Svečanim zatvaranjem, u petak, 9. septembra, završen je tradicionalni Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva. Organizator, Kulturno-umetničko društvo „Bunjevka“, priredio je pet festivalskih dana, a sve je bilo uokvireno kroz tri jubileja. Bio je to jubilarni, petnaesti Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva, KUD „Bunjevka“ je proslavila dvadeset godina postojanja, a glavna tema, koja se protezala kroz svih pet dana jeste vredan jubilej za Bunjevce – 330 godina od dolaska na ove prostore.
Festival, koji je drugu godinu uvršten među manifestacije od posebnog značaja za Grad Suboticu, počeo je u ponedeljak, premijerom predstave „Zemlja naši pradidova“ kojoj se, kroz scenski nastup, govori o obeležavanju 330 godina od dolaska Bunjevaca na ove prostore, što je uostalom i tema koja se provlači kroz ceo Festival. Predstava je održana na sceni „Jadran“, zaista se tražila karta više, a nakon gotovo tri sata programa čini se da su svi predstavu napustili zadovoljni.
– Predstava je bila podeljena u tri čina, u prvom je opisan život Bunjevaca u 17. veku, njihova postojbina. Drugi je govorio o 18. veku, dok treći govori o 19. veku, a završava se Velikim bunjevačkim prelom – istakla je Kata Kuntić, predsednica KUD „Bunjevka“, ali i autor teksta i režiser predstave.
O temi 330 godina od doseljavanja Bunjevaca je na tribini drugog festivalskog dana govorio dr Aleksandar Raič, a treći dan je bio rezervisan za temu obeležavanja 380 godina od rođenja fra Mihajla Radnića, prvog bunjevačkog pisca. O toj temi govorila je dr Suzana Kujundžić Ostojić, uz podršku novinara Jose Poljakovića.
Četvrtog dana Fesitvala, program je bio podeljen u dva dela. Pre podne je u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici održana četvrta Panel konferencija „Usmeno narodno blago, običaji i tradicija bački Bunjevaca“. Konferencija se sastojala iz tri dela, stručnog predavanja predstavnika Centa za nematerijalno kulturno nasleđe Ministarstva kulture Repulike Srbije, promocije zbornika sa prethodne Panel konferencije, te o četiri nove inicijative za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa Bunjevaca („Tradicionalni kolač – Božićnjak“, „Polivači“, „Slamarstvo – bunjevačko nacionalno obilužje“ i „Prve bunjevačke komponovane pisme“). Uvodnu reč dao je Saša Srećković, muzejski savetnik, koordinator za saradnju i edukaciju na međunarodnom nivou, a o temama su govorili Nela Ivić, Branko Pokornić, Kata Kuntić i Tamara Babić.
U drugom delu u Nela Ivić i Marija Bošnjak vodile radionicu za izradu tradicionalnog kolača – Božićnjaka.
Poslednjeg dana Festivala bio je rezervisan za otvaranje izložbe „Živit s kulturnim nasliđem Bunjevaca“, a nakon toga, je obeleženo svečano zatvaranje, kroz obeležavanje dva jubileja, 20 godina „Bunjevke“ i 15 godina „Festivala“, te kroz promociju prateće monografije, odnosno kroz darivanje svih onih koji su ostavili dubok trag u organizaciji Festivala, kao i kroz 20 godina postojanja KUD „Bunjevka“.
