Svečana sednica povodom 10. godina od Subotičke Inicijative - I vojvođanske konvencije –. (videti link za taj događaj)
U prilogu govor je Đorđa Subotića pročitanog na svečanoj akademiji; dok ostale govornike možete čuti u video prilozima
SUBOTIČKA INICIJATIVA – DESET GODINA POSLE
(Prva vojvođanska konvencija)
Đorđe Subotić, kopredsednik Koordinaciono akcionog odbora Četvrte vojvođanske konvencije
Subotica, Gradska kuća, petak, 28. februar 2014. godina u 12 časova.
Uvaženi domaćine ovog skupa, gospodine predsedniče SVM,
poštovano počasno predsedništvo,
republički i pokrajinski poslanici
učesnici Prve i svih dosadašnjih konvencija,
gradonačelniče grada Subotice,
dame i gospodo,
drugarice i drugovi,
poštovani prijatelji,
vojvođanke i vojvođani,
na današnji dan pre četrdeset godina, dakle 28. februara 1974. godina u Vojvodini i nad Vojvodinom zasijala je ideja slobode i ravnopravnosti. Tog dana u glavnom gradu Vojvodine, delegati Skupštine SAP Vojvodine doneli su Ustav Socijalističke autonomne pokrajine Vojvodine! Ovim prvim, i do sad jedinim Ustavom, započelo je novo razdoblje u prosperitetu, ravnopravnosti, ostvarivanju ljudskih prava i ekonomskom, kulturnom i društvenom razvoju Vojvodine. Na žalost ovo razdoblje blagostanja grubo je prekinuto ulučnom halabukom i putujućim političkim cirkusom i ustavnim pučom poznatijem pod nazivom «jogurt revolucija».
Ustavom iz 1974. Vojvodina je definisana kao autonomna pokrajina, demokratska društveno-politička zajednica zasnovana na «vlasti i samoupravljanju» radnih ljudi. Konstitutivni je elemenat federalizma i postaje neposredni subjekt SFRJ. U sastavu je Republike Srbije kao države i time čini posebni i autonomni, ali i sastavni deo ustavnog sistema republike i Jugoslavije uživajući poseban, istorijski pripadajući ustavni status.
Autonomna pokrajina u kontekstu ustavnih prava kako je zapisano: ima u osnovi iste funkcija kao i republika, osim onih koji su od interesa za republiku kao celinu i koje se utvrđuju republičkim ustavom, ali u skladu sa ustavom Jugoslavije;
- ima svoju teritoriju koja se ne može menjati bez saglasnosti njene skupštine;
- ima suvereno pravo na samoinsticionalizovanje, na osnovu kojeg donosi svoj ustav;
- uživa ustavno pravo‚ da samostalno uspostavlja i organizuje svoj sistem vlasti i upravljanja;
- ima zakonodavnu, izvršnu, sudsku, finansijsku statističku i ustavno-sudsku samostalnost (autonomiju).
Takvim ustavnim rešenjima sve građanke i građani u Vojvodini postaju ravnopravni! Briše se iz prakse ponižavajući termin manjina. U upotrebi su narodi i narodnosti, za manje nacionalne grupe koje žive u Vojvodini.
Na neki način to je koncept evropske unije u malom.
Na osnovu Ustava osniva se Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, osnivaju se i druge značajne institucije Vojvodine u svim oblastima života i rada. Radio televizija Novi Sad, postaje matična kuća na teritoriji Pokrajine i ubira radio televizijsku pretplatu, od koje se finansiraju program, produkcijski i emisioni kapaciteti, zaokružuje se informisanje (elektronsko i štampano) na svim jezicima naroda i narodnosti, ravnopravno obrazovanje, kulturni i naučni život, zdravstvena i socijalna zaštita... itd.
Zbog ustavnih principa čistih ekonomskih računa između republika i pokrajina i ustavnih instrumenata zakonodavnih, sudskih i izvršnih nadležnosti Vojvodina iz relativno zaostalog područja po razvijenosti svrstava se odmah uz najrazvijenije Sloveniju i Hrvatsku!
Vojvodina postaje veliko gradilište! Gradi se širom Pokrajine, u gradovima i selima u kojima žive građanke i građani Vojvodine pripadnici različitih naroda i narodnosti. Uspostavlja se bolji kvalitetniji život!
