Šta za vas znači Dužijanca?
Žao mi je što nisam doživio pravu Dužijancu, pravi ris. Za mene je danas Dužijanca samo ono što smo naučili od starijih koji su nam o njoj pričali, ili ono što smo o njoj pročitali, a to je: Hvala Bože. Jedino što danas ne zahvaljujemo za žito nego za neke druge plodove koje ubiremo svojim radom. Ona je za mene, kao predsednika Dužijance, najveća moralna obaveza da kroz nju sačuvamo sećanje na naše pretke i tradiciju. Dužijanca je za mene, kao manifestacija, veliki ponos s tri segmenta: duhovnim, to je «hvala Bože», zatim ona ima etno karakter, to je živi muzej koji kompletnu našu tradiciju prikazuje tokom tri meseca koliko manifestacija traje, i treće, ona ima zabavni karakter, prikladan za vreme u kojem živimo, da se ljudi mogu sresti i družiti u pozitivnom okruženju.
Vaši prethodnici u Organizacionom odboru Dužijance 90-ih godina pripremali su žetvene svečanosti u drugačijim političkim okolnostima. Kako izgleda danas organizovati Dužijancu u odnosu na to vreme?
Teško je to upoređivati, tih godina nisam učestvovao u organizaciji Dužijance, bio sam samo učesnik, ali danas je Dužijancu, gledajući iz te perspektive lako organizovati. Danas svi podržavaju ovakvu manifestaciju, jer kad nešto vredi, to onda ljude okuplja. Devedesetih godina je trebalo hrabrosti, a sada treba istrajnosti, jer danas imamo drugih problema, a oni su finansijske prirode, ali i vremenske, u smislu da danas treba pronaći dovoljan broj ljudi koji mogu, uz svoj posao, izdvojiti vreme kako bi radili za Dužijancu. Što se finansija tiče, to jeste problem, ali to nije problem samo Dužijance, to je problem celog sveta poslednjih nekoliko godina.
U kojoj meri Dužijanca odražava ukorenjenu tradiciju naroda na ovom prostoru?
U apsolutnoj meri. Dužijanca kao manifestacija prikazuje najširu lepezu tradicije s ovog prostora: od načina rada, alata, religije, rukotvorina, nošnji, tradicionalnih jela, do folklora, govora, muzike, dakle to je jedan zatvoreni krug, Dužijanca prikazuje čitav tradicionalni život ovog podneblja.
Kako ste lično doživeli ovaj veliki jubilej, sto godina Dužijance?
Imati sreću pa biti predsednik Organizacionog odbora za ovakav jubilej, neopisiv je osećaj. Možda je prerano govoriti o tome jer manifestacija još uvek traje, bez obzira što je centralni događaj prošao. Svi smo puni impresija i pozitivnih utisaka, ali ta činjenica o velikom jubileju, sto godina, napravila je veliki pritisak obaveze da se što kvalitetnije prikaže ono što Dužijanca uistinu jeste i da ova manifestacija napokon izađe iz problematike u kojoj se nalazi, a koja devalvira sve ono što ona jeste, a to su dnevno-politički problemi. Mislim da je ovaj Organizacioni odbor u tome uspeo i stvarno sam ponosan što sam bio na čelu jubileja stogodišnjice, što sam imao ovakav tim oko sebe koji je sve to uspeo na pravi način uraditi.
Intervju o ovogodišnjij Dužijaci za Hrvatsku riječ pogledajte ovde
