Iz knjige "Pripovitke iz života tavankutski Bunjevaca“ Tomislava Mačkovića. Više o knjizi i autoru - https://www.subotica.info/2019/01/30/tomislav-mackovic-pripovitke-iz-ziv...
Patricija
Dite ku dite, i kad je dobro i vaspitano kad krene u škulu ritko koje mirno ostane. Tako je i Branko prvo bijo dobar učenik i poslušan, al borame kad su došle one lude godine kad ga vrbopuc uvatijo e Bože dobri pa taj ni Bogu ni svitu nije valjo. Popušto u učenju, išo na disciplinsko kod direktora, tili ga iz škule izbacit a JOJ sto čuda.
Tako je znavo opravit komediju da je jedared nastavnici Klari natrpo pun džep rajsega pa kad je ova turila ruku dok je oblačila mantil prid početak časa svu ruku izbola i oma po Branku.
Sve u svemu Branko je moro po odluki direktora škule oma pod hitno ić na prigled kod psihologa.
Dugo je psihog divanijo sa Brankom. Kad se sve završilo izašli su iz ordinacije nasmijani. Psiholog od četrdesetak godina smijo se na sav glas dok mu je Branko od svoji trinajestak godina štogod divanijo.
Uskoro je u škulu stigo zvaničan dokument da je Branko sasvim normalan deran stim da je samo malo buntovan i ama baš ništa više.
Kad je to pročitala nastavnica Klara pa sva se zajapurila i na sav glas počela vikati da Branko nije ku što triba i da bi svit bijo najlipši kad bi sva dica bila ku njezina Patricija i još nuz to je dodala da bi dica tribala da se bave čime god , jeto ku jezina Patricija da svira saksofon.
Odanila je i nastavnica Klara kad je Branko završijo škulu i očo u sridnju, završijo je niki zanat i nise bavijo sotim neg je očo u bili svit . Dugo ga nije bilo svit ga je već i zaboravijo, svako je vodijo svoj život i mučijo se dovijajući se kako god zna.
Nastavnica Klara očla je u penziju dosta mlada jel je popuštala sa živcima i nije mogla više trpit dičje nestašluke, penzija joj nije bila velika pa je njezina mizimica Patricija odlučila da sa momkom Gabrielom ode u Švajcarsku da radi i tako pomogne materi.
Dugo i nje nije bilo da bi samo jedan dan javila materi da stiže kući.
Mater je čekala ćer dugo u noć, zavonijo je telefon oko ponoći i puna one materinske brige poletila je Klara do telefona ...
„Da izvolite“
„Kevo EEE ja sam evo stigli smo , ali smo ostali u kafeu ima žurka pa doćićemo ujutru na doručak –aj ćao“-to su bile Patricijine riči. Riči koje su zvonile mama Klari u ušima one riči „KEVO“ i „ĆAO.“
Dočekala je jutro Klara umotana u ćebe na rekamenu , savijena gledajući u jednu tačku na zidu. Trgnila se kad je kogod zazvonijo na vrati. Prosto je odletila do vrata i otvorila ji....
Njezina prilipa Patricija više nije bila sa onom lipom dugačkom kosom, nego sa paž frizurom ofarbana crno-crvenom bojom sa menđušama u ušima, pirsingom u nosu. Umalo u nesvist Klara nije pala.
„Mogu li kevo unutra???“
Klara se maknila sa vrata i puštila dite svoje unutra, dok je prolazila pored matere ostila se Patricija na dim i na alkohol. Tila je mater je počet ružiti al - kako će??? Nije je toliko vrimena vidila a sa njom je došo i čovik koji je nosijo kufere i koji je bijo pristojan i uredan.
„Izvolite „-veli Klara tom momku što je nosijo kufere pružajući mu novce u ruku.
Čovik je pogleda i pita je šta je to...
Histerična ku i uvik Klara drekne da je to napojnica za nošenje prtljaga..
Čovik se nasmijo, uzo i sijo. I dok je Klara ostala zinuta njezina Patricija je pogledala i kazla.
„Kevo ovaj lik ovde nije nosač kofera, on mene nosi i vodi kroz život on je moja ljubav.“
„Ali...ali....gde je Gabriel?“
„E on je svoje odkanto-nego upoznaj mog novog dečka.“
„Moje poštovanje gospođo ja sam Branko."
Pogledala mu je Klara u oči direktno i svatila je da svatila je oma je svatila sve... samo je zurila ku žaba iz vode...
„Kevooooooo. Branko i ja smo zajedno u bendu, on svira gitaru ja saksofon i slažemo se a Gabriel e on je svoje odsvirao eno ga leži u zatvoru za krađu.“
Svatila je sad Klara da je to onaj Branko kojeg je kazala da ga mrzi i da triba da budne kugud njezina Patricija, a sad on je sad jeto pametniji od njezine mizimice jel on je taj koji je kako je sama Patricija kazala vodi kroz život.
Bože pomislila je Klara kako ovaj život iđe. Kazala je da je Branko luckast a sad....sad... sad se sitila riči svoje majke Franciške iz Bukte...
„Klara dite moje, jeto vidim ja da ćeš bit kogod i štogod u životu al jedno zapamti da si ko i šta nikad nikog nemoj mrziti jel na mrzi kuća ostaje.“
(ilustracija: Nikola Tumbas vs. DeepDream's Da Vinci)
