Povodom jubileja rada likovne kolonije Bucka Ganjo u vestibilu Gradska kuće je otvorena retrospektivna izložba sa manjim brojem slika iz fonda ove kolonije. Tokom dvadest godina postojanja, nastale idejom bračnog para Galo i Torok Ištvana, kroz koloniju je prošlo preko tri stotine umetnika koji su ostvarili preko hiljadu radova na 180 izložbi. O početcima rada i ideji da se obeleži godišnjica štampanjem kataloga, koji je pomogao grad, govorili su Slavko Parać, predsednik Skupštine grada, Daković Slavica i Janoš Nemet.
U nastavku obraćanje Slavice Daković:
Danas sam ovde, na otvaranju ove male retrospektivne izložbe kroz koju je provučeno minulih 20 godina, zato što sam, na neki skroman način, bila saučesnik u ovom kolonijalnom poduhvatu. Sećam se prvih saziva umetničke kolonije Bucja ganjo, sećam se kako je nastajala i kako se gradila kolonija u Buckama, znam i priču o tome kako su se sreli jedan slikar i jedan poštar, tamo sa svojim delima prisutni Šandor Torok i ovde sa nama Jožef Gal, i kako se od ideje da u Subotici postoji privatna umetnička kolonija stiglo do brojnih saziva, izložbi, i vrednih dela. Više od 300 umetnika iz desetak zemalja za proteklih 20 godina prošlo je kroz ovu koloniju, postavljeno je oko 180 izložbi, a nastalo je više od hiljadu radova. Joška može da nam kaže šta je sa njima, šta čuva, šta je poklonio, a mi vidimo šta je za ovu izložbu izdvojio: tridesetak slika medju kojima su autori iz bližeg i daljeg okruženja: od našeg grada, do gostiju iz Rusije, Bugarske, Madjarske, Ukrajine, Engleske...Od imena koje znamo tu su naravno Šandor Torok, Ištvan Sajko, Pavle Blesić, Katarina Tonković, Petar Mojak, Vladimir Spasić, Endre Penovac i drugi. Svi oni su voleli da dodju u Bucke, i kada sami ih kao novinar pitala zbog čega se tamo dobro osećaju, većina je pominjala jednu stvar: gostoprimstvo Magde i Joške Gala koji su svoju kuću pretvarali u njihov dom. Imali su svoj mir: nastajali su pejsaži, mrtve prirode, portreti, skulpture. Pitala sam ih onda: kako gleda jedan slikar, umetnik: korpu punu voća, oblak, šumu, da li našim očima običnog posmatrača, ili je to gledanje iz novog ugla. Odgovarali su: On ih, gledajući stvara. I tako smo u ovoj koloniji mogli i da učimo i da se družimo, da nazdravimo uz neki dobar kotlić, i da upoznamo ljude koje na drugim mestima ne bi sreli. A da se sve to ne zaboravi Joška beleži u kjnigama, malim monografijama kolonije Bucka Ganjo, pa ćemo sada videti i najnoviju, petu knjigu, "Prozor u svet" koja je upravo izašla.
Zbog toga da se ne zaboravi i da traje je i ova izložba, kao lep poklon za dan grada, jer su pred nama dela ozbiljnih stvaralaca.Želela bih da budem sa vama i kada budete obeležavali nove jubileje iz nekoliko razloga: medju nama postoji veza novinarska, zatim poštanska, a na kraju i lična prijateljska, pa ćemo se, nadam se, još sretati uz ukusne hrskave karase. Srećno i čestitam.
