PROSLAVA STOGODIŠNJICE PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA I STOGODIŠNJICA UDRUŽENJA RVMI SBIJE U SUBOTICI
NA SKUPŠTINU UDRUŽENJA RVMI U SUBOTICU DOŠLI MNOGI GOSTI IZ SRBIJE
Svečana skupština Udruženja ratnih, vojnih i mirnodopskih invalida Srbije - gradski odbor Subotica započela je u dopodnevnim časovima u velikoj sali Nove opštine Subotica na adresi na Trgu Lazara Nešića 1, gde su stigli brojni gosti iz svih regija Republike Srbije, a značaj ove proslave uveličali su mnogi ratni, vojni i mirnodopski invalidi iz Subotice i Severnobačkog okruga AP Vojvodine. Odmah nakon izbora novog rukovodstva priređen je kulturno- zabavni progam, a učestovali su pevačke grupe Veselice i Subotičke frajle,koje su izvele vrunski našu himnu Srbije “Bože pravde”.
Da sve bude svepčanije i lepše pobrinula se sada već jako popularna gospođica prof. Bojana Đorojević, profesor srpskog jezika u Gimanziji “Svetozar Marković” Subotica sa svojim učenicima,koji su izveli i prigodni recital. Skupštinu je vodio gospodin Veljko Kaluđerović, poznati društveno-politički delatnik iz grada Subotice, a u radu su mu pomagali gospoda: prof. Vojo Raičević, Aleksandar Ivović i Nikola Ivošević.
Pozdravni uvodni govor je održao na samom početku svečane Skupštine URVMI i proslave stogodišnjice ove organizacije u Srbiji gospodin Dragoslav Dašić, potpredsednik slavnog Udružanja ratnih, vojnih i mirnodopskih invalida Srbije, koji je i predsednik lokalnog gradskog odbora URVMI Subotica, organizator okupljanja u gradu Subotica.
- Poštovani članovi, dragi prijatelji, uvaženi gosti, danas imam čast i zadovoljstvo da vas najsrdačnije pozdravim i čestitam jedinstveni naš veliki praznik- stotu godišnjicu Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida Republike Srbije sa jednim citatom: Ratovi se završiše, a naše bitke još traju. Te bitke nas učiniše ko stene, jakom i neuništivim. Posebno koristim priliku da pozdravim naše prijatelje iz drugih gradova i mesta u Srbiji, kao i predsednika našeg Udruženja ratnih I vojnih invalida Srbije iz Ivanjice gospodina Sinišu Draškovića i generalnog sekretara našeg udruženja iz Beograda gospodina Vuka Stanića, pozdravljam I predsednika invalida rada grada Subotice gospodina Stanka Nimčevića, koji je i potpredsednik Udruženja invalida rada za čitavu AP Vojvodini. Naravno, pozdravljam i mladu profesorku srpskog jezika iz subotičke gimnazije gospođicu Bojanu Đorojević,koja nam uvek dovodi njihove učenike da izvedu prigodni recital. Hvala njoj ali i subotičkim pevačkim grupama “Subotičke frajle” i “Veselice” iz našeg grada što su došle da uveličaju ovaj radosni događaj sa kojim se svi ponosimo. Hvala i najboljem frulašu AP Vojvodine gospodinu Cvijetinu Milakoviću, koje je večeras pokazao svoje znanje na fruli i odsvirao nešto iz svog velikog reperoara muzičke umetnosti. Hvala i gospođi Sofiji Gerdijan, koje je najpre pevala sa svojom pevačkom grupom “Subotičke frajle”, a zatim recitovala jednu svoju pesmu, jer smo mi to tražili zbog njenog dugodišnjeg stvaralačkog rada na pisanju pesama. Hvala i našem dragom i uvek prisutnom na ovakvim proslavama gospodinu Gezi Babjanoviću, čuvenom bunjevačkom pesniku,koji se u penziji dokazuje kao pisac pesama, a nekada se pročuo kao predsednik Trgovačkog suda Subotica i diplomirani pravnik. Da bi uveličali ovu našu svetkovinu i proslavu došli su članovi našeg folklornog ansambla “Bajnatski folkloraši”, a tu je danas i naš proslavljeni guslar, gospodin Šojić iz Vrbasa. Dozvolite da se u