U hemijskoj industriji je izgrađeno 15 novih fabrika, a rekonstruisano 6, u metalnoj industriji izgrađeno 27, a rekonstruisano 12, u prehrambenoj industriji prošireno i rekonstruisano je 6 šećerana, a izgrađeno i najsavremenijije opremljeno 5 novih. Obnovljeno je i prošireno 6 pivara, izgrađene 3 sladare, izgrađeno je 16 novih kapaciteta fabrika hrana i konditorskih proizvoda, obnovljeno je i izgrađeno 14 klanica sa prerađivačkim kapacitetima. Obnovljene su velike mlekare...
Nakon uspostavljanja novog ustavnog sistema izgrađeno je 9 bolnica i domova zdravlja, grade se pozorišta, domovi kulture, izgrađeno je stotinak škola i obdaništa. Izgrađeno je šest velikih mostova na Dunavu, rekonstruisana i izgrađena putna, vodovodna i kanalizaciona mreža...
Sve je to značilo ne samo boljitak za Vojvodinu već i za Srbiju i Jugoslavijiu. Setimo se samo ulaganja Vojvodine u energetska postrojenja, poput Drmna, u konstantno prelivanje dobiti iz poljoprivrede u kasu socijalnog mira i sijaset primera solidarnosti za nerazvijene...
Onda nam je nametnuta «jogurt revolucija», događa se centralistički neustavni puč, gase se demoktraske institucije, a zatim i miloševićki Ustav iz 1990. godine, koji je u istorijskoj ravni sa obznanom. Vojvodina rapidno propada, najviše siromaši od svih drugih delova bivše SFRJ, zaostaje civilizacijski, kulturološki i ekonomski. Finansira sva ratišta i gradilišta i potemkinova sela režima Slobodana Miloševića. Karakterišu je političke diferencijacije i takozvani tehnološki viškovi, otpuštanja odlazak mladih obrazovanih ljudi u inostranstvo, proterivanje nesrpskog življa i nasilna promena strukture stanovništva... Autonomija se svodi na ponižavajući Statut i poverene nadležnosti, te praktično postaje srbijanska neokolonija na pragu Evrope. Sve kasnije političke elite su na neki način bile zadovoljne sa ovim nasleđenim statusom Vojvodine, jer su i dalje, od ovdašnjih resursa crpile sredstva za svoje interese i opstanak na vlasti, pa čak i one koje su dobile poverenje građana Vojvodine na antimiloševićevoj politici. Suštinski se ništa nije promenilo da danas, osim što su carevi demokratije nosili neka nova odela, na oduševljenje svoje svite, posebno u predizbornim paradama.
Poštovani prijatelji,
u ovom teškom razdoblju postojao je uvek otpor srbijanskom centralizmu, on je najefikasnije potvrđivan na izborima na kojima su u Vojvodini prevagu odnosili demokratski predsednički kandidati. Setimo se samo dr Ivana Đurića i Milana Panića i grupacija koje su slovile kao demokratske.
Postojao je artikulisan i organizovan otpor.
Jedan od tih vidiva je i konvencijsko delovanje, čiji desetogodišnji jubilej obeležavamo upravo ovde, na mestu gde je održana Prva vojvođanska konvencija i donet prvi dokument SUBOTIČKA INICIJATIVA. Nije sličajno Prva konvencija održana baš na dan donošenja prvog i jedinog Ustava Vojvodine, jer sve četiri konvencije karakteriše zahtev za slobodom, ravnopravnošću i ustavnim nadležnostima Vojvodine sa zakonodavnim,, sudskim i izvršnim nadležnostima, raspologanju imovinom, pravom na prihode, prirodnim i radom stvorenim resursima, finansijskom i statističkom samostalnošću.
Konvencijsko delovanje karakterišu dva razdoblja, pre donošenja Ustava 2006. godine i nakon toga. Čine je različite grupacije civilnog društva, političkih partija, uglednih pojedinaca, afirmisanih stručnjaka iz svih oblasti društvenog, obrazovnog, naučnog, kulturnog, medijskg i sportskog spektra. Neki su u ovome od počeka, neki su odlazili, pa se vraćali, a mnogi su se vremenom i priključivali.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi,
nad političkim subjektivitetom Vojvodine izvedena su dva atentata. Prvi - nakon «jogurt revolucije», u Ustavu iz 1990. godine, a drugi, ne manje brutalan - u ustavnim rešenjima iz 2006. godine. Od tada je vojvođanska autonomija priljučena na aparate za veštačko održavanje života, a Ustavni sud svojom rigidnim odlukama isključuje jednu po jednu funkciju. Vojvođanska autonomija u političkom smislu je pred umiranjem! A grobari, na političkoj sceni, se takmiče u svojim uslugama pokopa.
