Nenajavljeno, javna rasprava o oživljavanju jezera Paliću održana je na Otvorenom univerzitetu 14.decembra. Jedno pitanje se nameće posle ove "interne" rasprave. Zašto mediji nisu bili pozvan od strane lokalne samouprave, da isprate ovu veoma važnu priču za grad i jezero Palić? Par novinara koji su se našli tamo informaciju su dobili slučajno pri prolazu na univerzitetu
...
Da bi se došlo do najboljeg načina ponovnog oživljavanja jezera neophodno je izvaditi mulj, konstantno pratiti stanje u njemu i napraviti močvarna ostrva na kome bi biljke bile filteri, rečeno je u Otvorenom univerzitetu na javnoj raspravi o studiji procene uticaja na životnu sredinu čišćenja i remedijacije mulja iz jezera Palić.
Susretu razmene stručnih mišljenja u potrazi za najboljim rešenjem za spas jezera prvi put su prisustvovali i stručnjaci - staraoci nad Palićem i jezerom Ludaš, predstavnici, Gradske uprave, ustanova koje se bave ekologijom ili zaštitom prirodnih dobara i tim Instituta.
Prema studiji Instituta "Jaroslav Černi" jezeru su potrebne stalne količine sveže vode, a što je omogućeno dotokom vode sa prečistača i kanalom Tisa - Palić. Iako se kvalitet vode znatno popravio od kada radi novi prečistač u plitkom jezeru još uvek ima azota i fosfora.
- Ranija istraživanja su pokazala da je na dnu Palića oko dva miliona kubnih metara mulja različite debljine i to čak do 1,5 metara. Mulj je neorganskog sastava i sadrži 70 odsto peska. Njime se ne mogu đubriti njive kao što smo ranije predviđali i zato je sada predlog da mulj u jednom delu jezera skladištimo - kaže odgovorni projektant Goran Nikolić iz Instituta "Černi".
Prema projektu i rečima Gorana Nikolića, mulj iz četvrte i treće zone jezera bi se izvlačio mašinama koje rade na principu usisivača i prebacivao bi se u drugi sektor koji bi na dva dela delila armirano betonska konstrukcija koja bi imala propusne podloge kroz koje bi se mulj cedio.
- U drugom sektoru Palića predviđeni su vetlendi, odnosno močvarna ostrva, na kojima bi se uzgajale biljke koje su neka vrsta filtera i mogu da apsorbuju azot i fosfor. Kod praćenja stanja ukoliko voda sa prečistača ne odgovara treba je preusmeriti u druge tokove. Ako projekat bude prihvaćen spas za Palić biće redovno košenje močvarnih ostrva i stvaranje zelenog pojasa oko jezera - kaže Goran Nikolić.
Sanacija jezera Palić bi prema ovoj studiji koštala oko milijardu dinara, dok izrada idenog, glavnog projekta i drugih pratećih košta 24,7 miliona dinara.
Primedbe na predlog Instituta izneli su Vesna Vider iz "Palić - Ludaša", dr Đula Fabijan sa Građevinskog fakulteta u Subotici i biolog Gabor Mesaroš ispred Udruženja za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa "Protego". Njihovo mišljenje će Institut "Jaroslav Černi" uvažiti prilikom izrade glavne projektne dokumentacije.
- Palić traži ozbiljne intervencije jer je promenio karakter tokom poslednjih decenija. Četvrti sektor posmatramo kao turistički bazen i u ovoj studiji nije razrađena eko - sistemska zaštita za taj deo - rekao je Gabor Mesaroš.
Vesna Vider kaže da je manjkavost studije što nije vrednovana istorija predela i uticaj te istorije na sadašnji njen status.
- Podizanjem kaseta za odlaganje mulja i stvaranjem močvarnih staništa menja se odnos vodenog ogledala i ono se smanjuje za oko 20 odsto. "Palić - Ludaš" je nemoćan kao staraoc jer ne postoji nijedan zakon koji bi nam omogućio da napravimo zelenu zaštitnu zonu, pošto je zemlja do jezera privatno vlasništvo - kaže Vesna Vider.
Dr Đula Fabi kaže da izmuljavanje krije opasnost od oslobađanja štetnih materija i da se njime pomera deset miliona kubnih metara ocedne vode.
- Postavlja se pitanje vodnog poremećaja balansa. Sumnjam u močvarna ostrva, jer ako ona ne budu apsorbovala višak fosfora i azota onda treba dodatno upumpavati vodu a to dodatno povećava troškove. Sa druge strane postoji mogućnost da dobijemo močvaru koja će ponovo promeniti karakter Palića. Rešenje sa vetlendima je velika nepoznanica i preskupo je - zaključio je dr Đula Fabijan.
izvor: Blic