nastavku mog izlaganja podsetimo na početak našeg organizovanja pre stotinu godina. Znate da se dogodio proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu i da je na taj način počelo oslobođenje tada porobljene Srbije od strane Austrougarske vojske i njihovim partnera u agresorskom ratu protiv Srbije. Naše udruđenje su osnovali invalidi raznih nacionalnosti, jer je takvih u našim redovima bilo zaista puno, a poznato je das u neki naši građani stizali da se bore na naše oslobođenje na Solunskom frontu iz Australije,Amerike i Evrope. Zna se da je u tim ratnim okršajima bilo puno ranjenih i poginulih boraca, da su mnogi ostali bez ruke, noge, da su poneki izgubili svoj vid i da je iza poginulih boraca u našim redovima ostala ratna siročad i udovice bez prilike da mogu nešto zaraditi samostalno za život posle tragedije svojih muževa. Posle potpisanog Primirja, koje proslavljamo za dva dana, naš Kralj Aleksandar je donirao finansijska sredstva da se izgradi Dom ratnih i vojnih invalida u samom centru Beograda, koji se nalazi na Savskom trgu nasuprot stare železničke stanice u našem glavnom gradu Srbije. Sa te adrese idu i danas idu sve aktivnosti prema svim našim ratnim invalidima iz svih ratova na području Srbije i bivše Jugoslavije. Osnovni cilj je zbrinjavanje ratnih i mirnodopskih invalida Srbije i da onima, koji nisu više živi a imaju svoje potomeke da brinemo stalno kao ljudi i država Srbija o svima. Slika, kako se odnosimo prema našim ratnim, vojnim i mirnodopskim invalidima najbolje govori o tome kako se odnosimo prema njima i sa koliko se poštovanja odnosimo prema takvim časnim ljudima koji su stvarali našu Srbiju i doneli nam toliko dugo čekanu slobodu, koju danas svi uživamo sa ponosom. Konstatujem nešto što svi znamo i iznosim da tu ima nešto što svi pričaju, o tim našim časnim oslobodiocima, znate da je naš narod jako osetljiv prema nepravdi, a pored svih muka koje imamo, ostvarena je saradnja našeg udruženja saradnja sa organizacijama iz bivših jugoslovesnkih republika, posebno sa odrganizacijama iz Republike Srpske, sa našim prijateljima iz Makedonije i Crne Gore. Naše udruženje je dobilo jedino iz Srbije čast da bude član Svetske federacije veteran, što je posebna počast na koju smo ponosni. Poštovani naši članovi, naši dragi prijatelji i uvaženi gosti ovo je najkraća retrospektiva naše organizacije, izneta sa moje strane, povodom velikog jubileja, stogodišnjice proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu i isto stote godišnjice našeg osnivanja i formiranog Udruženja ratnih, vojnih i mirnodopskih invalida Srbije. Izvanredno je osećanje da se danas vidimo u našeg gradu Subotica, prošle nedelje smo se videli svi skupa u Beogradu na državnoj proslavi u Domu Vojske Srbije, čestitajmo si jedni drugima naš jubilej i nikada ne zaboravimo naše slavne borce u prošlim ratovima, koji su dali svoj život na oltaru naše svete Otadžbine. Dozvolite da na kraju moje beside iznesem jedan citat čuvenog srpskog vojskovođe Živojina Mišića. “Samo nikad ne stajati, Uvek ići napred”, Reči ovog našeg slavnog vojskovođe neka nam budu pokretačka snaga svim našim članovima i našem narodu u celini. U tom smislu, svim prisutnima želim svako dobro i puno zdravlja i porodične sreće u narednih sto godina. Živeli! – a baš tako je zborio 85-godišnjak, potpredsednik Ratnih vojnih i mirnodopskih invalida Srbije i predsednik gradskog odbora Subotica gopodin Dragoslav Dašić, rođen u Beranama u Crnoj Gori, a već dugo je penzioner u Subotici.
