Niz ledenih dana je omogućio da se na jezeru Ludaš počne sa sečenjem trske u priobalju.
U prilogu govore čelanovi jedine grupe koja sada to radi: Boršoš Gabor, Guljaš Tibor i Varga Čaba.
Dodatni tekst je naknadno poslala Sandra Čokić Reh, ispred JP Palić Ludas ( 27, januara) kao odgovor na pitanja koleginice Aleksandre Isakov,
1. Da li je ove godine planirana seča trske i u kom obimu?
Jeste, planirana je seča trske na površini od 10 do 15 hektara, ali je pitanje u kom obimu će se realizovati, zbog vremenskih uslova.
2. Zbog čega je važna seča trske?
Seča trske je važna kao mera održavanja staništa za živi svet Ludaškog jezera. Trska se seče u vodi i na kopnu i na taj način se aktivno upravlja staništima, tačnije, stvaraju se pogodni uslovi za različite organizme – beskičmenjake, ribe, žabe, kornjače, zmije, razne vrste vodenih ptica i sisara.
3. Prema rečima meštana koji upravo seku trsku, ona ove godine nije dobrog kvaliteta, da li to utiče na jezero?
Trska je slabog kvaliteta (u ekonomskom smislu), jer se prethodnih godina nije kosila, ili se kosila u malom obimu. Kada se trska kosi svake godine, povećava se njena vitalnost i kvalitet. Svakako, kvalitet trske posredno utiče na jezero.
4. Da li postoji interes meštana, ili preduzetnika da rade na seči trske i njenom otkupu?
Interes meštana postoji, međutim, pored dobre volje, potrebno je i da vremenske prilike budu odgovarajuće – dugotrajan mraz, koji bi stvorio dovoljnu debljinu leda na jezeru. U prošlosti, jezero i okolne livade su predstavljale sastavni deo života ljudi koji su stanovali uz jezero. Nekada su trsku najboljeg kvaliteta sekli upravo iz Ludaškog jezera. Trska se koristila za pokrivanje kuća i ostalih građevina u seoskom gazdinstvu, sve do pedesetih godina XX veka. Zabate kuća pravili su od trske oblepljene ilovačom, a od trske su pravljeni i zidovi slabijeg kvaliteta i ograde. Od listova rogoza se pravio tepih. Danas je ostalo samo sećanje na to vreme, jer je tih ljudi, koji su tradicionalno sekli trsku sve manje, ili ih više nema.
