Povodom godišnjice smrti Radomira Konstantinovića, filozofa, književnika i pesnika, rodom iz Subotice, održana je konferencija za medije na kojoj su najavljena dešavanja posvećena ovom velikom kritičaru nacionalizma, autoru "Filozofije palanke".
Prva od manifestacija biće tribina koju organizuje NDNV u saradnji sa Skupštinom APV, održat će se sutra u Skupštini Vojvodine gde će posle pozdravnog govora Ištvana Pastora, predsednika Skupštine AP Vojvodine, govoriti Latinka Perović, Laslo Vegel itd..
Obeležavanje godišnjice, koje će se održati paralelno u tri grada: Subotica, Novi Sad i Beograd inicirao je pokret Novi optimizam.
Na pressu su govorili, Branislav Grubački, predsednik Pokreta "Novi optimizam" iz Zrenjanina, Modest Dulić, gradonačelnik Subotice sa inicijativom da se Radomiru Konstantinoviću posthumno dodeli zvanje Počasni građanin Subotice i da se u okviru obeležavanja godišnjice njegove smrti sledeće godine organizuje manifestacija "Dani esejistike", i Mirko Đorđević, sociolog iz Beograda i potpredsednik Pokreta "Novi optimizam".
U zvučnom prilogu se nalazi zanimljiv, kraći intervju sa Mirkom Đorđevićem koji je vodio Zlatko Romić, novinar Radio Subotice, sa temom o položaju i uticaju verskih zajednica u našoj sekularnoj državi Srbiji...a u nastavku je tekst Zlatka Romića
*
Sociolog religije Mirko Đorđević o farizejstvu predstavnika crkava i nosilaca vlasti
DUH PALANKE JAČI I OD USTAVA I OD KANONA
Gostujući nedavno u emisiji "Nedjeljom u 2" don Ivan Grubišić rekao je da su upravo oni koji sebe deklarativno proglašavaju vernicima zapravo najtvrdokorniji i najnetolerantniji soj ljudi, bez obzira radi li se o katolicima, pravoslavcima ili muslimanima. Problem je, međutim, u tome kada predstavnici Crkve i verskih zajednica to prihvataju kao normalno stanje duha i svesti, a još više kada predstavnici vlasti, popuštajući pred verskim populizmom i tradicionalizmom, Crkvu prihvate kao saveznika u vođenju državne politike. Istinski vernici, oni koji "crvenu nisu zamenili za crkvenu", sigurno vide sublimaciju duhovno-svetovnog licemerja i zato bez bojazni mogu nastaviti sa čitanjem onoga što je o problematici "velikih" i "malih" crkava i verskih zajednica, kao i o odnosu države prema njima, za naš list govorio sociolog religije Mirko Đorđević.
Kako tumačite činjenicu da u sekularnoj državi tzv. istorijske crkve i verske zajednice predstavljaju značajnu budžetsku stavku od Republike do lokalne samouprave, a da istovremeno male verske zajednice ne ostvaruju te privilegije?
"Država u kojoj živimo je po Ustavu de jure sekularna, a de fakto nije nego je nešto između. Mi imamo dominantne crkvene strukture koje na talasu klerikalizacije vrše uticaj na državu. Zbog toga ono što pitate i nije neko čudo, jer je prvo urađeno da se neosnovano legitimizuje i proglasi pet nekakvih istorijskih religija, a da se pri tome ostale stave u drugi plan. To je apsolutna besmislica i toga nigde u svetu nema, jer nema religijske zajednice i crkve koja nema neku tradiciju. Dakle, što se tiče malih verskih zajednica, one ne samo da su skrajnute, i zakon ih ne propznaje, nego se nalaze bukvalno na margini društva i njihova prava se ne poštuju. Primera radi, za male verske zajednice, što je normalan izraz u svetu, kod nas se koristi jedan potpuno neosnovan izraz, psovačkog karaktera: 'sekte'! Nisu to sekte nego male verske zajednice, od kojih su neke po tradiciji stare i po dve hiljade godina, kao što je to, na primer, slučaj sa nazarenima. Na žalost, to je naša realnost, a ona govori da takozvane istorijske crkve i verske zajednice, iako nisu registrovane kao političke partije, ipak vrše ogroman politički uticaj i u domenu spoljne i u domenu unutrašnje politike."
Koliko se u tom smislu može govoriti o diskriminaciji dece, čiji su roditelji pripadnici malih verskih zajednica, jer nemaju ravnopravan tretman u školi kada je reč o veronauci?
"Apsolutno se može reći da su diskriminisana. Međutim, tu postoji i drugi problem. Naime, veronauka je u škole uvedena protivustavno i nezakonito jednom na brzinu donetom uredbom koja je imala zakonsku snagu. Isti je slučaj i sadašnjim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, koji jeste usvojen u Skupštini Srbije, ali je on ipak protivustavan. Ali, vratimo se na veronauku u školama. Hrišćanske crkve, recimo, imaju svoj prosvetni sistem od zabavišta do fakulteta sa pripadajućim programima. Laička država takođe ima sve to. Kada je veronauka uredbom uvedena, dogodilo se nešto što nigde u svetu ne postoji, a to je da se ta dva prosvetna sistema, koja ne samo da se presecaju nego i isključuju, odjednom spoje. Tako smo danas u školama dobili situaciju koja je bukvalno neprirodna. Jedini smisao uvođena veronauke po mom mišljenju, a nisam jedini koji tako misli, je da je veronauka legitimna i potrebna u crkvama i pri crkvama, uz pomoć društvene zajednice. Ali, u laičkim školama ne, zbog suštinskih razlika ova dva sistema. U laičkim školama, recimo, uči se da se Zemlja okreće oko svoje ose i oko Sunca, dok se u Crkvi uči da se Zemlja uopšte ne okreće. Ili: u laičkim školama uči se da je čovek nastao u procesu evolucije, a u Crkvi... To se, jednostavno isključuje i nije primereno takve eksperimente raditi na deci. U Rusiji, na primer, nema veronauke u državnim školama, a imaju sigurno desetak religija."