Odmah iza gospodina Dragoslava Dašića reč je dobio gospodin Siniša Vesić, potpredsednik gradskog odbora u Subotici i počeo svoje izlaganje:
- Drago mi je što mi je pripala čast da se obratim na ovom časnom i svečanom skupu naše organizacije URVMI Srbije, koja je nastala u krvanom ratu kada se probijao Solunski front u Prvom svetskom ratu, gde je bilo zaista puno ranjenih naših slavnih boraca i učesnika borbi za konačno oslobođenje o agresora, koji su na na kratko okupirali našu Srbiju. Drago mi je što je među nama najstariji živi narodnooslobodilački borac iz Drugog svetskog rata gospodin Dragutin Kapor, poznati suborički profesor više škola, danas penzioner sa svojih 96 godina, koji se još uvek dobro kreće, ima smisla za šalu i razgovor o svom ratovanju,koje je bilo od Srbije do Slovenije i Austrije, gde je konačno fašistički neprijatelj predao svoje naoružane formacije našim vojnim vlastima tadašnje Jugoslavije. Znam da je bio ranjen u borbi i da je dugo lečio svoje rane. Želim da vas sve zamolim da ga pozdravimo i nadam se da će naše društvo i naše vlasti u Srbiji imati uvek razumevanja za potrebe ratnih, vojnih i mirnodopskih invalida Srbije. Živim u nadi da ćemo večno sačuvati mir na prostoru naše Otadžbine, treba da damo podršku našim izabranim vlastima u Srbiji i Srpskoj, naša slobodna zemlja je najveći I najlepši poklon, koji smo dobili i nećemo dozvoliti da nam neko uzme deo naše teritorije. Subotica gde živim, pokrajina AP Vojvodina u Republici Srbiji će uvek biti na putu pravde, međusobne tolerancije, jer živimo u gradovima i mestima gde žive i drugi narodi, svima ću poželeti nešto što je mir, dogovor, blagostanje, sloboda, zdravlje i porodičnu sreću na ovom prostoru. Rat je nešto najgore što se može dogoditi jednom narodu, bio sam učesnik tih dešavanja, bio tamo na našem Kosovu i Metohiji kao oficir Vojske ili SR Jugoslavije, preživeo ratne strahote, koje nam je naneo NATO pakt i bio ranjen, a posledice osećam i danas – izneo jesvoje viđenje na prošloj Skupštini URVMI Srbije – gradski odbor Subotica gospodin Siniša Vesić, ratni vojni invalid iz poslednjeg rata, koji je penzionisani oficir Vojske Srbije, a odmah iza njegovih reči javio se spomenuti prof. Dragutin Kapor, koji je nakratko rekao:
- Vidite, meni je drago da ste me setili i pozvali na ovu proslavu. Vidim da priznate sve ono što smo mi radili u prošlim ratovima, ja vam hoću ispričati da sam bio borac na putu konačne pobede u prošlom narodnooslobodilačkom ratu i ponosno vam govorim da smo narodne neprijatelje, fašiste i druge naše narodne izdajnike ganjali sve do Austrije kroz Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju. Bilo je puno mrtvih sa svih strana i naša borba je bila slavna, naša pobeda regularna, a moram reći da je komandant nemačkih okupacionih snaga general Fon Ler, dugo mudrovao i nije se hteo predati našim slavnim jedinicama, jer je želeo sa svojim snagama da se preda Amerikancima, što mi nismo nikako dozvolili. Nemci su hteli otići nekažnjeno sa prostora Jugoslavije, ali im to nije uspelo, mnogi su streljani jer učinili mnogo zla svim našim selima, gradovima i našem narodu u bivšoj državi. Zato ne trebamo dozvoliti reviziju prošlosti i nikako dozvoliti da se istorija menja i da se fašisti izjednače sa našim oslobodiocima u prošlom ratu - polako se spustio sa govornice prof. Dragutin Kapor i tiho sve saopštio što je imao na duši sa svojih 96 godina. Naravno, prisutni u su ga nagradili aplauzom i stegnuli ruku kao znak priznanja za njegova dela.