Suštinski zahtevi konvencijskog delovanja su:
Ostvarivanje zaključaka sa Mirovne konferencije održane u Londonu 1990. godine – zahtev za vraćanjem građanskih i ustavnih prava građankama i građanima VOJVODINE.
Konstitutivni akt Vojvodine - Ustav, u kojem će biti deponovane, sudske i izvršne nadležnosti, pravo na posedovni list, finansijsku i statističku samostalnost, izvorne prihode, pravo na imovinu, prirodne i radom stvorene resurse i garancije međunarodne zajednice za takav vid političkog subjektiviteta.
Četvrta vojvođanska konvencija u svom primarnom zahtevu zalaže se za ravnopravnost Srbije i Vojvodine. Predlaže federalizaciju složene države Srbije, parlamentarnu demokratiju, dvodomi parlament sa većem građana i većem federalnih jedinica, sekularno društvo i laičku državu. Ovaj zahtev Repubika Vojvodina (federalna jedinica) u Saveznoj republici Srbiji temelji se i na činjenici da Vojvodina nije nastala na teritoriji današnje Srbije, što je bitno razlikuje od ostalih regiona. Ali, Četvrta konvencija uvažava i drugačiji zahtev za uređenjem Vojvodine u Srbiji sa nadležnostima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti sistemom korak po korak.
Ovi zahtevi se temelje i na činjenici da građanke i građani Vojvodine ubedljivom većinom nisu prihvatili ovaj ustav na dvodnevnom referendumu, ali i na iskustvu najrazvijenijih zemalja (Nemačka, Austrija...) koje su federalizovane. Federalizam je lek za opustošenu i osiromašenu Vojvodinu, ali je koristan i za sve delove Srbije i državu u celini.
Nalazimo se u predizbornoj kampanji. Vojvođanski glasovi su glavni cilj svih učesnika u izbornom ciklusu Onih koji bi da je ukinu i preimenuju u severnu srbijansku ili srpsku neokoloniju, ali onih koji su navikli na marionetsku autonomiju. Dakle, da se zadrži klijentelistički partijski monopol u pokrajinskim organima. U ovim izborima se pojavljuju floskule tipa: Vojvodina moderna evropska regija; suštinska, široka, najšira, puna, zaslužena, finansijska, ekonomska, autonomija po Omnibusu... i redovno dodaje u skladu sa Ustavom ili bez elemenata državnosti. Pojavljuju se i termini sekundarnih ili delimičnih nadležnosti. To znači‚ zadržavanje statusa quo! Od takvih autonomija građanke i građani Vojvodine neće kvalitetnije živeti, niti će mo imati bolji i kvalitetniji obrazovni i zdravstveni sistem.
U jeku je izborna kampanja. strankama je svaki minut dragocen za promociju svojih ideja. Ali danas su ipak sa nama stranački prvaci članovi Četvrte konvencije: Ištvan Pastor, predsednik SVM; Dušan Mijić, predsednik LDP-a Vojvodine; Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije. Ovde smo zajedno da potenciramo borbu za politička, građanska i ustavna prava građanki i građana vojvodine. Najsrdačnije im zahvaljujem na tom gestu.
Ne mirimo se surovom statističkom činjenicom po kojoj se Vojvodina svrstava u nedovoljno razvijene regione u Srbiji. Želimo razvijenu Vojvodinu u evropskim manirima, koja će doprineti demokratizaciji, ali i razvoju celokupne zajedničke države. Za to su potrebni instrumenti i potreban je novi Ustav Srbije!
Članice Vojvođanske konvencije se zalažu za dostojanstvo svih u Vojvodini, građanska i ustavna prava, a ne pokrajinski partijski klijentelizam,
Čestitam, dan donošenja prvog Ustava Vojvodine, sa željom kada se ostvare konvencijki zahtevi da to bude dan Vojvodine i svih njenih slobodnih građanki i građana.
