Zbog vremenskih prilika koje nisu dozvoljavale da se svećana povorka održi kako je uobičajeno, odlučeno je da se predaja prvog kruva od ovogodišnjeg žita, gradonačelniku Bogdanu Labanu, obavi u katedrali Svete Terezije Avilske.
U prilogu govor gradonačelnika:
***
Poštovani gosti, cenjeni sugrađani, dame i gospodo,
Uvek je dobro biti zajedno. Zajedno razgovarati i dogovarati se; družiti se; zajedno raditi i zajedno slaviti. Danas smo ovde, u katedrali Svete Terezije Avilske, da zajedno proslavimo još jednu „Dužijancu“, tradicionalnu svetkovinu koja se povodom završetka žetve u našem gradu organizuje već više od 100 godina.
I ove godine је, u Đurđinu, održano tradicionalno „Takmičenje risara“, atraktivna manifestacija u okviru „Dužijance”, gde se žito kosilo kao nekad. Ris – ručno košenje žita – svojevremeno je bio jedan od najtežih i najvažnijih poslova marljivih zemljoradnika sa ovih prostora.
Taj posao su čekali, za njega se pripremali, a kad su ga obavili, znali su da će hleba biti i za iduću godinu. Zato su završetak risa proslavljali ponosno i sa velikom radošću, a iz tog veselja koje se u salašarskim porodicama dešavalo posle žetve nastala je i „Dužijanca”, kao običaj zahvalnosti Bogu na rodu pšenice.
S obzirom na to da je „Dužijanca“ vremenom postala mnogo više od narodnog običaja, izvesno je da bi pojačana promocija „Dužijance“ doprinela širenju turističke ponude našeg grada, tim pre što bismo imali šta da pokažemo.
A pokazali bismo da je „Dužijanca“ – između ostalog – manifestacija u kojoj se prepliće tradicionalno i savremeno, seosko i gradsko, svetovno i duhovno; da je poštovanje tradicije, jedinstven kulturni projekt, pokretni etnološki i tehnički muzej.
Učestvovanje velikog broja mladih u svih tridesetak događaja vezanih za ovogodišnju „Dužijancu”, istovremeno i raduje i nagoveštava da će ova žetvena svečanost još dugo biti jedna od bitnijih manifestacija u našem gradu.
Za „Dužijancu“ su od izuzetnog značaja ljubav i posvećenost ljudi koji su uključeni u realizaciju ove manifestacije i afirmaciju njenog kulturnog identiteta.
„Dužijanca“ bi, kao svetkovina dostojanstva, ponosa i zahvalnosti, uvek trebalo da predstavlja simbol zajedništva, a Subotica sredinu u kojoj se ljudi međusobno poštuju, razumeju i uvažavaju.
Subotička lokalna samouprava će i ubuduće podržavati „Dužijancu“, ali i sve druge skupove i događaje koji baštine tradiciju i kulturu različitih krajeva, jer je upravo Subotica prepoznatljiva po negovanju različitosti koja nas zbližava.
Pozdravio bih i pohvalio organizatore manifestacije – članove Udruženja bunjevačkih Hrvata „Dužijanca“ – i nosioce ovogodišnjeg slavlja i ovog lepog običaja: bandašicu Anu Ivanković Radak i bandaša Luku Gabrića.
Živeli, i svako dobro!
***