Kako tumačite i činjenicu da su predstavnici svih pet takozvanih istorijskih crkava i verskih zajednica horski ćutali u vreme kada im je omogućeno raspolaganje državnom zemljom, a da pri tome nije donet Zakon o restituciji na koji mnogi građani čekaju?
"Ja nisam stručnjak za restituciju i za vraćanje imovine i to je u suštini ekonomsko i državno pitanje. Ali, nacionalizacija je 1946. izvršena potpuno zakonito, kao što je to isto zakonito učinjeno i u Francuskoj dok je na vlasti bio De Gol. Ovde je problem u tome što se sada pojavljuju crkve koje traže imovinu. Tu imovinu im po zakonu do određene mere naravno treba vratiti. Ali, ne si svu. Jer, ne možete dozvoliti da se jednom manastiru ili sestrinstvu vrati 50 hektara zemlje ili šume, a njih je tamo pet! Nema potrebe za tim. Tu se treba naći mera, ali država to još nije uspela. Zbog toga i nije čudno što su potpuno istinite reči jednog pokrajinskog funkcionera da je više od trećine Fruške gore u svojini Srpske pravoslavne crkve. To je paradoksalno, jer je Fruška gora Nacionalni park."
Gledate li na prisustvo religijskih obeležja u državnim ustanovama ili na postojanje kolektivnih krsnih slava u nekima od njih ujedno i kao na flagrantno kršenje zakona istih tih ustanova?
"Apsolutno. Tako nešto je nespojivo sa duhom moderne sekularne države, ali toga, na žalost, ima. Očito je da se time ruši tradicija i da se krše određena prava. Zbog toga mi imamo jednu paradoksalnu situaciju da ustavni poglavar Republike javno se klanja monarhističkim simbolima. Vi to ne možete zamisliti ni u jednoj Francuskoj ili Italiji, gde se jasno zna da li je Crkva odvojena od države ili nije. To, naravno, pada u oči građanima, posebno onima koji nisu pripadnici većinske religije, i izaziva opravdano nezadovoljstvo."
To je, zapravo, "Filozofija palanke" na državnom nivou.
"Upravo tako. Mi se danas ne sećamo slučajno Radomira Konstantinovića. On je napisao fenomenologiju palanke, odnosno kako se ona sve manifestuje, i to na svim nivoima: od istorijskog i književnog do državne politike i aktuelnog stanja. Kao pravi mislilac, on je taj posao maestralno uradio."
Vidite li u perspektivi Srbiju kao modernu, građansku i liberalnu državu kojoj će crkve i verske zajednice imati mesto koje im realno i pripada?
"S obzirom na to da sam nepopravljivi optimista, moj odgovor da to vidim i da u to verujem. Ali, do toga treba da prođe još dosta vremena. Da citiram mog prijatelja vladiku Lavrentija, koji je na tu temu jednom izjavio: 'Mi Srbi idemo u budućnost. Ali natraške."
Z. R.
Okvir 1
Kako gledate na izjavu episkopa šabačkog Lavrentija da treba priznati autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve?
"Njegova izjava nije nova, jer je i ranije zastupao slična stajališta. Sad je jasno i glasno rekao da je vreme da Srpska pravoslavna crkva da autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. To će formalno i morati da se uradi. Međutim, otpor tome unutar SPC-a je velik i stižu reagovanja ostalih episkopa koji se sa tim ne slažu. To pitanje je vrlo važno, jer ono nije samo crkveno nego i opterećuje odnos Makedonije sa Srbijom i drugim državama. Konačno, sve pravoslavne crkve u svetu su nacionalne, jer imaju nacionalni predznak. To što Makedonci traže, kod nas je uradio još Sveti Sava jula 1219. kada se nezakonito, i mimo svake volje, otcepio od Vaseljenske crkve pa je zbog toga bio i izopšten. Dakle, Makeodnci to svoje pravo traže sasvim legitimno. Još pokojni patrijarh German govorio: 'Dok smo u jednoj državi, postoji jedna, Srpska, pravoslavna crkva. Ali, ako sutra Makedonija bude nezavisna država, ona legitimno pravo da ima svoju zakonitu i samostalnu Crkvu'. Prosta stvar."
Okvir 2
Da li po Vašem mišljenju zaista nije vreme za papinu posetu Srbiji ili je reč o izgovoru za neiskren odnos vrha Srpske pravoslavne crkve prema pojmu ekumenizacije?
"Očevidno ovo drugo, a to znači da je reč o neiskrenom odnosu. Već spomenuti vladika Lavrentije kaže: 'Pa, kakvi smo mi to Srbi i pravoslavci da se bojimo pape? Zašto da se bojimo?' Tu su razlozi političke prirode, a papa je do sada posetio brojne pravoslavne zemlje. I papa u koju god zemlju dođe, to lično znam iz susreta sa papom Pavlom VI, klekne u tamošnjoj crkvi. Na žalost, i ovde se kroz formu razloga pre svega može govoriti o preovlađujućem duhu palanke i unutar Crkve."
