Polaganjem venaca na spomenike stradalim Jevrejima, u ulici Pap Pala i u dvorištu Sinagoge, Jevrejska opština i grad obeležili su 67. godišnjicu od deportacije 4.000 subotičkih Jevreja. Komemorativnom skupu prisustvovali su predstavnici jevrejskih opština iz Srbije i Mađarske, Gradske uprave, pokrajinske Skupštine, udruženja, institucija i građani, potomci nastradalih.
Predsednik subotičke Jevrejske opštine Tomislav Harlbrohr podsetio je da su pre dve godine na Jevrejskom groblju nepoznati počinioci porušili 17 nadgrobnih spomenika, ali da prilikom vandalskog čina nije bilo pismenih poruka koje bi ukazivale na mržnju.
- Pokrajina nam je pomogla da saniramo štetu. Sigurni smo da su počinioci nestašni maloletnici zbog čega smo stavili tačku na taj događaj. Jevrejska zajednica u Subotici je mirna i bezbrižna. Obeležavanje deportacije Jevreja je važno da bi upozorili mlade šta se nikada ne sme uraditi. Ne sme se dozvoliti da se šovinizam razvije u mržnju i Subotičani ne smeju da oguglaju na takve ispade. Niko ne sme toleristati mržnju, a ako neko napadne pripadnike druge nacije svi moramo reagovati kao da je napadnuta naša porodica - rekao je Harlbrohr.
U spomen programu nastupili su učenici iz Sente, glumac Narodnog pozorišta Jovan Ristovski, u ime Jevrejske opštine govorio je publicista i direktor Gradske biblioteke Dragan Rokvić, dok su molitvu održali Stevan Lanji i Tomislav Halbrohr.
Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić je rekao da je rekonstrukcija Sinagoge usporena, jer ni država ni pokrajina nemaju dovoljno novca, ali da je grad konkurisao u IPA program i da nikada neće odustati od njene obnove, jer bi to značilo da je odustao od sebe samog.
*
Govor gradonačelnika Saše Vučinića
Poštovani prijatelji dozvolite mi da vam od srca zahvalim što ste danas ovde i što negujete jedno sećanje koje je zajednička obaveza svih nas koji živimo u ovom gradu.. Teško mi je zamisliti ovaj grad ukoliko bi ga zamislio bez neizbrisivog traga jevrejske zajednice... u privredi u graditeljstvu. Mogao bi zamisliti ali to ne bi bila više Subotica, to bi bio neki drugi grad. Time naša obaveza da se ovde okupljamo već značajnija. Godišnjica koju obeležavmo pokazuje nam da je sve manje onih koji mogu autentično da svedoče o stradanju a da su sve glasnije oni koji bi to stradanje da negiraju.
Pre dve godine stajajući ovde pred vama osećao sam strašnu neprijatnost jer je samo nekoliko dana ranije grupa huligana oskrnavila jevrejsko groblje. Danas se osećam mnogo ponostije, jer je samo pre nekoliko dana, država u kojoj zajednički živimo donela odluku o zabrani Nacionalog stroja, profašističke organizacije, i time pokazala da obavezu koju ovom gradu kroz kroz saradnju jevreske opštine i grada negujemo i obavezu na sećanje koje je stvarano zajednički preuzima i država i da neće dozvoliti da ti koji razmišljaju na taj način budu ozakonjeni.
Velika je obaveza da sećanje, datum, koje obeležavamo danas da prenesemo i naše najmlađe. Moja želja je, da ubudeće, u dvorištu vaše lepe sinagoge bude okupljeno što više mladih, što više učenika, da nauče o tome o čemu sve ređe slušamo.
Koliko je teška sudbina jednog naroda svedoči to da je njegovo stradanje u zločinima tokom II rata postalo svetski simbol za stradanje. U tome naša velika obaveza da budemo na usluzi jevrejskoj opštini da očuvamo i sačuvamo tradiciju i nastojanje danas na žalost malobrojne jevrejske zajednice u Subotici. I ovom prilikom, kao i ranijim prilikama, ja vam dajem obećanje da će grad biti partner u tome da sačuvamo sećanje na četiri hiljade stradalih, na njihove pretke i da prenesemo to partnerstvo na njihove potomke da se nikada ne zaboravi da je u ovom gradu postojala, postoji, jevrejska zajednica u temlejima postojanja ovom grada.
Hvala vam...