Prisutne ratne, vojne i mirnodopske invalije na svečanom skupu u Subotici pozdravio je gospodin Vuk Stanić, koji je bio kratak u svom istupu: - Pre osam dana smo obeležili i proslavili našu stogodišnjicu postojanja u našim prostorima na skupštini, a kasnije smo svi otišli u Dom Vojske Srbije, gde je priređen prigoran program. Govorio je naš predsednik Siniša Drašković i aktuelani ministar spoljnih poslova Srbije, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, ali i mnogi drugi naši ratni vojni invalidi iz čitave Srbije. Dodelili smo specijalne plakete za naročite zasluge našim državnim ministrima Vulinu, Đorđeviću i Dačiću, a istu takvu plaketu dobio je i naš potpredsednik ZRVMI Srbije i vaš uvaženi predsedenik gradske organizacije Subotica gospodin Dragoslav Dašić. To je veliko priznanje za vašu organizaciju u Suboticu i njega samog jer se našao u društvu sa našim državnim ministrima Srbije. Hvala vam svima što ste danas došli ovde da budete deo svečanosti povodom sto godina naše organizacije, posebno se zahvaljujemo ovim pevačkim grupama, folklornom ansamblu, recitatorima koje je dovela gospođa prof. Bojana Đorojević iz vaše gimnazije u Subotici, a naročito smo zadovoljni što je svoju pesmu odrecitovao dokazani antifašista i bunjevački pesnik gospodin Geza Babjanović, penzioner i bivši predsednik Trgovačkog suda u Subotici. Hvala svima što smo ovu proslavu izdigli na nešto jako sveto i što smo na ovaj način minutom ćutanja odali počast svim poginulim borcima i ratnim vojnim i mirnodopskim invalidima iz prošlih ratova. Hvala svima ovde u Subotici, divno smo se osećali mi iz Beograda i čitave Srbije danas u vašem lepom ali po izgledu rekli bismo evropskom gradu - bile su to reči gospdodina Vuka Stanića, generalnog sekretara Udruženja ratnih vojnih invalida Republike Srbije sa sedištem na Savskom trgu u Beogradu.
Predsednik radnog predsedništva Skupštine URVMI u Subotici gospodin Veljko Kaluđerović je zaključio Skupštinu i u ime organizatora pozvao sve prisutne goste na svečani ručak u poznati restoran “Vila Viktorija” na Paliću, koji je primio više od stodinu gostiju na ručak, a obedovanje je započelo blagoslovom trpeze od strane gospodina Dragana Stokina, starešine hrama SPC u Subotici. Naravno, ovaj popularni subotički sveštenik je pri tom izgovorio svoju besedu,koja je nagrađena sa odobravanjem.
Rekli su o proslavi sto godina proslave proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu i povodom stogodišnjice Udruženja ratnih, vojnih i mirnodopskih invalida Srbije - gradskog odbora u Subotici:
- Cenimo to što su učinili naši slavni ratnici u svim prošlim ratovima, nadamo se da će konačno na ovim našim prostorima zauvek zavladati mir. Naši učenici su se rado odazvali I došli da recituju na ovaj dan,kako bi i oni dali svoj doprinos u ovom velikom jubileju. Naše učenice Helena Savić, Iva Brkić i Minja Šijačić sjajno odrecitovaše poeziju, a naš mladi harmonikaš Aleksandar Rukavina je na kraju nastupa otpevao veličanstveno poznatu pesmu sa svima u Sali “Ovo je Srbija”. Toliko od nas danas iz Gimanazije “Svetozar Marković” Subotica - beležimo šta je rekla danas ovde popularna u Subotici profesorka srpskog jezika iz navedene gimnazije u Subotici gospođica prof. Bojana Đorojević.
- Pozvane smo da nastupimo na ovoj proslavi, dali smo maksimalne napore da sve to ispadne sjajno i da na najbolji način odamo priznanje organizatoru. U našoj grupi uspešno pevaju gospođe : Jelena Nemet - Vojnić Hajduk, Hajrija Ćurtić, Dara Vasić, Vera Žižić, Marta Skenderović, Blaga Klišanić, Margit Godar, a ja sviram i pevam kao pratnja koleginicama na nastupima, kojih imamo sve više u Subotici i šire – reči su gospođe Jasne Vasić, šefice pevačke grupe “Veselice” Subotica.
- Došli smo na poziv organizatora i nastupili sa tri folklorne igre iz Srbije, drago nam je što smo se pokazali kao folklorni igrači, a još nam je draže što su nas organizatori sve pozvali na svečani ručak. Čestitke svim organizatorima, dobro su ovo sve smislili i isrene čestitke za stogodišnjicu postojanja. Mi smo ovde nastupili u sastavu - gospođe Marija Jakovljević, Đurđa Sitarić, Darinka Kramli, Vera Mladenović, Danica Toskić, Zora Šakić, Margita Kojundžić, Biserka Adamović, Vesna Nikolić i gospoda: Zoran Stefanović, Branko Grbić i Marinko Biljanski. Biće nam drago što ćemo moći pročitati svoja imena i prezimena u Subotica.info zbog svih u našem gradu, posebno se tome raduju naša deca, unuci, prijatelji i kolege sa posla - rekli su iz poznatog gradskog folklornog ansambla Gerontološkog centra „Bajnat“ Subotica.
