а не квалитетно знање
-
Да се мора наћи решење за свеприсутни проблем приватних часова
-
Да је суштина позива просветног радника да буде заљубљеник у свој посао и окренут неговању личности ученика – бити добар наставник, значи умети волети и бити велики човек
-
Да је у интересу унапређивања образовног система у Србији неопходан перманентан дијалог свих учесника и заинтересованих страна у процесу образовања и васпитања
-
Да је у интересу повезивања и пружања међусобне подршке наставницима и стручним сарадницима, добра иницијатива да се на нивоу града установи ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ ЦЕНТАР, као и ГРАДСКИ ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ
-
Да је значај грађанске иницијативе у покушајима да се укаже на стварно стање у образовању у нашој земљи велики и да је важно да притисак јавности на просветне власти у том смислу буде перманентан
-
Да је тзв. БОЛОЊСКИ СИТЕМ СТУДИРАЊА требало да окрене факултете студентима, омогући међународно кретање и проходност академаца, али да је то проблематизовало препознавање различитих система образовања и омогућило драматичан „ОДЛИВ МОЗГОВА“ из Србије
-
Да је питање пре свих других питања шта учинити са девастираним системом вредности у савременом српском друштву, те да је примарни задатак свих сегмената образовања СТВАРАТИ ДОБРЕ И ЧАСНЕ ЉУДЕ
На округлом столу покренуто је и питање врло хаотичног и без јасне концепције примењеног пројекта ИНКЛУЗИЈЕ ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА у редовне школе, те великих потешкоћа са којима се сусрећу наставници који раде у таквим одељењима, посебно у нижим разредима основне школе. Формирана је и радна група која ће од надлежних тражити додатну подршку у раду у виду ангажовања реедукатора и логопеда.
Чуо се и предлог да Локални савет родитеља убудуће, на предлог свих савета родитеља школа на територији нашег града, сваке године додели почасно звање НАСТАВНИК ГОДИНЕ и тиме ода признање просветним радницима који свој посао обављају на најбољи могући начин, те допринесе популаризацији наставничког звања.
Са жељом да одржавање оваквих догађаја постане редовна пракса и у будућим сазивима Локалног савета родитеља, осврт срочила ...
ЈАСМИНА МАРИЋ, професор историје, родитељ, члан радне групе која је организовала округли сто
