Do sada je iz jezera izvađeno 190 tona invazivnih ribljih vrsta, što pokazuju da prve procene o 120 tona babuški nisu bile tačne, te da je u vodi više ribe koja se smatra „korovom“ u ribljem svetu
Od 1. septembra do danas iz turističkog sektora jezera Palić izlovljeno je 89 tona ribe, a ova velika količina pokazatelj je i da u panonskom jezeru ima mnogo više babuški, nego što su bile prethodne procene.
Sanacioni izlov invazivnih ribljih vrsta iz jezera, a to se pre svega misli na srebrnog karaša, odnosno popularnu babušku, započet je pre nekoliko godina kao jedan od oblika biomanipulacije kojim se, uz ostale mere, nastoji očistiti i spasiti jezero Palić. Ova mera deo je šireg programa zvanog „Ekolakus“ a koji u visini od 6,5 miliona evra finansira Nemačka razvojna banka.
- Izlov ribe smo radili u različitim godišnjim dobima, kako bi utvrdili kada se postižu najbolji rezultati. Ovog juna dve sedmice smo radili izlov, kada je iz jezera izvađeno 15 tona ribe, ali smo onda prekinuli upravo zbog manjeg izlova. Nastavili smo u septembru i do sada izvadili 89 tona ribe. Od kako se sprovodi ova mera iz jezera je izlovljeno 190 tona invazivnih ribljih vrsta, što pokazuje da naše prve procene o 120 tona babuški u Paliću nisu bile tačne“ rekla je Marta Dobo, direktorica JP „Palić Ludaš“.
Tamaš Vinko, stručni saradnik ovog preduzeća govorio je pojedinačno o vrstama koje su izlovljene.
„U izlovu smo fokusirani na invazivne vrste, babuška je bila u velikom procentu, ali izlovili smo i druge vrste poput američkog patuljastog somića, sunčanice, kineskog razbora“, kaže Vinko, ali ono što je bitno jeste da je u vodi sve više autohtonih vrsta poput šarana, greća, smuđa, deverike, a ta riba je odmah vraćena u vodu, pošto izlov specijalnim vrškama ne povređuje ribe prilikom izlova. Sa rezultatima izlova, istovremeno je najavljeno i poribljavanje koje treba da se obavi do kraja ove godine. „Više od 10 godina nismo radili poribljavanje Palića, a razlog je bio loš kvalitet vode. Sada smo videli da je trenutak da počnemo, i to prvo sa manjim količinama smuđa, štuke, ali i drugih vrsta koje ćemo postepeno puštati u svim na Paliću i na Ludaškom jezeru. Nakon toga radićemo monitoring da vidimo kako je uticalo na kvalitativni i kvantitativni sastav ribljeg fonda“ kaže Vinko.
U poslu sanacionog izlova ribe bio je angažovan veliki broj stručnjaka i saradnika – od ribara iz preduzeća „Ulov ribe Jovičin“ iz Kovilja, preko saradnika preduzeća „Palić Ludaš“, grada, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, nadležnog pokrajinskog sekretarijata i ministarstva, naveo je Marko Stojčić, konsultant na projektu iz kuće „Poš i partner“. „Osim izlova rade se i naučna istraživanja, na svakom mestu gde su postavljene vrške očitava se temperatura i providnost vode, analiziraćemo sve parametre i imaćemo jasnu sliku o tome šta se dešava u jezeru“ rekao je Stojčić.
