Izjava za medije Nađ Jožefa, koreografa predstava OMMA, kojom je otvoren ovogodišnji festival i kratka izjava direktora festivala Andraša Urbana i još kraće otvaranje obeležili početak serijala predstavana na sceni pozorišta Kostolanji Deže.
***
Zvuci istorije
Festival je otpočeo energičnim nastupom osmoro pelsača u režiji Jožefa Nađa, a nastavljen je nežnom i urbanom radio dramom umetnika koja je bila njihov odgovor na pandemiju i zaključavanje
Ovogodišnji trinaesti međunarodni, regionalni festival savremenog pozorišta započeo je energično. Osmoro plesača iz nekoliko zemalja centralne i zapadne Afrike u koreografiji Jožefa Nađa istraživalo je korene pokreta i plesa u predstavi „OMA“. Zbog velikog interesovanja, jednočasovni složeni ples, na večeri otvaranja festivala, 19. novembra izveli su dva puta, a nakon toga ostalo im je snage da igraju uz aplauz oduševljene publike.
„Hteli smo da osetimo drevne korene igre i da od toga načinimo neku vrstu savremenog ritualnog plesa. Veorvao sam da to najbolje mogu da ostvarim sa igračima iz Afrike. Zaista, sada osećamo i oni i ja da smo na dobrom putu“ rekao je Jožef Nađ. Prema njegovim rečima ovo je drugo delo koje radi sa nekom trupom, a u kojem i sam ne nastupa. Otuda je ono delimično i drugačije od koregrafija po kojima je Nađ poznat. „Ovi igrači doneli su takvu energiju i kutluru koja je drugačija, doneli su za mene vibraciju koja je zanimljivija i sa takvom lakoćom koju mi bele puti možemo da postignemo samo izuzetno napornim radom.“ U izboru muzike kaže dodirnuo je i istoriju džeza, ali da istinska, vanvremena muzika u stvari izbija iz igre plesača.
Ovogodišnji festival Dezire nosi podnaslov „Istorija i ti“ i mada reditelj Andraš Urban, osnivač festivala uvek formuliše intrigantne festivalske podnaslove, ovoga puta nije ga bilo teško razumeti. U kreiranju podnaslova Urban je, pre svega, imao u vidu najavljena gostovanja predstava koje se bave nekom istorijskom ličnošću, ali nežna i urbana radio predstava „Saundtrek za film koji nije snimljen“ potpuno se uklopila u to. Jer, ovaj spoj radija i teatra nastao je upravo kao odgovor pojedinca na jedan istorijski trenutak. Pandemija i gotovo istovremeno zatvaranje u svim zemljama jeste čin koji će istorija pamtiti, a kantautori Nina Bajsić i Nenad Marić poznatiji kao Kralj Čačka u tom trenutku počeli su da, iako se međusobno nisu poznavali, putem interneta, pišu i međusobno dopisuju stihove i muziku. U osnovi projekta je kreativna ličnost Pavlice Bajsić koja već godinama vodi Radio teatar. Radio drama prenosi jednostavnu priča o dvoje koji više ne zajedno, već svako za sebe nastavlja svoje živote u Zagrebu i Beogradu. Tu su još i muzičari i propratne uloge Marka Marića i Dina Brazodura. Pavlica Bajsić je bila narator događaja, a svedenim sredstvima, stvarajući zvučnu zaleđinu kantautorima Nini Bajsić i Kralju Čačka, kreirane su sugestivne slike, poput filma koji je svako u gledalištu za sebe mogao da razmotava. Osim što podseća na situaciju, kako Pavlica Bajsić kaže, iz vremena kada su radio drame išle uživo, ova radijska predstava donela je i uživanje u lepoti artikulisanog i odnegovanog radijskog govora kakav danas gotovo više i ne može da se čuje.
Predstava „Vivisekcija kredenca“ nastala je kao zanimljiv projekat Udruženja dramskih umetnika Francuske i Festivala u Avinjonu da dvoje glumaca koji se ne poznaju postave kratki komad. Rafael Koten i Pjer Menije tako su sa mukom dovukli kredenac na scenu, jedno vreme mu se divili, a potom ga smrskali u paramparčad. Haos koji su napravili postepeno je počela da sređuje Margerit Borda koja je onda pozvala publiku da joj u tome pomogne. Do kraja predstave, publika je posložila slomljene letvice, dok su ih glumci posmatrali iz prikrajka. Poruka je bila jasna: za dovođenje stvari u red potrebna je i solidarnost i drugih, a glumci kažu upravo su to želeli da naglase.
Mladi glumac Danijel Peter Katona iz pozorišta Atrijum – „Čamac za spašavanje“ iz Budimpešte ostvario je čitav niz likova u predstavi monodrami „Mrtva trka – plivanje u jednom činu“. Predstavu je režirao Mate Kovač po delu Benedeka Tota koje je pre nekoliko godina objavljeno u Mađarskoj i izazvalo veliku pažnju kao mađarski „treinspoting“.
Do kraja festivala publiku očekuje još mnogo zanimljivih predstava. Gostovanje Narodnog teatra iz Bitola sa predsstavom „Histori of maderfakers“ u režiji Andraša Urbana, potom rediteljka Selma Spahić dolazi sa predstavom „Sedam strahova“, Akademsko pozorište „Promena“ iz Novog Sada predstaviće „Tri zime“ u režiji Jasne Đuričić. Tu je potom i Kazalište „Grupa“ iz Zagreba sa ostvarenjem „Mister Bufo“ u režiji Li Delonga, Bitef teatar sa predstavom „Kretanje“ u režiji Jovane Tomić, te Narodno pozorište iz Pirota sa predstavom „Strah“ u režiji Igora Vuka Torbice.
