Subotička moderna: Geo-politički položaj

Pet, 21.02.2014 - 12:27 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

U sagledavanju datog i projektovanju mogućeg uputno je uzimati u obzir sledeće osobenosti grada, kao koordinate održivog razvoja:

  • geopolitički položaj
  • prirodni ambijent (ravnica, vodotokovi, šume, etc.)
  • istorija i tradicija
  • multietnička struktura stanovništva
  • duhovne koordinate (kultura, religija)
  • privredna razvijenost i potencijali
  • komunalna infrastruktura
  • institucionalna razvijenost (zdravstvo, prosveta, nauka)
  • socijalna gibanja i raslojavanja
  • organizacija i kapaciteti javne vlasti (odnosno lokalne i izvedene vlasti)
  • civilna scena
  • politički kaleidoskop (stranke, udruženja i sl.)

Treba imati u vidu da je Subotica u protekloj deceniji dobrim delom poprimila image „švercerskog čvorišta“. Postoje ne male sumnje da su lokalni bosovi nelegalno profitirali, a "građanstvo" plaćalo cenu njihovih trgovina ne samo sa robom, već i sa nacijom, funkcijama, položajem, nestabilnošću i čemu sve ne.

Skiciranje svaki od navedenih determinanti razvoja, nalaže elaboraciju u direkciji i zadatostima:

  • otvaranje procesa reindustrijalizacije lokalne zajednice zadatosti eko standarda
  • sanacije i promene političke matrice vlasti (neovisno od partije)
  • artikulisanog socijalnog modela grada
  • rekonstrukcije prosvetne, pre svega univerzitetske strukture
  • rad institucija na polazištima ljudskih sloboda i prava, vladavine preava
  • ozbiljno redefinisanje javnih politika u gradu
  • stvaranje javnosti i javnog mnjenja, odnosno subjektivacija građana (bez stranaka)
  • evropeizaciji

Svaki od ovih sublimata emituje kako pozitivne, tako i negativne trendove koji manje ili više utiču na perspektivu, razvoj i budućnost grada. Politička umešnost se sastoji u tome da se podstaknu i podrže oni sadržaji, koji vode dobrobiti građana (individualnom i socijalnom dostojanstvu) te izglednosti, stabilnosti i smislenosti rada i življenja.

Geo-politički položaj

Oko Subotice realno ima podosta nedoumica, koje su iznad svega emitovane iz stega ranijih ideoloških, blokovskih i nacionalno-državnih aspiracija i sučeljavanja. Šta znači pripadanje i podvođenje grada od nosioca ove ili one ideologije, nacionalno/manjinske-aglomeracije, u kovitlacu evropskih integracija i povezivanja? Sva ta rezervatska, pijemontska, separatistička svojatanja su naprosto, za neko vrlo izgledno vreme, bespredmetni. Jednako su degutantna zalaganja da ovaj grad bude neki manjinski rezervat, nacionalni "soldatland", ili pak i branik srpstva. Da li će Subotica biti u Južnoj Mađarskoj ili "Srpska karaula", odnosno deo Hrvatskog Podunavlja; pitanja su iz aspekta budućnosti potpuno opskurna. Za ljude okrenute budućnosti sve to izgleda trivijalno, ali i realna, odnosno opasna alternativa. Grad treba da ima svoj identitet, svoj "image" otvorenosti. Za budućnost i razvoj ove sredine potrebno je pokrenuti, iako skromne, ali prisutne energije i imaginacije na zadatosti održivog razvoja i pristojnog življenja. Iz takvih i drugih razloga, grad je upućen da nadilazi sve ove ideje jednostranosti i samodovoljnosti.

Razne teorije granice su krajnje insuficijentne u nekom participiranju budućnosti. Subotica treba da bude po svom habitusu slobodan grad, sa svojom srednjoevropskom utemeljenošću koji neće podlegati ovim ili onim etno-nacionalnim, lumpen buržoaskim ili mediokritetskim porivima aktera kapitala i vladanja.

Sa razvojnog aspekta lokacija na granici ne može biti hendikep, već startna prednost. Tim više jer je Subotica "prag Balkana i vrata Evrope". Time se u osnovi otvara niz razvojnih mogućnosti u deceniji pred nama. Saobraćaj, komunikacije, tranzit ljudi, robe i kapitala, razmena duhovnih dobara, uistinu može predstavljati razvojni resurs. Na tom fonu je uputno preferirati evropske kriterije i merila, institucije, standarde i procedure. Svi ovi atributi evropeizacije i nisu baš daleko od ovog grada.

(deo 3 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>

Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.

Autor teksta: 

Više o ovoj temi...

Grad je nastao u ravnici, sa neminovnim uslovljavanjem da upravo takav ambijent bude izvor života i osnova ekonomije. Grad nema reku, što je svakako hendikep koji valja transcendirati. Ali grad ima jezero Palić, sa ne baš malim potencijalima razvoja. Poljoprivreda i na njoj zasnovana industrija, predstavlja ključni resurs privređivanja. Normalno je da se na granama poljoprivrede razviju prateće proizvodnje, jer je to uistinu privredni resurs. To je iskustvo i vrednost minulih vremena. Osnovni razvojni nalog danas je vezan za veću poljoprivrednu proizvodnju, za nove proizvode u prehrambenoj industriji, za razvoj pratećih proizvodnji.

Ideje i inicijative vezane za veličinu poseda, vlasničko raščišćavanje poseda, klasterizaciju, nove poljoprivredne kulture, razvoj...

detaljnije
Post date: Sre, 26.02.2014 - 08:12

"Misliti globalno – raditi lokalno” veli Dž. Neisbit, a drugi će dodati na ovu poruku da se treba i udruživati regionalno. Dakle nalazimo se u nalogu da formatiramo lokalno, regionalno i globalno po sopstvenom habitusu, imaginacijama i energijama.

U naporu da se sažmu ideje, koncepti, vizije, procesi i stanja, u okruženju i svetskim trendovima, poželjno je i korisno uzimati one ideje, koje korespondiraju sa našim datostima i zadatostima; odnosno koje (in)direktno utiču na ukupnu konfiguraciju grada.

Ne mali broj savremenih analitičara ukazuje da se ključne promene društvenog realiteta ipak izvode na lokalnim nivoima. Globalni procesi mogu uticati na tokove u lokalu ali kada se organizuju i lokalno/regionalno...

detaljnije
Post date: Pon, 17.02.2014 - 23:34

Svet u 2050 godini biće onakav kakvim ga sami napravimo. To nam ostavlja odrešene ruke za naše delovanje, našu posvećenost i za naš moralni sud. To takođe znači da će ovaj period biti vreme strašne političke borbe, zato što je ulog mnogo veći nego u tzv. normalna vremena.

I. Volerstin: Utopistika ili istorijski izbori dvadeset i prvog veka

Pred Vama je pokušaj sabiranja ideja održivog razvoja Subotice "sada i ovde". (Ne)izvesna budućnost, sa traumama i frustracijama koja traju četvrt veka, obeležava generacije ovih prostora sa "okončanim, pasjim i odloženim životom" Ima li snage i imaginacije da se zaviri u budućnost. Kako iz "postsocijalističkog košmara“ iznova tražiti puteve izlaska?

Ovaj narativ poziva na...

detaljnije
Post date: Sub, 15.02.2014 - 02:50
Custom Search