- Posebno nam je drago što mi baš odabrani da otpevamo našu slavnu državnu himnu „ Bože pravde“, kasnije „Vidovdan“ i tri druge pesme. Aplauz prisutnih u sali nas je mnogo poneo, rekla bih da smo imali svoj najbolji i najveličanstveniji nastup u poslednih godinu dana. Hvala organizatorima proslave, mi smo dali sve od sebe, jer znamo i osećamo šta znači stogodišnjice jedne tako slavne organizacije. Molimo da
nam objavite imena i prezimena članova našeg pevačkog ansambla „ Subotičke frajle“, mi delujemo u Mesnoj zajednici broj 2 u našem gradu gradu.Našu pevačku grupu čine gospođe : Elena Parnicki, Nada Šulović, Marija Gašpar, Irena Vujović, Sofija gerdijan, Svetlana Pančić, Piroška Fero, Stana Poljak, Đenđi Stanimirović, Anastazija Rodić, i moja malenkost Viktorija- Vikica Jovetić. Naravno tu moramo pomenuti i
muzičku pratnju naše gospode: Vlastimir Stanimirovića i Petra Sarajlića, koji nam daju stalnu muzičku pratnju na svim nastupima – nije krila oduševljenje zbog prelepog nastupa svojih kolega i koleginica na proslavi stogodišnjice URVMI Srbije u Subotici gospođa Viktorija – Vikica Jovetić, koja rukovodi uspešno pevačkom vokalnom grupom „Subotičke frajle“ u Subotici.
- Niko srećniji od nas kada su nas telefonski pozvali na ovu svečanost povodom stogodišnjice proboja Solunskog fronta u prvom Svetskom ratu i stogodišnjicu udruženja ratnih vojnih invalida Srbije. Poziv je upućen na pravo mesto, jer smo mi potomci Solunskih dobrovoljaca i poštovaci njihove junačke borbe za slobodu Srbije. Dan pre toga smo bili na krsnoj slavi Zavičajnog udruženja “Lika” Subotica u restoranu “Spartak”, jer su to naši Ličani, koji su došli ovde iz našeg starog kraja-zavičaja i ostali smo sa njima do jutarnjih časova u najvećem gradu na severu AP Vojvodine i Srbije, prespavali u našim kućama nekih dva, tri sata i onda se ponovo vratili na svečanost u Suboticu. Samnom je celo vreme bio naš veliki časni čovek, privrednik, vlasnik velikog ribnjaka i osoba sa kojom se ponosimo, moj i naš veliki prijatelj gospodin Bogdan Vlatković-Baća iz istog mesta gde živimo kraj obližnjeg grada Sombora - ocenio je svoj dolazak na Skupštinu URVMI Srbije i gradske organizacije u Subotici gospodin Jovan Vukobratović iz mesta Rastina uz graničnu među između Mađarske i same Republike Srbije, koji kao predsednik vodi novoformiranu rodoljubnu organizaciju “Kralj Petar”, koja baštini ulogu naših slavnih Solunskih dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, a tu su danas njihovi potomci i poštovaoci iz svih krajeva Srbije.
- Uvek rado dolazimo u vaš grad Subotica i ovde se divno osećamo, a posebno nas impresionira turistički biser AP Vojvodine i Srbije Palićko jezero. Dostojno i veličanstveno smo sve što smo planirali i ostvarili, stogodišnjica jedne takve organizacije je najlepše što se jednom čoveku može desiti u životu. Hvama svima što su danas uveličali ovu našu svečanost. Na kraju boravka u restoranu „Vila Viktorija! Palić su nam svi domaći gosti prilazili i čestitali na ovom jubileju, hvala im od srca na svemu. Subotičani su naša najbolja organizacija u Srbiji - ocenio je na rastanku od Subotice gospodin Siniša Drašković, predsednik Udruženja ratnih, vojnih i mirnodopskih invalida Srbije, koji je stanovnik Ivanjice, koji dolazi povremeno u Beograd da rukovodi ovim najstarijim udruženjem u glavnom gradu Republike Srbije.
Piše: Borislav Eraković
Foto: Milan Kuridža
